Свјетска доминација Америке није благослов

Сматра ово бивши европски комесар Гинтер Ферхојген, који је у недавном интервјуу за швајцарски недељник “Ди Велтвохедо” до танчина описао поразни биланс европско-руских односа, од почетне еуфорије са падом Берлинског зида до актуелног ратног сукоба у вези са Украјином.

- Оно што доживљавамо у овом тренутку је “попатуљчење” Европске уније. Од бомбастичних најава Жан-Клода Јункера и Урсуле фон дер Лајен, како постајемо глобални играч, водимо свјетску политику, није остало ништа. Ми смо издувани балон. ЕУ без икакве властите идеје прати НАТО-а, тиме фактично САД. Што се независности тиче, Унија је очигледно лагала саму себе. Без властите војске Европа је зависна од САД. Европски говор моћи је био мађионичарски трик. Није то цинизам, већ реалност. У украјинском конфликту ЕУ као политички активна снага нема никакву улогу. И то је лоше. Наш задатак је био, прво, да спријечимо да ствар уопште оде тако далеко. И друго, ако Унија већ није могла то, да се бар побрине да он брзо заврши - сматра овај бивши њемачки дипломата.

Необјављени рат

Иако је у протеклих годину дана од почетка рата у Украјини било готово незамисливо да неко из Њемачке на овај начин говори о свему, јер се правила успостављеног наратива нису смјела кршити, посљедњих неколико мјесеци се, како ствари стоје, полако мијењају.

Крајем прошле године прво је њемачку јавност узбунила и продрмала књига филозофа Ричарда Дејвида Прехта и психолога Харалда Велцера под насловом “Четврто стање: како се ствара мишљење већине, чак и ако га нема”. Књига истражује како су велики медији жестоко и некритички пропагирали став да Њемачка мора подржати Украјину на сваки могући начин. А онда је на њемачком тржишту објављено и још једно капитално дјело “Европа: Крај игре”, у којем се на најдиректнији начин упозорава како је кључна грешка та што је ЕУ дозволила да САД одреде њене стратешке интересе. Према мишљењу аутора ове књиге политиколога Улрике Герот и филозофа Хаука Рица, Европа је издала све што је изворно планирала да буде и намјеравала да постигне - федералну политичку унију унутар себе и конфедерални кооперативни мировни поредак с Русијом. Умјесто тога ова заједница је данас у необјављеном рату са Русијом.

Како ствари стоје ни Ферхојген, бивши европски комесар, није могао више да ћути и гледа пропадање европског пројекта. Сматра како је дошло крајње вријеме да се изврши озбиљан притисак на све стране да прихвате политичко рјешење.

- Узмимо за примјер Њемачку. Канцелар је недавно рекао да Њемачка неће прихватити да Русија поставља некакве услове за мировни споразум. Истовремено је са своје стране поставио Русији све могуће услове. Да је такав приступ осуђен на неуспјех, разумије се само по себи. ЕУ би морала да позове све стране на разговор без претходних услова - каже овај бивши дипломата.

На питање па зашто то не чини одговара да је то због тога што у ЕУ и постоји једна врста јединственог антируског фронта, који, прије свега обухвата Пољску, балтичке и нордијске државе.

- Ја не негирам да је њихов осјећај угрожености од Русије стваран. Али да ли је опасност од Русије реална, то је потпуно друга ствар. Због дјеловање те групе, ЕУ је потпуно блокирана. Кључ за крај рата због тога није у Бриселу, нити у Берлину или Паризу, већ у Вашингтону - наводи он.

Вазалство

Анализирајући улогу Американаца у овом конфликту, Ферхојген објашњава како Вашингтон не интересује судбина Украјине, већ само њихова свјетска политичка улога.

- Тако нешто је у интересу Европе само ако прихватимо циљ да је свјетска доминација Американаца благослов. Американци кажу да у ниједном дијелу свијета не смије да постоји неко ко је снажнији од њих. Сјећате ли се реченице предсједника Клинтона: “Ми смо незамјењива нација”? То је слика коју Американци имају о себи. Они сматрају да су свуда незамјењиви. То у преокренутом смислу онда значи да су сви други замјењиви. А то не треба пожељети никоме. У сваком случају није наш интерес да будемо вазали. Један паметан амерички пријатељ, дипломата, рекао ми је: “У интересу САД је да имају Европу која би била јака и активна и да повремено може да нас заустави кад претјерамо”. Али не, данашње САД требају другачију Европу. Да ли је у нашем интересу да допустимо да нас они увуку у своје ратове и конфликте? Да ли је у нашем интересу, на примјер, да заузмемо страну ако Американци ускоро повјерују да је рат са Кином неизбјежан? Не, није и не може да буде - категоричан је Ферхојген.

Осврћући се на сукоб у Украјини и евентуални крај рата овај њемачки дипломата каже да постоје двије могућности, да се каже ОК, то се једном догодило, то може опет да се догоди, зато наоружајмо се до зуба, подигнимо нови зид посред Европе, идемо на потпуну изолацију од Русије. Или, да се буде много паметнији и поручи Русима: “Дајте да се вратимо идеји заједничке европске куће, онако како је Горбачов предлагао још 1990, али овог пута да је направимо како треба”.- То раније није функционисало јер Европљани нису били спремни да поставе одлучујуће питање: “Да ли нам је НАТО још потребан?” Сјећам се једне интерне дискусије, мислим да је то била 1992. или 1993. година. Мој аргумент је био - људи, ако мислимо озбиљно, онда НАТО мора да уђе у један безбједносни систем који обухвата читав европски континент и Сјеверну Америку, да се утопи у неку врсту ОЕБС-а плус. Али чак и искусне социјалдемократе су само устукнуле. Умјесто тога је услиједило НАТО проширење на Исток - присјећа се Ферхојген .

Због тога се руси, како је истакао, с правом осјећају превареним, јер Горбачов је вјеровао да неће бити никаквог НАТО проширења на Исток. Тако му је усмено обећано.

- Знам такође да је Вацлав Хавел енергично инсистирао на томе да се реализује идеја заједничке европске куће, што је даљим НАТО акцијама постало немогуће. Американци су му рекли: “Ти као Чех би требало да знаш јако добро како није паметно оставити Нијемце да слободно лебде у простору”. У овом контексту треба се присјетити и познатог цитата лорда Исмеја, првог генералног секретара НАТО-а. Упитан шта је функција НАТО-а, он је одговорио са Русију држи ван Европе, Америку унутар, а Њемачку у што тежем положају. Једна америчка стратешка школа мишљења до данас вјерује да у Европи не смије да настане никаква сила која би била равноправна Американцима. Најстрашнија ноћна мора за такве људе јесте могућност приближавања Њемачке и Русије, тј. немачко-руски савез у било ком облику. Зато се из Америке торпедује свако њемачко-руско приближавање, како видимо врло успјешно - наводи овај дипломата.

Велике грешке

На питање да ли је било још грешака на страни ЕУ, Ферхојген потврдно одговара те да се то прије свега односи на европски уговор о придруживању Украјине и догађајима на Мајдану.

- Преговори са Украјином вођени су и закључени а да се са руском владом није разговарало какве ће економске посљедице то имати на њихову земљу. Дакле тај став, који је долазио од Жозеа Мануела Бароса, да се то не тиче Руса, то је био темељан проблем. Баросо је иначе децидирани трансатлантиста. Али није само он одговоран што је прича узела тако лош обрт. Уговор о придруживању са Украјином је био испреговаран до краја и то са предсједником Јануковичем, који је наводно био руски пријатељ. Толико о тој тврдњи која кружи около, како су Руси чинили све да Украјину држе што даље од ЕУ. Истина је друга, уговор није могао да буде потписан по плану 2012. године. Разлог нису били Руси, већ једна жена које се више вјероватно и не сјећате, Јулије Тимошенко, бивше премијерке Украјине. Можда се сјећате прислушкиваног телефонског разговора, када је гласно размишљала да ли се руска мањина у Украјини може избрисати једном атомском бомбом. У сваком случају, те 2012. године, кад је уговор о придруживању требало да буде потписан, Тимошенкова је сједјела у затвору због корупције. Онда је ЕУ одједном њено ослобађање претворила у услов за стављање потписа. Томе је претходила оркестрирана и неколико милиона тешка кампања једне пи-ар фирме из Берлина, како је послије Шпигл открио. Сад долази права поента: Уговор о придруживању, који је данас на снази, потпуно је онај исти уговор који је испреговаран и договорен са Јануковичем. Исти текст! Само зато што се хтјело да се једну политичарку сумњивог угледа уцјењивачки извуче из затвора, само зато је код потписивања дошло до одгађања, које се због тешке економске ситуације у Украјини показало као фатално. Руси с тим нису имали ништа - открива овај дипломата.

