У припреми монографија о пријатељству Срба и Грка: Од заборава отргнути хуманост невидљивих хероја

Анита Јанковић Речевић
Дјеца на грчкој граници Идомени
У припреми монографија о пријатељству Срба и Грка: Од заборава отргнути хуманост невидљивих хероја

Нераскидиве нити пријатељства српског и грчког народа посебно су дошле до изражаја у ратним и поратним годинама с краја прошлог вијека када су бројне породице у Грчкој пружиле сигурно уточиште српској дјеци, обезбиједивши им макар дјелић безбрижног дјетињства. Тај чин љубави заувијек ће остати уклесан у историји два народа захваљујући Гордани Благојевић, ауторки монографије “Невидљиви хероји”, која ће ускоро угледати свјетлост дана.

Током рата деведесетих, Црвени крст Србије у сарадњи са Црвеним крстом Грчке, започео је пројекат организованог боравка српске дјеце у грчким породицама из ратом захваћених подручја некадашње Југославије. Програмом су била обухваћена дјеца која су у рату изгубила родитеље, дјеца смјештена у хранитељске породице, дјечаци и дјевојчице који су били избјеглице, дјеца несталих на Косову и Метохији као и малишани из социјално угрожених породица, без обзира на националну припадност.

Почетна идеја програма опоравка дјеце која је подразумијевала једномјесечни боравак малишана у годинама рата прерасла је у величанствени пројекат који је трајао 18 година и кроз који је прошло на десетине хиљада дјеце. Прва група малишана у Грчку је отишла 1993. године на мјесец дана, а програм се затим развијао од шестомјесечног боравка у грчким породицама, преко посјета током празника, до љетовања.

Иако је пројекат Црвеног крста Србије формално завршен 2011. године, он још увијек спонтано траје, јер се тада успостављене везе пријатељства и љубави и даље развијају. Та тема живе, дјелатне љубави Благојевићева, која ради у Етнографском институту САНУ као научни савјетник, читаоцима ће приближити кроз свједочанства бројних учесника, за коју каже да ће се међу корицама књиге и видјети и осјетити. 

- У мојој новој књизи, која ће бити објављена до краја ове или почетком идуће године, бавим се невидљивим херојима Грчке. Угостили су око 22.000 деце, од којих 3.000 на шест месеци током којих су похађали школску наставу на српском језику. Организација Црвеног крста Србије одиграла је улогу у спајању породица и деце, али све трошкове боравка сносиле су грчке породице. То је заиста херојско дело љубави и заслужује да буде трајно сачувано кроз писано дјело - испричала је Благојевићева.

На идеју за писање монографије дошла је радећи на својој првој докторској дисертацији “Срби у Грчкој у 20. веку: трансформација идентитета” јер је током теренских истраживања у Грчкој често наилазила на људе који су угостили српску дјецу.

- Иако је та тема постала и део моје дисертације и о којој сам објавила и неколико научних радова на грчком и српском језику, сматрала сам да ова прича о делатној љубави, о хуманости и суштинском зближавању људи у савременом отуђеном свету заслужује већу пажњу. Имала сам велику срећу да ме контактира шефица Представништва Републике Српске у Грчкој, Јелена Јовановић након чега је отпочела наша сарадња и мој рад на монографији - прича Благојевићева. 

Прикупљањем материјала о херојима Грчке бавила се протекле двије деценије, што је на неки начин била својеврсна припрема за монографију на којој интензивно ради протекле три године.

- Приступајући теми из угла етнологије и антропологије обавила сам велики број интервјуа са учесницима програма, људима из Црвеног крста, српским учитељима и учитељицама који су пратили нашу децу и држали им наставу у Грчкој, грчким домаћинима и тадашњом децом која су сада већ одрасли људи. Велику захвалност дугујем Слађани Димић из Црвеног крста Србије која ми је не само дала увид у неопходан архивски материјал, већ и поделила са мном своја драгоцена искуства у раду са грчким породицама -  казала је Благојевићева.

Ауторка монографије за “Глас Српске” каже да је имала велику срећу док је трагала за “невидљивим херојима” јер је многе од њих спонтано сретала током теренских истраживања и студијских боравака у Грчкој.

- Успела сам да ступим у контакт са десетинама учесника, како домаћинима, тако и са тадашњом децом, која су сада зрели људи и многи већ имају своје породице и децу. Имала сам огромну срећу да осим циљаних истраживања и интервјуа спонтано срећем многе људе код којих су била наша деца. Дешавало ми се да приликом упознавања да саговорник чује да сам Српкиња о одмах радосно узвикне “па ми смо у породици имали једно Српче на пар недеља”. Пројекат је обухватио целу Грчку, а ја сам разговарала  са домаћинима из Атине, Солуна, Сереса, Нигрита, затим острва Калимнос, Родос, Кос, Крит и многих других места - наводи Благојевићева.

Највећи утисак у досадашњем раду на монографији на Благојевићеву је оставила људска топлина и живе емоције код учесника са обје стране.

- Масовност је такође важан сегмент јер је “невидљивих хероја” Грчке заиста много. Српски и грчки народ негују и развијају пријатељске односе који имају своје дубоке историјске корене, а овој пројекат то и потврђује. Грци су једини у Европи током распада Југославије показивали отворене симпатије према српском народу и пружили не само моралну, већ и помоћ у новцу, лековима, храни, одећи. Ако погледамо дубље у историју, видећемо велики број примера помоћи и сарадње - испричала је Благојевићева.

Научни радови

Биографија Београђанке Гордане Благојевић обилује завидним бројем објављених монографија, научних радова, критика и енциклопедијских одредница. Уређивала је неколико тематских зборника, била стипендиста Фондације “Александар С. Оназис”, а поносна је и власница медаље за креативност коју јој је додијелила Свјетска организације за интелектуалну својину 2015. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана