Умјетници аматери муралима на градске улице довели војсковође, каубоје и великане

Ведрана Кулага
Умјетници аматери муралима на градске улице довели војсковође, каубоје и великане

Са једне зграде гледа Меша Селимовић, а с друге војвода Степа Степановић. На вјечној стражи је малени херој Споменко Гостић, Драган Николић и даље шмекерски посматра свијет око себе.

Ту је и једини семберски каубој те стотине других великана свог времена који “гледају” пролазнике, а и они њих. И то све захваљујући махом умјетницима аматерима који су својим и другим градовима подарили мурале од којих дах застаје, остављајући тако лични печат у многим мјестима, на грађевинама и улицама.

Улична умјетност је све видљивија у Републици Српској и представља још један бедем који не дају да изблиједе животна дјела врхунских умјетника те нови начин да се у свијет пошаљу поруке мира.

Они који свако мало, уз помоћ често само мердевина, киста и боја, уљепшају објекте кажу да мурали дају душу улицама. Небитно је који су мотиви. Удахну нешто ново. Било да је мотив историја, музика, филм - то је умјетност која мами погледе свих, а реакције су, како кажу, ствар укуса.

Мурал је ријеч шпанског поријекла, која означава сваку слику која је осликана на зиду, плафону, или било којој другој зиданој површини. Тиме се објашњава сликарска категорија, која је понијела назив - мурализам. Не треба их бркати са графитима, јер су графити натписи, ознаке и ријечи, док су мурали слике на зиду, које могу бити различитог карактера, или тематике, али свакако имају особине комплетне слике.

Мурала има од Новог Града до Требиња. Бањалука их је добила неколико, од којих су неки познати широм свијета, а највише их има у Добоју.

За то је заслужан Добојлија Дени Божић који је у направио велики посао у протеклих пет година. Његов потпис носи више од 300 мурала. Свој град је украсио са њих више од 100 са ликовима Новака Ђоковића, Николе Тесле, Иве Андрића, Небојше Глоговца. Ипак, први је настао након катастрофалних поплава које су задесиле тај град у мају 2014. године.

- Први мурал сам урадио крајем те године. Великани из свијета музике, филма, спорта су стална инспирација. Припрема је минимална. Мени је занимљивије да радим на зиду, него да сједим у кући и цртам на папиру -испричао је Божић за “Глас Српске”.

Мурала је све више и у Бијељини. Од дворишта Основне школе “Свети Сава” до других градских објеката. Дио је радио Данијел Вујановић који за “Глас Српске” каже да је, оног дана када је дао приједлог да у граду осване мурал, и добио задатак да га уради. За мурале каже да су плод жеље за експресијом и добре воље да то подијели са свима. Сваки има своју причу, као и филмови. Први урађени мурал је посвећен Меши Селимовићу. Тако је почело, а занимљиво је да је једним дијелом “прославио” Харија Џексона - јединог семберског режисера вестерн филмова из осамдесетих година.

Ријеч је о човјеку који је педесетих година прошлог вијека из Тетова дошао у Бијељину, отворио фотографску радњу, постао заљубљеник у вестерн филмове због чега је промијенио “обично” име у “каубојско”. На улазу у његову фотографску радњу писало је, како су објавили поједини, “Фото – режисер вестерна Хари Џексон”. Први вестерн у Семберији био је “Вјешање Харија Џексона”.

- Увијек гледамо да осликамо људе које су били значајни за град и регију, те да им тако и одамо почаст. Тако смо дошли и на ову идеју. За Харија сам сазнао из градских прича и баш сам се обрадовао када су ми предложили да један мурал буде његов. Ни сам нисам знао много о њему, али сам истраживао, пронашао и неку његову родбину која ми је испричала причу о њему - прича Вујановић којем, како каже, припрема која претходи финализацији не пада тешко.

Мурали су заступљени и у Фочи. Први је урадио Владимир Милановић. Био је то лик војводе Степе Степановића, а други је створио у част војводе Петра Бојовића.

- Проблем је једино био што су мурали на висини. На скели смо радили. Није нам требало много времена. Завршимо их за један дан - навео је Милановић и додао да ће мурала сигурно бити још у Фочи.

Мурала је све више у Градишци. Они носе поруке мира и равноправности, а тако је и у Козарској Дубици. Са зачеља зграде општине Козарска Дубица такође “гледа” весела порука мира, на стамбеној згради у центру налази се мурал посвећен народном хероју мајору Милану Тепићу, а на објекту Дома културе је мурал са ликом Споменка Гостића који је био најмлађи војник и одликовани борац Војске Републике Српске.

Тетовирани простор

Бањалука од ове јесени постала богатија за још једну занимљивост. Ради се о пројекту који је “донио” тетоваже на појединим дијеловима и на основу којег је неколико умјетника, специјалним техникама осликавања, створио умјетничка дјела која се на плочницима и другим јавним површинама појављују када пада киша.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана