У 12. вијеку Мјесец је био нестао, научници откривају шта се догодило

ГС
У 12. вијеку Мјесец је био нестао, научници откривају шта се догодило

Према прорачунима НАСА, у Европи је између 1100. и 1200. било седам потпуних помрачења Мјесеца. Многи хроничари тог времена записивали су такве догађаје, а један од њих описао је изузетно тамну помрчину која се догодила у мају 1110.

"Пете ноћи у мају појавио се Мјесец који је прво блистао, а касније је сијао све слабије и слабије, да би се током ноћи потпуно угасио. Није било ни свјетла, ни кугле, ништа се није видјело", записао један од писаца значајне англосаксонске Хронике Питербороуа.

Од тада, многе научнике занимало је шта се заиста догодило, зашто је то помрачење Мјесеца било тако тајанствено и мрачно, пише часопис "Сајенс алерт".

"Очигледно се радило о ‘црном’ помрачењу Мјесеца, када он постане тотално невидљив, умјесто да сија познатим бакарним сјајем", писао је неколико вијекова касније познати енглески астроном Џорџ Фредерик Чејмберс.

Чејмберсова претпоставка из 19. вијека данас се показује као нетачна, пошто су научници, узимајући узорке из ледника од прије 1.000 година, закључили да се прави узрок појаве налази у џиновском облаку пуним сумпорних честица избачених током неке од вулканских ерупција, који је у то вријеме летио стратосфером.

Због њега небо је мјесецима, чак годинама изгледало тамно.

"Врата пакла" ипак нису била крива

Испрва, научници су претпостављали да се ради о вулкану Хекла на Исланду, познатом и као "Врата пакла".

Међутим, утврђено је да он у то вријеме није било његове ерупције. Како би утврдили шта се тачно догодило, стручњаци су почели да трагају за средњевјековним записима у којима се помињу неуобичајена помрачења Мјесеца и наишли су на запис из Хроника Питербороуа.

Иако је то помрачење добро познато историчарима астрономије, стручњаци до сада нису помишљали да би "црно" помрачење могли да узрокују вулкански аеросоли из стратосфере.

Пошто је Хекла испала из игре, научници сматрају да је за честице сумпора у ваздуху крив јапански вулкан Асама, који је 1108. имао вишемјесечну ерупцију.

Вулкан појачао проблем глади

"На врху се појавила ватра, а околину је прекрио дебео слој пепела. Пиринчана поља нису могла да се обрађују. Никада нисмо видели тако нешто. Врло чудан и риједак догађај", стоји у једном јапанском свједочанству о овом догађају.

Стручњаци су такође открили низ свједочанстава која говоре о глади и неповољном времену у доба ерупције вулкана Асама напомињући како "прикупљени докази упућују на то да су тешкоће, које су почеле изузетно хладне 1109. године, појачале проблем глади у неколико регија западне Европе".

Када се сви докази сложе, сугеришу постојање низа вулканских ерупција између 1108. и 1110, које су човечанству донијеле низ несрећа, закључују научници, преноси "Спутњик".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана