У Виминацијуму откривени јерусалимски саркофази од олова

Srna
У Виминацијуму откривени јерусалимски саркофази од олова

БЕОГРАД - Археолози су у археолошком римском налазишту Виминацијум у Србији пронашли три саркофага од олова, за које се претпоставља да су у њима сахрањене особе поријеклом с Блиског истока.

У саркофазима пронађеним ових дана у Виминацијуму, удаљеном 12 километара од Пожаревца, била су сахрањена дјеца узраста од осам мјесеци до десетак година, а рељефни мотиви на саркофазима су идентични онима који се могу видјети на оловним ковчезима пронађеним у Сирији и Палестини.

Римски саркофази од олова ријеткост су и неодгонетнута мистерија за науку и сваки примјерак који се пронађе сматра се сензацијом, пишу "Вечерње новости".

Са Блиског истока је од половине другог вијека у пријестоницу провинције Горња Мезија, која се простирала на простору данашње Србије, стигао велики број досељеника.

Археолог из Научног центра Виминацијум Бебина Миловановић рекла је да су украси на овим ковчезима, у облику квадрата, делтоида, зракасто укрштених линија са стрелицама и астрагала типични геометријски мотиви који су се развили у јерусалимским радионицама и ширили током другог и трећег вијека широм Римског царства, али да сахране покојника у саркофазима од олова нису биле пракса Римљана.

"У оловним саркофазима су углавном сахрањивани деца и жене. Покојници су несумњиво припадали вишем друштвеном сталежу јер су породице могле да приуште ковчег од метала", додала је Миловановићева.

Она је истакла да је сасвим извјесно да су сахране у саркофазима од олова припадале становницима са Блиског истока који су као војници, трговци и занатлије насељавали остале дијелове Царства, нарочито у 2. и 3. вијеку.

Према писању "Новости", на оловним ковчезима нема ниједног податка о покојницима за разлику од камених саркофага, на којима су биле исписане праве биографије.

Највећа загонетка за археологе су савијени изузетно танки сребрни листићи са урезаним магијским натписима, који ће морати да се отворе посебним методама да би текст на њима могао да се прочита, истиче се у тексту.

Слични магијски натписи на арамејском, само на златним листићима, пронађени су прије неколико година такође у дјечјем гробу у Виминацијуму и изазвали су свјетску сензацију.

"Само по себи откриће три оловна саркофага је вансеријско, а право је чудо да су два од њих остала неопљачкана", рекао је археолог Илија Данковић из Научног центра Виминацијум.

Археолози су прво пронашли ковчег дјевојчице сахрањене са раскошним гробним инвентаром, што је неуобичајено за Римљане који нису имали обичај да злато полажу у гробове, сматрали су да то раде само "прости људи и варвари".

Ипак, постојао је изузетак, приликом губитка кћери која није доживјела да се уда, те је дио мираза полаган уз њу, па су тако уз покојницу положени наушница, два златна прстена и јединствен медаљон од златног лима у облику пелте, штита Амазонки, који има заштитничку симболику.

Овај изузетни комад накита, који је према ријечима археолога, имао и магијску функцију, са предње стране је украшен умецима од стакла зелене боје, а техником филиграна на њему су изведене контуре кантароса, грчке посуде која је симболизовала бесмртност или поновно рођење.

Један од прстенова је израђен у облику змије, која је у доба антике имала заштитничку улогу.

Крај другог неопљачканог саркофага пронађена су три мања керамичка крчага, док су у самом ковчегу пронађени остаци свијетле тканине у којој је био умотан скелет бебе од око осам мјесеци, крај чијих ногу је положен керамички лонац са три дрвцета која су горјела са доње стране, очигледно коришћени у неком магијском обреду, пишу "Вечерње новости".

Трећи оловни саркофаг који је припадао старијем дјетету био је опљачкан.

Простор на коме су саркофази пронађени налази се неколико стотина метара јужно од легијског логора и цивилног насеља Виминацијума.

Ту су од почетка 2. вијека до краја 4. вијека сахрањивани становници пријестонице провинције Горње Мезије.

Ријеч је се о дијелу некрополе који се развијао уз античку саобраћајницу, откривене на овом простору. Тај пут је спајао Виминацијум са унутрашњошћу провинције на југу.

Српски археолози су за мање од три мјесеца рада истражили око 200 гробова, унутар којих су пронашли више од 300 артефаката.

Римска провинција Горња Мезија, која се простирала на простору данашње Србије била је познатно рудоносно подручје, па су богати грађани својим покојницима могли да приуште луксузне металне ковчеге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана