Три године од почетка пандемије: Гдје је нестала нова нормалност

Појаву “ковида 19” пратиле су бројне непознанице па су  у првим мјесецима стизале разне прогнозе стручњака како живот и свијет више никада неће бити исти. Прогнозиран је живот у некој “новој нормалности”, односно да ће становништво и након побједе над том пошасти задржати опрез, физичку дистанцу, ношење маски. Три године касније ништа од тих прогноза није се обистинило. Поново живимо по некадашњем моделу. Љетујемо, шопингујемо, проводимо се у клубовима, идемо на свадбе, утакмице, а тек спорадични извјештај медицинара о броју заражених подсјети нас да је та болест и даље присутна. 

Да се пандемија ипак десила и оставила бројне посљедице, добре и лоше, подсјетио нас је ових дана случај Новака Ђоковића којем САД не дозвољавају учествовање на тамошњим турнирима с обзиром да није вакцинисан. И то је, може се рећи, једина озбиљнија посљедица. Уз сјећање на све преминуле.

Питали смо стручњаке шта је пандемија, чији крај Свјетска здравствена организација још није одсвирала, промијенила у животима људима и које је посљедице оставила.   

Неизвјесност

Епидемиолог у Институту за јавно здравство РС Јелена Ђаковић Девић објашњава за “Глас” да су прогнозе у сваком тренутку пандемије биле веома неизвјесне, поготово када су се односиле на дужи период као што је случај с такозваном “новом нормалности” о којој се много говорило.

- Вирус је био непредвидив и то је у више наврата показао. Ми у Институту када смо говорили о одређеним пројекцијама оне су увијек биле базиране на тада доступним доказима и процјенама међународних организација, које су имале и имају много више података да могу доносити закључке - рекла је Ђаковић Девић. 

Она је истакла да су мјере током пандемије прилагођаване епидемиолошкој ситуацији те да је било јасно да локдаун и друге рестриктивне мјере у вези с кретањем становништва, које су биле актуелне на самом почетку пандемије, неће бити примјењиве на дуже стазе јер би проузроковале проблеме друге врсте.

- Откривањем карактеристика вируса учили смо сви па смо тако временом кориговали и прилагођавали и саме мјере које су увијек имале за циљ да смање ризике од заражавања. Данас, у овој фази пандемије, наша превентивна стратегија базира се на мјерама које се спроводе искључиво у здравственим и установама социјалне заштите. Што се тиче становништва, тренутно немамо мјера које се односе на комплетну популацију - казала је Ђаковић Девић и додала да се и данас на улицама, домовима здравља и болницама могу срести појединци са заштитним маскама, те да људи на основу свог здравственог стања треба да одлуче који модел превенције да примјењују и када.

Ђаковић Девић наводи да је пандемија доказала да је сарадња на глобалном нивоу, али и унутар земље пресудна, као и да здравствени сектор Српске има капацитете да своју организацију у веома кратком времену прилагоди различитим режимима рада.

- Прилагодљивост система била је веома важна, показали смо да то можемо. Здравствени радници, као најважнији ресурс у пандемији, поднијели су велики терет у борби за сваки живот. Што се живота људи тиче, сматрам да смо временом развили већу емпатију јер смо у неким ситуацијама, много чешће него раније, размишљали о утицају нашег понашања на здравље особа око нас - прича Ђаковић Девић.

Када је ријеч о негативностима, Ђаковић Девић каже да још нису рађена истраживања на основу којих би могли аргументовано говорити о директним негативним посљедицама пандемије.

- У претходном периоду када је епидемиолошка ситуација била неповољна одређени процеси у самом здравственом систему нису могли тећи уобичајеном динамиком, као што су превентивни и контролни прегледи код пацијената с хроничним болестима. Таква ситуација би могла евентуално довести до погоршања стања с хроничним незаразним болестима, а могуће је да се јаве одређени ментални проблеми пацијената - наводи Ђаковић Девић.

Побједа

Социолози наводе да пандемија готово ништа битно није промијенила у животима људи како су то стручњаци раније прогнозирали.

-  Приче да ће вирус произвести један нови стил живота, дати социјалну дистанцу, опрез нису се обистиниле и сматрам да је добро што није дошло до тога, што смо се вратили ранијим обрасцима живљења. Тиме је појединац али и комплетно друштво побиједило пандемију - сматра социолог Драго Вуковић.

Он је подсјетио да се такође нису обистинила очекивања стручњака у јеку пандемије, који су сматрали да ће локдаун окренути људе једне према другима и ојачати институцију породице.

- Према истраживањима које имамо данас десило се потпуно супротно. Дошло је до кризе у односима унутар породице, много бракова се распало, а повећало се и насиље у породици. Начин живота који смо имали током короне разоткрио је реално стање наших друштвених група и показао суштински проблем модерне породице односно неразумијевање и нетолеранцију. Људи сада, а и прије короне, проводе много времена мимо куће и нису били у стварном дотицају с реалним проблемима које је брз живот прикривао, а када су се одређено вријеме нашли затворени у куће проблеми су ескалирали - појашњава Вуковић. 

Све више изражена комуникација на интернету, која уступа мјесто живом разговору јесте, према ријечима Вуковића, проблем сајбер друштва, а не посљедица пандемије.

- Појава вируса јесте стимулисала нове платформе комуникације и тада смо заиста спознали све добре стране онлајн свијета. Успијевали смо завршити бројне послове од куће па чак и држати наставу студентима, ђацима, вођени су и пословни састанци онлајн што се и данас примјењује. Међутим, наш живот се због интернета не развија у добром правцу. Поприлично смо се отуђили, више комуницирамо с телефоном него с особом поред себе. Та отуђења ће се наставити јер глобални трендови девалвирају улогу друштвених група. Чак и вјера и религија се прилагођавају тој сајбер заједници па се и црква за вјернике бори на мрежама - закључује Вуковић. 

Опрез

Психолози појашњавају да су се људи како у првим мјесецима прилагодили донесеним мјерама, тако се и данас понашају као да се ништа није дешавало почетком те 2020. године.

- Људи ситуационо доживљавају све информације, а те с почетка пандемије вируса корона биле су разорне. Људи су на самом старту пандемије имали велика ограничења, спутавања, немогућност контактирања. Не можемо рећи ни да је то све кратко трајало. Међутим, човјек се свему прилагодио. Како смо се тада брзо адаптирали на све донесене мјере, тако смо се постепено и вратили у обичајне токове живота. Сада нас можда највише на вирус корона подсјете оне медицинске маске које видимо да носе само медицински радници - рекао је психолог Александар Милић.

Нагласио је да је ипак на крају код људи остао опрез по питању присности.

- Ми као народ имамо претјераности по питању грљења, љубљења. Сада након свега, остао је опрез. То је, бар с моје стране, позитивно јер заиста знамо претјеривати на пољу присности. Можемо рећи да након три године људи имају културнију дистанцу - рекао је Милић.

Нагласио је и да корона није оставила, како се предвиђало, велике посљедице по ментално здравље људи.

- Тамо гдје нема активности здравље нам је више на удару. Имамо далеко више других животних фактора који утичу на ментално здравље, од тога гдје су људи одрасли, какве су услове живљења имали, колика је окупираност одређеним афинитетима... Гдје влада пасивност и ментално здравље је нарушено - појашњава Милић.

Онај страх који је владао по питању комуникације и окупљања људи, Милић истиче, није се учврстио.

- Тај страх је ишчезао и нестао. Можда је тај страх остао само код оних који су осјетљиви, крхки и рањиви и склони страховању. И у пракси видим да се људи не жале на те околности, већ на сасвим друге које нарушавају ментално здравље - закључио је Милић.

Економски осврт

Пандемија која је на овим просторима почела у марту 2020. године донијела је до­ тада невиђена правила у економском понашању, појединца, породице, привреде и државе. Већина старих економских школа, традиционалних модела управљања била је неспремна на измјену догађаја који утичу на економску активност. Монетарне и фискалне политике, као инструменти управљања економским активностима биљеже повлачење потеза очајника.

- Вријеме и свијет су били очајни да очувају ниво економске активности, живот човјека, достигнути степен животног стандарда, стабилност буџета, солвентност привреде. Једна од карактеристика овог времена јесте почетак деглобализације свјетске економије. Проналазак вакцине, признавање једне, непризнавање друге, створиле су основ за додатну поларизацију свијета - наводи економиста Саша Стевановић.

Лекција у којој је свака земља остављена за себе, трка за вакцином, протекционизам били су видљивији јер је у питању било здравље, у питању је био живот.

- Утицај медијског наратива, проблем медијске писмености, недостатак критичког мишљења, изражена подјела друштва на вакцинисане и невакцинисане дале су обрисе на економско понашање појединаца. Април 2020. године је мјесец који је на овим просторима показао пун капацитет стајања свијета. Многи од нас су се осјећали као дјечак из бајке “Пале је сам на свијету”. Уколико је било организовано, онда се успјело. Свијет је стао, страх је завладао. Сумња у себе, сумња у друге. Питање људских вриједности. Чак се и у оквиру једне породице дијелило на вакцинисане и невакцинисане - навео је Стевановић.

Ниво економске активности у другом кварталу 2020. године забиљежио је пад од шест одсто, што је до тада невиђена ситуација.

- Створена је нова нормалност, смањен је број посјета тржним центрима, људи су се почели окретати природи, размишљати о судбини живота у градовима, предавања на факултетима извођена су онлајн, систем образовања се мијењао као никад дотад, утицај дигитализације је повећан изложености сајбер ризику такође, али и улога породице и заједништва, одвајање од конзумеризма - додао је Стевановић.

Као и свака криза на овим просторима до изражаја је дошло оно што сви вјероватно имамо у подсвијести, а то је да у тешким временима можемо рачунати само на себе, на сопствене ресурсе и памет.

- Различити механизми координације су заказали, јер наднационално не може одреаговати довољно брзо и ефикасно. У кратком периоду потребно је одреаговати, а помоћ са стране је обично условљена неким циљевима заснованим на анализама које су често погрешне. Барем ако је вјеровати пројекцијама наших најзначајнијих екстерних партнера. Утицај кризе на економску активност био је прецијењен, а опоравак потцијењен. Радна мјеста су се очувала, јавни буџети су били стабилни, солвентност привреде очувана, банкарски систем наставио да функционише - казао је Стевановић.

Нагласио је да је економски систем функционисао добро, мјере су биле ефикасне, на дизајнирање се није много чекало, вукли су се храбри потези, на критике представника традиционалних економских школа и традиционалних економских модела се није много обазирало, мјере су биле дизајниране да јачају друштвену кохезију.

- Цијена која је плаћена за све мјере је исплаћена већ идуће године. Већим јавним приходом, већим профитом.  Ако посматрамо Глобални индекс нормалности часописа “Економист”, већ у септембру 2022. године свијет је враћен у нормалност. Порука је: људи настављају да раде, али на другим мјестима - поручио је Стевановић.

Све више се заговара рад изван канцеларија, скраћење радне седмице.

- Почетак пандемије је почетак краја глобализације, либерализације, дерегулације, оно што је генерација којој припадам учила у школама. Рат у Украјини је средина тог краја - закључио је Стевановић.

Вакцинација

Јелена Ђаковић Девић каже да “ковид 19” и даље циркулише у популацији, али да не постоји тренд погоршања и раста броја хоспитализованих пацијената јер су сада карактеристике болести другачије, ради се о соју који има већу могућност заразе, али не изазива тешке клиничке форме. 

- Грађани Српске и даље имају могућност да се вакцинишу, имамо на располагању вакцине, али заинтересованост становништва у овом тренутку је врло мала. Углавном се спорадично вакцинишу особе које долазе на трећу или четврту дозу те појединци који морају путовати, с тим да је мали број земаља које захтијевају вакцинацију као доказ - навела је она.

Ванредна ситуација

Фонд здравственог осигурања РС од 13. марта 2020. године, откако траје пандемија, финансира здравствене услуге за све грађане у јавним здравственим установама, како осигуране тако и оне неосигуране.

- Ова одлука је још на снази и биће док траје ванредна ситуација у Српској - казали су у Фонду здравства.

По томе је РС јединствена у региону, будући да фондови здравствених осигурања сусједних земаља не финансирају здравствене услуге за неосигуране грађане у пандемији вируса корона. Трошак Фонда откако је ова одлука на снази, па до краја 2022. године, само за неосигуране грађане који су користили здравствену заштиту износи  150 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.