Утјеха за бол стиже након 27 година
БЕОГРАД- Јованка Вуковић, Српкиња из Доњег Лапца којој су пилоти хрватске авијације у бомбардовању избјегличке колоне на Петровачкој цести у августу 1995. године убили сина Дарка /13/ и мужа Крстана /44/, рекла је да је подизање оптужница против четворице официра Хрватске војске доживјела као кап мелема на рану.
Ова Српкиња поручује да утјеха за бол који носи већ 27 година стиже тек сада и нада се да ће страдање њене породице указати на зло које се десило и које још траје.
Она је, како каже, након подизања оптужнице против одговорних за злочине на Петровачкој цести и у Сводни код Новог Града због убиства 13 цивила током хрватске злочиначке акције "Олуја" причала са комшијом Жарком Рајићем ИЗ Доњег Лапца, коме су у масакру на Петровачкој цести хрватски пилоти убили ћерку Невенку /11/ и деветогодишњег сина Жарка.
"Питала сам га је ли чуо да ће Србија гонити злочинце који су нам убили дјецу. Он каже могла је и прије. Ја кажем да је могла, али видиш каква се халабука подигла. Не би хајку дизали да нам нису поубијали дјецу", испричала Вуковићева за "Вечерње новости".
Живот јој се, прича, након губитка најмилијих претворио у пакао који нема мјеру, али буде лакше када се неко сјети, пита, затражи правду за убијену дјецу на чему је захвална.
"Послије тог страшног бомбардовања понијела сам своје спржено дијете. Тако су и Спасе и Славица Рајић, наше комшије из Доњег Лапца, носили кости своје Невене и Стефана. Носили смо их до Бањалуке, односно до Паприковца", испричала је Јованка.
Она и Рајићи су тада, у складу са процедуром, морали да препознају своју дјецу и да, како истиче Јованка, пребирају по њиховим костима, а свог сина је препознала по зубима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