Наводи и да је побуна из 2014. године, такозвани Евро-Мајдан, у почетку била спонтана, проевропска манифестација усмјерена против проруски претпостављеног Јануковича.

- Украјина је земља која има задивљујуће живо цивилно друштво. Али оно није били једино, има тамо и других снага, десних екстремиста, националиста, свега. Никад није разјашњено шта се тамо заиста догодило. Ко је на Мајдану први кренуо да пуца? Како је скончало педесет људи у згради синдиката у Одеси? И да, дефинитивно, Американци су водили промјену режима у Кијеву. Они су чак имали и припремљену листу кадровских рјешења ко ће бити нови шеф у Украјини, који тим, све. Сигурно вам је познат прислушкивани телефонски разговор представнице америчке владе Викторије Нуланд, кад са америчким амбасадором у Украјини води кадровску политику. Он је пита: “Али шта ћемо са ЕУ?” Она је опсовала. Та госпођа Нуланд је недавно поново била у Кијеву. Гдје је она, то не слути на добро - сматра Ферхојген.

Мишљења је и како рат није почео у фебруару 2022. већ 2014. године, такозваном антитерористичком операцијом кијевске прелазне владе против Донбаса, али да Путина увијек треба пажљиво слушати.

- Мени није јасна његова мотивација. Споменути разлози су сви ваљани, али нису заиста пресудни. Наравно да има нациста у Украјини. Али и у Русији. Такође и у Америци. Једино што нацисти нигде нису тако утицајни као у Украјини, то мора да се нагласи. Недавно је судском одлуком потврђено да симболи СС дивизије “Галиција” могу легално да се користе у Украјини. Пазите, овде говоримо о симболима једне трупе која се борила на страни нациста. И на крају каква је будућност Европе, кад се погледа овај рат? Човјек стално гријеши, али није глуп. Раније или касније пробиће се разум. За то нам остаје само нада - каже овај бивши њемачки дипломата.

Украјина у рукама олигарха

Према мишљењу Ферхојгена велики задатак Брисела ће бити да пази и гледа да се средства за обнову Украјине инвестирају сходно намјери. Ако новац за обнову Украјине, како каже, буде уплаћен у украјински државни буџет, он се одмах може бацити у ватру, једноставније је.

- Оно што ЕУ мора да захтијева од Украјине јесте озбиљна државна реформа, и то сад, док рат траје, не једног лијепог дана. Украјинске власти прво морају да се обрачунају са олигарсима. Нема ниједне државе у Европи која је толико у рукама олигарха као Украјина - истакао је Ферхојген.

 Спирала ескалације

У свијету Американаца не постоји неутралност, већ само: или си с нама или против нас. Стога је амерички концепт униполарног свијета неодржив. Сматра ово професор на Колумбија универзитету Џефри Сакс, који је у недавном интервјуу за “Око магазин” истакао да се сукоб између Русије и САД могао предвидјети још прије 30 година, када је Вашингтон , након што је окончан хладни рат, кренуо с проширењем НАТО-а.

- Путин је врло јасно рекао 2007. и 2008: “Станите, ово је наша црвена линија, престаните да пријетите проширењем НАТО-а. Али, нико га није слушао. Ни данас то не раде. Умјесто да рат престане, ми шаљемо “абрамс” и “леопард” тенкове. То је спирала ескалације. Лидери свјетских сила треба да покажу много више одговорности - каже Сакс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.