У Хрватској се оснива школа за гробаре, до сада се полагао испит

ГС
У Хрватској се оснива школа за гробаре, до сада се полагао испит

ЗАГРЕБ - Погребно предузеће би садржавало објекат за погребне услуге, кремацију и школски образовни центар по узору на сличне у свијету.

Дамир Сапањош, предсједник Удружења хрватских погребника прије 32 године одлучио се за овај позив, а сада је развио пројекат за школовање будућих погребника.

Наиме, пред крај професионалне каријере, захваљујући дугогодишњем искуству, 63-годишњи Сапањош предлаже успостављање тзв. Погребног предузећа у Самобору код Загреба. 

Ово предузеће би садржавало објекат за погребне услуге, кремацију и школски образовни центар по узору на сличне у Њемачкој, САД и другим западним земљама.

Данас, посао погребника може да обавља лице било које струке, с тим што је један од услова према Закону о погребној делатности донијетом 2015. године у Хрватској да погребник мора имати положен испит за стручно оспособљавање или запослити радника на пуно радно време који испуњава овај услов.

За полагање таквог испита, који спроводи Хрватска обртничка комора, особа мора имати завршену најмање трогодишњу средњу школу.

"Сматрало се да ће такав испит у првом таласу полагати постојеćе занатлије и власници погребних предузећа, а затим у другом таласу њихови запослени. Ту бисмо стали и видјели како стојимо. Међутим, дешавало се да на испите почну да се јављају и директори комуналних предузеćа, магационери, књиговође који никада нису видели покојника", љутито говори Сапањош за Слободну Далмацију на неред који до данас није разрјешен и због којег су погребници и комунална предузећа "борба".

Радови на самом гробљу, попут сахрањивања погребника или гробара, у надлежности су комуналних предузеćа, односно јединица локалне самоуправе. Међутим, може доćи до преклапања и нелојалне конкуренције, на шта често упозорава Хрватско удружење погребника.

Проблем конкуренције

Данас, посао погребника може да обавља лице било које струке, с тим што је један од услова према Закону о погребној дјелатности донетом 2015.

Институционална едукација погребника и њихова систематска едукација, осим на лицу мјеста (праксе) када се запосле у таквом предузеćу, још увијек не постоји.

"Од кога сам научио бизнис? Као што се може рећи, успут, на путу. Никада није било школе. Све научиш кроз праксу. Временом сам добио прилику да посјетим едукативни центар за обуку погребника у Минерштату у Баварској, који за свој рад има велику подршку градске управе. Сада радим са два сина у својој погребној фирми, а један од њих је завршио двогодишњу обуку за погребника у САД. Примјера има и само треба да преузмемо оно што развијене земље веć имају уходану праксу", каже Сапањош за Слободну Далмацију о идеји школског центра за погребнике у Хрватској, коју је рјешен да реализује прије одласка у пензију.

"Шта има да се много учи?", одмахнуће обичан грађанин коме је опело ионако споредан посао, мало понуде цвијеćа, свеćа, ковчега, превоза од тачке А до тачке Б, и то уз прописно "ценкање" са цијенама.

"Није то било какав посао. Процјене говоре да је погребни бизнис други или треćи најпрофитабилнији у свијету. Али далеко смо од тога да будемо некакви лешинари. Човек у смрти мора имати достојанство и то је оно што нас води у овом послу. То је лом у души, срцу, стално се среćете са људима који су изгубили оца, мајку, жену, мужа, дијете, пријатеље, а многи не знају како да се носе са тим јер их нико није научио", каже Сапањош.

"Хајде молим те. Да, често је људима тешко све то да издрже. Зато се залажем за оснивање едукативног центра где би, између осталог, будући погребници учили основе психологије, како да се носе у таквим ситуацијама", додаје саговорник тог портала.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана