УН: Цунами ће кроз 10 година представљати пријетњу за око пола свјетске популације

Aнадолија
УН: Цунами ће кроз 10 година представљати пријетњу за око пола свјетске популације

ИСТАНБУЛ - Извјештај Уједињених нација (УН) објављен 2020. године поводом "Свјетског дана свјести о цунамију" показује како ће цунами кроз 10 година пријетити половини свјетске популације.

На засједању УН-а у децембру 2015. године 5. новембар проглашен је Свјетским даном свјести о цунамију.

Новинар агенцие Анадолија анализирао је податке УН-а и Свјетске здравствене организације (WHO) о цунамијима у посљедњих 100 година, њиховим узроцима, посљедицама, опасностима и страдањима људи.

Извјештај УН-а објављен 2020. године показује како ће опасност од цунамија у сљедећих десет година пријетити готово половини свјетске популације.

У извјештају је наведено како исправне политике и правовремено подузете мјере могу помоћи у спречавању сценарија потенцијалних катастрофа.

УН наводи како је цунами једна од најопаснијих природних катастрофа те да би требало спријечити урбанизацију и туризам у регијама подложним цунамију, у супротном су у опасности животи многих људи.

Међу земљама најподложнијим цунамију су Шри Ланка, Индија, Индонезија, Тајланд и Јапан.

Сама ријеч цунами долази из јапанског језика - ријеч цунами настала је од ријечи тсу („лука") и нами („вал"), а означава велике морске валове које је проузроковао потрес.

Подводни земљотреси јачине најмање 6,5 степени по Рихтеру могу узроковати цунами.

Цунами су морски таласи великих амплитуда, узроковани потресом, ерупцијом вулкана или атмосферским поремећајем. Деформације морскога дна у близини жаришта потреса преносе се до површине, гдје узрокују потресне таласи који се шире по површини на све стране.

Висина валова цунамија је код мањих дубина већа; уз саму обалу може досегнути од 20 до 30 метара, па чак и више, те може изазвати огромну штету, а сатима може представљати опасност по људе и околину.

- У посљедњих 100 година усљед налета цунамија смртно страдало 260.000 људи –

Подаци УН-а и WHO-а показују како је у посљедњих 100 година регистровано 58 цунамија, у чијем је налету смртно страдало 260.000 људи.

Земље у којима је забиљежено највише цумамија су Индија, Индонезија, Малдиви, Мијанмара, Шри Ланка, Тајланд и Јапан.

УНЕСЦО-ва Комисија за океанографију (ИОЦ) одржала је низ активности у циљу координације услуга раног упозорења од цунамија.

Формиране су и Станице за рано упозорење и систем смањења ризика у пацифичкој регији, регији Индијског океана, Карибе и Сјеверно-источни Атлантик, Средоземно море и околна подручја.

УНЕСЦО тим активностима намјерава повећати свјесност о опасностима од цунамија и тиме спријечити могућа страдања људи.

ИОЦ истовремено нуди и програме едукације о комуникацији у вези с цунамијем и вјежбе евакуације.

Најразорнијих десет цунамија у историји

Земљотрес јачине 9,1 степени Рихтерове скале, који је 26. децембра 2004. године погодио западну обалу Индонезије, изазвао је серију цунамија у цијелом Индијском океану. Валови цунамија су у појединим моментима достизали висину и до 50 метара.

Високи валови су ушли чак пет километара дубоко у град Меулабох, док је цунами у 14 савезних држава однио 230 хиљада људских живота, а причињена материјална штета је процијењена на око 10 милијарди долара.

У марту 2011. године потрес јачине 9 степени с епицентром у мору око 130 километара источно од јапанског обалног града Сендаија, узроковао је разорни цунами чији валови су били око 10 метара. Епицентар је лоциран на дубини од 24,4 километара близу обале јапанске регије Тохоку. Страдало је више од 18.000 људи.

Земљотрес јачине 8,5 степени 1. новембра 1755. године погодио је Португал. Валови високи и до 30 метара погодили су многе дијелове Португала, Шпаније и Марока. Усљед земљотреса и цунамија у Португалу, Шпанији и Мароку погинуло је око 6.000 људи.

Цунами који је 27. аугуста 1883. године погодио Индонезију сравнио је Авер и Мрак. Смртно је страдало око 40.000 људи, од тога 38.000 усљед цунамија, а више од 2.000 због вулканске ерупције.

Претпоставља се да је земљотрес јачине 8,3 степена 20. септембра 1498. године погодио Јапан. Изазван је и цунами који је погодио обале Кии, Микања, Суругу, Изу и Сагами, а смртно је страдала 31.000 људи.

Земљотрес јачине 8,4 степена 28. октобра 1707. године погодио је Нанкаидо, у Јапану, а валови високи и до 25 метара погодили су обале Кyшуа, Шикокуа и Хоншина. Многа насеља су у потпуности уништена, а смртно је страдало 30.000 људи.

Усљед земљотреса јачине 7,6 степени и цунамија који су 15. јуна 1896. године погодили Санрику, у Јапану, срушено је више од 11.000 кућа, а смртно страдало око 22.000 људи. Валови високи и до 38 метара погодили су и подручја на истоку Кине, гдје је погинуло близу 4.000 људи.

Земљотрес јачине 8,5 степени и валови високи до 21 метра, 13. аугуста 1868. године захватили су Чиле, а претпоставља се да је смртно страдало око 25.000 људи.

Јапан су 24. априла 1771. године погодио земљотрес јачине 7,4 степена, а валови су досезали висину и до 85 метара. Највећа штета настала је на отоку Ишигаки, а смртно је страдало око 12.000 људи.

Земљотрес јачине 8,2 степена 18. јануара 1568. године изазвао је и цунами, чији су валови досезали и до шест метара. Није познато колико људи је тад погинуло

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана