Титула почасног грађанина – oдраз времена, понекад са политичком позадином

Ведрана Кулага
Титула почасног грађанина – oдраз времена, понекад са политичком позадином

Титула почасног грађанина била је и остала велика привилегија, а већина општина и градова у Републици Српској додјељује ово признање онда када  прославља најзначајније дане своје историје и крсне славе.

У списе почасних грађана, од Новог Града до Требиња, уписани су многи, а неки су “специјални домаћини” на више адреса. Ту част и обавезу, уз своје име, понијели су многи политичари, хуманитарци и други са ових простора, али и појединци који су хиљадама километара далеко.

Бањалука 22. априла – поводом Дана града додјељује награде и признања заслужним појединцима, предузећима, установама и другим субјектима, а једна је Кључ града са Повељом “Почасни грађанин града Бањалуке”. Оно се додјељује као посебан вид признања за дјела и рад од општег значаја, у свим областима стваралаштва. То признање, између осталих, већ су добили постхумно Светислав Тиса - Милосављевић, високи званичници Српске Милорад Додик, Небојша Радмановић, Жељка Цвијановић, најпознатији Јевреј на овим просторима Арије Ливне, некадашњи руски амбасадор у БиХ Александар-Боцан Харченко, прослављени тенисер Новак Ђоковић и славни рукометаш  Абас Арсланагић те књижевник Коља Мићевић.

Подужи списак почасних грађана је и у Приједору. То признање понијели су, пјесник Љубивоје Ршумовић, некадашњи градоначелник Марко Павић, амбасадор Норвешке у БиХ Јан Брат, књижевник Матија Бећковић, Младен Стојановић те многи други.

У Зворнику је један од актуелних приједлога да француски хуманитарац, са пребивалиштем у Београду, Арно Гујон због његовог хуманитарног рада и чињенице да радо долази у Зворник, гдје је и радио одређени период те упознао своју супругу, добије титулу почасног грађанина.

Почасних грађана има и најјужнији град Српске. То признање су добили 1995. године упокојени патријарх српски Павле, први предсједник Српске Радован Караџић, адмирал Дојчило Исаковић, а годину касније признање је отишло у руке принца Томислава Карађорђевића и некадашњег првог човјека Народне скупштине РС Момчила Крајишника. Милорад Додик је добио то признање 2011. године када је био предсједник РС, двије године касније тадашњи предсједник Србије Томислав Николић, а 2018. године то признање поново је отишло у руке предсједника Србије Александру Вучићу.

Вучић и бивши руски амбасадор Александар Боцан-Харченко су почасни грађани Козарске Дубице, а Вучићу је та титула додијељена и у Мркоњић Граду и Сокоцу.

Актуелна предсједница Републике Жељка Цвијановић је почасни грађанин Станара и Челинца, а један од почасних грађана Дервенте је Аустријанац Рихард Ауер, власник компаније “Дигитал електроник”, који је први страни инвеститор у тој општини. Повеља почасног грађанина са Златним грбом додијељена му је због изузетног доприноса привредном развоју општине, али и подстицања других инвеститора за улагање у привреду општине. На листи почасних грађана су и хуманитарац из Италије Силвано Фера и академик Драго Бранковић.

- То што сам почасни грађанин Дервенте је, за мене, највећа част што ми се могла догодити. Стварно се осјећам као Дервенћанин. Са својом групом сам први пут дошао 1996. године и донио помоћ за школу “Никола Тесла”. Након тога сам се враћао више од 60 пута. Организовали смо три концерта са музичком групом из Пинерола, помогли вртићу “Трол” и другима. Улица у Пинеролу, мом родном граду, носи име Дервента. Из свега тога се родило братимљење између два моја града Пинерола и Дервенте, у којој је такође мој град добио улицу - рекао је Фера.

Историчар из Бањалуке Зоран Пејашиновић каже да су то признања која значе и обавезују. Увијек и данас су, како је оцијенио, била одраз времена у којем живимо.

- У прошлим временима било је и превише политике и политиканства. У Социјалистичкој Југославији те награде су, по правилу, добијали они који су били на линији, а не они који су имали другачије мишљење од званичне политике. Награде код нас су одраз времена, али живимо на таквом простору. Треба водити рачуна о њима и људима који добију признања. Не заборавити их. То су награде које се дају у трајно власништво, иако је било примјера да сада неки муку муче с тим што су прије неколико деценија награде дали погрешним људима. Сада их исправљају, поништавају одлуке претходника. И то је дио живота и разлог више да будемо озбиљни када те награде и додјељујемо. Треба да наградимо људе који су задужили град, оставили свој печат и да то буде и примјер другима како локална заједница води рачуна о онима који су дјелима показали да значе - рекао је Пејашиновић.

Те награде су нека врста медаља у спорту.

- Они који су добитници, а са којима сам разговарао и те­ како воде рачуна о томе и истичу та признања – закључио је Пејашиновић.

Титулу почасног грађанина не додјељује Источно Сарајево, али награђују своје суграђане заслужне за развој града. У Добоју званично нема признања почасног грађанина, али за Дан града 28. јуна додјељују плакету, која је највише признање за допринос од општег значаја у свим областима рада и стваралаштва те амблем и новчане награде.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана