У Теслиној кући у Смиљану ни помена о Србима

Срна
У Теслиној кући у Смиљану ни помена о Србима

БЕОГРАД - У спомен-кући српског научника Николе Тесле у Смиљану, код Госпића, која је претворена у музеј, посјетиоци могу прочитати да је то подручје било насељено у 16. и 17. вијеку, да су га населили Буњевци и Власи, али, нажалост, нема помена о Србима, рекао је за Срну генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

На званичној страници Меморијалног центра "Никола Тесла" Смиљан пише да је "Тесла рођен у парохијској обитељи, у кући уз православну Цркву Светог Петра и Павла из 1765. године, када је вјеројатно саграђена као парохијски двор".

"Тако, они који не знају тешко могу створити слику да је Никола Тесла био Србин", рекао је Будимир, који је протеклих дана обишао подручје Госпића и Смиљана и описао у интервју Срни стање у том граду са Теслиним меморијалима.

Он је подсјетио да су у Хрватској 2006. године обновљене црква и спомен-кућа Николе Тесле, гдје је направљен музеј, те да то подручје, данас уређено као Меморијални центар "Никола Тесла", има велики број посјетилаца, око 30.000 до 40.000 годишње, тако да су они /Хрвати/ од Тесле готово направили "бренд".

"Значи, једноставно долазе посјетиоци, обилазе тај простор, купују улазнице, али да су Срби живјели на том простору, ту инфомацију не могу да добију", истакао је Будимир.

Он је додао да је теже и погубније то што у самом Госпићу, који се налази на шест километара од Смиљана, на мјесту гдје се налазила православна Црква Светог Георгија, подигнута у 18. вијеку, сада налази паркинг, пошто је ова црква срушена у посљедњем рату 1991. године.

"Ту су становници Госпића паркирали своје аутомобиле, а 2006. године простор је заграђен, мада постоји обећање града Госпића да ће се подићи нова црква, али је то још далеко и тешко је очекивати да ће то бити ускоро", рекао је Будимир.

Он је навео да се у легендама у Теслиној кући нигдје не помињу Срби, већ се прича да су ту живјели Буњевци и Власи.

"Требало би негдје да се наведе да они који посјете тај музеј могу имати представу да је то кућа Николе Тесле и да је његов отац био православни свештеник, али, колико сам могао видјети на писаним легендама, не можете доћи до тог сазнања, не постоји то", истакао је он.

Он је додао да Теслина кућа сада изгледа уређено јер је прилагођена за туристе, да постоје сувенири, мајице са ликом Николе Тесле, па чак и једна статуа која се налази испред куће, дјело хрватског вајара Блажевића.

"Једино је то што се има видјети у Госпићу од Тесле, нема ниједног другог споменика, нити бисте, само та статуа у Смиљану. То сада изгледа као један бренд који они продају туристима и ништа друго", нагласио је Будимир.

Госпић - град са новим улицама и објектима, у којем готово да нема Срба

Он је подсјетио да је у Госпићу био споменик Николе Тесле који се налазио на Тргу Николе Тесле, али да је и тај споменик, који је, као и онај на Нијагариним водопадима у САД био реплика споменика испред Електротехничког факултета у Београду, разбијен и уклоњен.

"Али, ове године обећање је града Госпића и његовог градоначелника Карла Старчевића да ће тај споменик бити изнова постављен. Одобрена су одређена средства да се уради један трг на којем ће се налазити споменик", рекао је Будимир.

Будимир је посебно истакао да је срушен највећи дио кућа у којима су живјели Срби који су протјерани, а један дио убијен 1991. године.

Он је подсјетио да су власници тих кућа, Срби, били у обавези да очисте те терене о свом трошку, под пријетњом одузимања имовине, што су и учинили, након чега су неки те плацеве продали, тако да су на тим мјестима сада подигнуте куће у којима, углавном, живе Хрвати досељени из БиХ или Хрватске.

"Тако да је Госпић за сада један уређен град, уређене су нове улице, нови објекти, али, нажалост, у том граду, готово да више и нема Срба", рекао је Будимир.

Госпић био сабирни логор за Србе и у Другом свјетском рату

Будимир је навео да му је ово први пут послије хрватске акције "Олуја" и прогона Срба да посјети ово подручје, односно Смиљан, пошто је раније углавном ишао у Јадовно и на Велебит да ода помен жртвама које су усташе почетком Другог свјетског рата бациле у јаме, чиме је створена Независна Држава Хрватска.

Он је рекао да је Госпић, у чијем се саставу налази Смиљан, био у Другом свјетском рату један велики сабирни логор, а већина Срба које су тадашње усташке власти довозиле из разних крајева, завршила је у Јадовну и у јамама на Велебиту.

У то вријеме, почетком Другог свјетског рата, у Смиљану је, подсјетио је он, живјело око 700 до 800 Срба, који су подијелили ту тешку судбину јер су на Илиндан /2. август/ 1941. године, усташе ушле у село и убиле око 530 Срба.

"Они су сви били сахрањени у једну заједничку спомен-костурницу која се налазила поред Цркве Светог Петра и Павла и почетком посљедњег рата, деведесетих година, та спомен-костурница, односно имена на споменику која су била уклесана, једноставно су обијена и више их нема", навео је Будимир.

Он је додао да је нови свештеник, парох Драган Михајловић, који је 2016. године преузео ову цркву, подигао нови крст, а Удружење "Јадовно 1941" из Бањалуке поставило је један освештани крст.

"Тако да се једино по томе може знати да је то сада заједничка гробница за више од 500 Срба, који су Теслини рођаци из Смиљана", рекао је Будимир.

Он је напоменуо да је Црква Светог Петра и Павла до 2006. године била у рушевном стању јер је била оштећена у посљедњем рату деведесетих година, али по други пут, пошто је за вријеме Другог свјетског рата била потпуно срушена.

"Та црква је била послије Другог свјетског рата обновљена 1964. године да би изнова у посљедњем рату била девастирана. Поред те цркве, гдје је службовао свештеник Милутин Тесла, отац Николе Тесле, налазила се и родна кућа Николе Тесле, која је такође била оштећена", напоменуо је Будимир.

Он је истакао да је једино обновљен Парохијски дом свештеника који у њему живи и који има у својој надлежности још једну цркву у Медку, подручју које је доживјело нову трагедију 9. септембра 1993. године у хрватској акцији познатој као "Медачки џеп".

Будимир је подсјетио да су тада хрватске снаге напале три подвелебитска села Дивосело, Почитељ и Читлук по принципу "спржене земље", када је убијено 88 српских територијалаца и цивила.

"Нажалост, још неки нису ни идентификовани нити пронађени. То је била жспржена земљаж, како су је називали, није било ни живота ни људи нити животиња, све је било потпуно уништено. Данас у Дивоселу нема ниједног становника, а у Почитељу и Читлуку само неколико повратника који изузетно тешко живе", рекао је Будимир.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана