Туристи из Европе возаће се поново Штамбајзовом пругом

Ријеч је о пројекту којим је предвиђена градња 40 километара пруге уског колосијека по траси некадашње пруге коју је 1902. године саградио њемачки индустријалац Ото фон Штамбајз за потребе Aустроугарске монархије.

Градња пруге коштаће између 13 и 15 милиона марака са пратећом инфраструктуром и смјештајним објектима за туристе који већ показују интерес за будућу туристичку дестинацију у југозападном дијелу Српске.

Иницијатива за поновну градњу пруге с циљем развоја туризма у такозваној Високој Крајини покренута је прије пет година.

Иницијативу је подржала и Влада РС, која је основала јавно предузеће са задатком да сачини пројекат за обнову пруге.

Занимљиво је да ће пројекат градње пруге помоћи власници компаније "Штамбајз" из њемачког града Бранебург. То је потврдио и Емануел Ото Штамбајз, чији је прадјед Ото прије 98 година саградио једну од најзначајнијих пруга у БиХ.

Емануел Ото Штамбајз недавно је боравио у Мркоњић Граду, гдје је обишао трасу будуће пруге.

- Поносан сам што је мој прадјед изградио пругу коју је 1913. године продао за 15 милиона круна властима тадашње Aустроугарске. Пошто је послије Првог свјетског рата дошло до распада Aустроугарске монархије, мом предједу власти тадашње заједничке државе платиле су само трећину износа од продаје пруге. Била је то пруга која није само служила за извоз дрвета, него и за превоз путника, и која је овај дио БиХ повезивала с Европом. Сматрам да је ово одличан и исплатив пројекат јер је изузетно атрактиван за развој туризма и овога краја - рекао је Емануел Ото Штамбајз.

Директор ЈП "Пруга узаног колосијека Срнетица-Млиништа-Шипово" Боро Дакић каже да је првом фазом пројекта предвиђена изградња дијела пруге на локацији извор Пливе-Млиништа и Срнетица-Потоци у општини Источни Дрвар.

- За изградњу пруге на прве двије дестинације потребно је око пет милиона марака. На добром смо путу да дио новца обезбиједимо и да ускоро кренемо с првим активностима - рекао је Дакић.

Чувена пруга уског колосијека преко планине Клековаче и Бобије, која је више од седам деценија представљала "жилу куцавицу" Крајине, почела је свој живот 1902. године захваљујући баварском индустријалцу Оту фон Штамбајзу, који је умро 1920. године.

Као изузетно моћан човјек, са снажним везама у самом врху власти Aустроугарске монархије, Штамбајз је 1892. године потписао уговор с тадашњим аустроугарским администратором за БиХ Бењанином Калајем о двадесетогодишњој концесији на експлоатацију огромног шумског богатства у троуглу између Јајца, Дрвара и Добрљина.

Уговором се обавезао да плати изузетно ниску таксу од двије круне по кубном метру посјечене обловине.

Међутим, и поред изузетно ниске таксе, због велике количине експлоатисане шуме годишње је Штамбајз Влади Aустроугарске плаћао 30 милиона круна.

Пошто је ова пруга била замишљена као шумско-индустријска пруга, на почетку није било путничких вагона већ се становништво превозило теретним вагонима, којих је тада било 1.300. Неколико година касније набављен је одређен број путничких кола, што је било од великог значаја за локално становништво, које није имало других путних комуникација. Почетком друге деценије 20. вијека Ото фон Штамбајз одређује Срнетицу за најважније жељезничко чвориште на овој прузи.

Од тада почиње нагла трансформација Срнетице из насеља радничких барака у прави град са свом постојећом инфраструктуром.

- Своје "звјездане" тренутке Срнетица је доживјела педесетих година прошлог вијека, када је у њој живјело 2.500 становника - рекао је Боро Дакић и додао да се у овом некадашњем градићу налазило највеће жељезничко чвориште, ложионица и радионица за поправку локомотива и вагона у западном дијелу БиХ.

Срнетица

Срнетица, некада градић са 2.500 душа, сада је мртво мјесто јер у њему не живи ниједна породица. Обнова пруге поново би вратила живот у Срнетицу, Млиништа, Подгорију, Драгњић Подове, мјеста гдје је до укидања ускотрачне пруге крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог вијека живот бујао и из којих су стасали многи умни људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.