У банци гена на Институту за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци чувају вијековима старе сорте

Како чувене домаће сорте јабука, шљива, кукуруза, кромпира и разног другог поврћа и житарица, којима су многе старије генерације отхрањене, не би заувијек нестале, брине се Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци, у чијој банци гена се чува више од 3.000 принова.

С циљем да богатство укуса природе остане у аманет потомцима, вриједни радници Института већ 15 година обилазе територију Републике Српске како би сакупили, а након тога и сачували аутохтоне сорте воћа, поврћа и житарица које су битне за безбједност хране.

- Обилазимо РС, која је изузетно богата гермплазмом и прикупљамо сав локално прилагођени генетички материјал који је присутан, без посебног издвајања. То су старе, традиционалне сорте које се на овим простору гаје годинама и деценијама. Све принове које прикупимо у банку гена подводимо под народним називом које добијамо од домаћина на терену јер немамо право да назив мијењамо док не извршимо анализе и карактеризацију материјала - истакла је директорица Института за генетичке ресурсе Марина Антић.

Према њеним ријечима, сорте које се чувају у банци гена Института старе су деценијама, па и вијековима.

- Не постоје записи колико тачно година се нека аутохтона сорта гаји на овим  подручјима, али у разговору са људима који нам преносе знања чујемо да су у питању године и године. Свака принова коју пронађемо и сакупимо добија пасошки дескриптор и колекциону форму у којима се налазе основни подаци о самој принови, географском простору на којем се налази, као и њеним особинама - рекла је Антићева.

Додаје да су радници Института обишли око 80 одсто територије РС, те да од Херцеговине до Крајине сваки кутак посједује право мало богатство биљних и животињских гена.

- Током првих година рада обишли смо источни дио Републике, тачније Милиће, Братунац, Фочу, Вишеград, Чајниче, гдје смо пронашли изобиље материјала којем пријети генетичка ерозија. Радили смо и по Крајини, затим Херцеговини и другим дијеловима Српске, гдје је забиљежено стотине различитих принова биљних генетичких ресурса. Сав материјал је колекциониран и сачуван у банци гена - казала је Антићева.

Многе аутохтоне сорте пољопривредних култура у посљедњих стотину година су нестале, а Антићева појашњава да до изумирања биљних и животињских врста долази негативним утицајем човјека на природу.

- Земља је угрожена ерозијом тла, урбанизацијом, сјечом шума, што неминовно доводи до смањења природних станишта самониклих врста биљака, дивљих сродника гајених биљака и дивљих животиња, у неким случајевима и до њиховог потпуног губитка. Интензивном пољопривредом се уништава биолошка разноликост и простор за живот дивљих животиња, а резултат свега тога су поплаве и све мање залиха питке воде - прича Антићева.  

Културе попут конопље и лана почетком и средином прошлог вијека производило је готово свако сеоско домаћинство на овом подручју, а данас, тврди Антићева, те биљке се тешко могу наћи на терену.

- Тек неколико породица је сачувало сјеме лана, а конопља је потпуно нестала. Такође, миграције становништва из села у градове довеле су до тога да је опстанак аутохтоних раса домаћих животиња све више угрожен, па су тако подолско говедо и свиња шишка трајно нестали са територије РС - рекла је Антићева, додајући да Институт у погледу очувања животињских генетичких ресурса интензивно ради на инвентаризацији стварног стања на терену.

Почела је са радом и банка животињских гена, у коју су похрањени узорци говеда - буше, магарца и овце праменке, а урађена је и генотипизација оштродлаког гонича - барака, аутохтоне бх. расе пса.

Антићева додаје да су и све израженије климатске промјене један од разлога за нестанак појединих сорти.

- Климатске промјене се догађају сувише брзо и многе биљке и животиње се тешко прилагођавају. Екстреми као што су суше, циклони и поплаве доводе становништво у ризик, нарушава се пољопривреда, а бројним биљним и животињским врстама пријети истребљење. Врсте које буду у могућности да се прилагоде преселиће се на сјевер или веће надморске висине, а оне које се не успију брзо генетски прилагодити нестаће - казала је Антићева.

Банка гена бањалучког Института једина је у региону која је своје сигурносне колекције депоновала у Глобални трезор сјемена, који још зову и трезор судњег дана или савремена Нојева барка на Арктику.

- Глобални трезор сјемена основала је влада Норвешке 2008. године с циљем  заштите и очувања биљних генетичких ресурса. Трезор је смјештен у Свалбард архипелагу у условима сталног леда, а Српска је тамо депортовала 113 биљних врста. Највећи број депортованих принова припада житарицама, кукурузу и локалним популацијама поврћа. Пребацили смо и љековите и ароматичне биљне врсте, те крмно биље - испричала је Антићева, напомињући да је план да се све принове банке гене Института умноже до довољног броја за формирање дупликатних и сигурносних колекција, те у скоријој будућности депонују у Свалбард.

Појаснила је да је банка гена која доставља материјал у Глобални трезор одговорна за садржај и остаје једини власник тог материјала, те да може тражити поврат у сврху регенерације након година чувања.

Породица Миодрага Латиновића из села Врточе код Босанског Петровца једна је од ријетких која узгаја лан и то аутохтону сорту стару деценијама.

- Прије десетак година смо на тавану куће сасвим случајно пронашли сјеме лана и, према процјенама, тада је било старо између 30 и 40 година. Успјели смо га умножити и од четири тадашња килограма, сада годишње сијемо око три хектара лана. Од њега правимо хладно прешано уље које продајемо по цијени од 40 КМ по литру - испричао је Латиновић и додао да је сјеме било на испитивању и да је потврђено да се ради о аутохтоној сорти.

Универзитетски град

Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци управљач је и заштићеног подручја Споменика парковске архитектуре “Универзитетски град”. Комплекс, који је смјештен на лијевој обали Врбаса у насељу Борик, простире се на 273.817 квадратних метара и од 2012. године је под заштитом.

- Импозантни примјерци стабала, уређен парковски простор, ботаничка башта, богата орнитофауна и културно насљеђе чине “Универзитетски град” јединственом цјелином и доприносе његовој атрактивности и значају, а посебно за извођење наставно-научних активности. Током 2015. и 2016. око 60 нових дрвенастих и зељастих биљних врста, углавном шумских аутохтоних, унесено је у комплекс, а током 2018. године утврђено је да арборетум укупно чине 2.164 стабла са 151 врстом дрвећа и жбуња. Прошле године је заштићено подручје обогаћено са 109 нових стабала, а забиљежено је и 55 врста птица у заштићеном подручју - рекла је Марина Антић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.