Титов авион плијени пажњу јавности у Мостару ФОТО

ГС
Чувени авион Далас ДЦ-6Б Тито је користио са супругом Јованком
Foto: Кликс | Чувени авион Далас ДЦ-6Б Тито је користио са супругом Јованком

САРАЈЕВО - Чувени авион Далас ДЦ-6Б којим је предсједник и маршал Југославије Јосип Броз Тито са супругом Јованком и најближим сарадницима путовао свијетом је већ четврти дан на мостарском аеродрому и плијени пажњу јавности.

Сам улазак у авион враћа посјетиоца кроз вријеме. Фотографија Јосипа Броза Тита и његове супруге Јованке у пилотској кабини и стјуардесе својом ношњом на неки начин подсјећају на вријеме које је неумитно иза нас и луксуз којим је обиловао први човјек Југославије.

Помало нестварно дјелује мјесто на којем је сједио предсједник и маршал Југославије, као и његови најближи сарадници, и видјети радни сто који је Тито користио током лета, те уз све то чути занимљиве приче које је пилот Раимунд Ридман са поносом причао о летилици која плијени пажњу свјетске јавности, а посебан историјски значај има за наше поднебље.

Авион је стар, али како је нагласио Ридман и данас је у одличном стању јер је рестауриран у комплету како би се могао носити са данашњим временом и био функционалан, али се користи само у ексклузивним тренуцима, као што је то било и онда кад је направљен 1958. године.

"Овим авионом је Тито летио у Аустралију и у своје вријеме је био јако брза летјелица. Летио је 450 километара на сат, преноси портал Кликс. То је данас од прилике у пола брзине модерних авиона, али он и данас може служити за пријевоз и сасвим је функционалан", казао је пилот Ридман који с поносом управља овом летилицом.

Објаснио је како је то једина летилица са четири пропелера која је цертификована и данас за пријевоз путника, али и да је за њега доста тешко наћи гориво, те појаснио како има предност што у његов резервоар стаје 22 хиљаде литара горива, тако да га не морају често точити.

"Кад је авион био нов његово кориштење је било доста скупо и ексклузивно и само су га ријетки користили. Авиону је требало 16 до 17 сати преко Атлантика. Имао је спаваћу класу тако да људи могу спавати и ексклузивну спаваћу собу за Тита. У то вријеме послуга је била много боља и није се храна загријавала као данас него је стварно био кухар који је припремао све шта се тражи", објаснио је пилот износећи занимљиву причу из историјата предсједничког авиона Југославије.

Авион Даглас ДЦ-6Б с невјероватном историјом, је сада понос Ред Булове зрачне флоте Флајинг Булс, драгуљ у импресивној колекцији летилица смјештених у Хангару-7 у Салцбургу, гдје га од миља зову "Дива", а гдје год се појави права је атракција и предмет дивљења љубитеља авијације.

Произведен у Дагласу у Санта Моници 1958. године и одмах га је купио ЈАТ (Југословенски Аеротранспорт) и претворио у луксузни авион за Јосипа Броза Тита и његове госте и сараднике.

Након што је 1975. године замијењен Боингом 727 као Титовим новим авионом, Даглас је продан предсједнику Замбије Кенету Каунди, који га је такође користио као ВИП летјелицу. Послије га је купио Крис Шуте, оператер малих авиона из Виндхека Намибија), који га је користио за промотивне и туристичке панорамске летове.

За авион је 2000. године сазнао Сиги Ангерер, бивши главни пилот Флајинг Булса, који се одмах запутио у Намибију како би прегледао авион и са Шутеом потписао предуговор. Након четири мјесеца и нешто поправака, авион је из Виндхека полетио за Салзбург. Пут је трајао 28 сати, уз четири међуслијетања.

Слиједила је много детаљнија рестаурација од 2001. до 2004. године. Авион је добио нови интеријер, али је задржан његов историјски концепт.

Уз четири нова мотора, модернизована му је и електроника. Авион је током рестаурације растављен у дијелове до посљедњег шарафа, а затим поново састављен.

Стручњаци тврде да је у бољем стању него икад и да је тако реновиран да га се може сматрати као новим.

На Аеродром Мостар овим авионом су у уторак стигли скакачи и скакачице Ред Бул Клиф Дајвинг Свјетског првенства, који ће у суботу 28. аугуста по шести пут приредити спектакл на Старом мосту у Мостару.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана