Свјетови које је створио Џорџ Орвел дистопијска стварност: Контрола и неједнакост никад очигледнији

Миланка Митрић
Свјетови које је створио Џорџ Орвел дистопијска стварност: Контрола и неједнакост никад очигледнији

Историја свјетске књижевности, бар од оног што је познато, током свог трајања, као и све друго, показала се предсказивачком, јер су многи аутори за живота својом маштом измислили свјетове који су се у једном трену и остварили и оживјели.

Од различитих путовања до пространстава ван Земље, до најситнијих детаља, предмета и догађаја, књижевници су писали о уређајима који нису били стварни у њиховом времену, а који су у данашњици уобичајени предмети које користимо. Писали су и о свјетском поретку, дискриминацији, облицима власти и друштвеним конструктима који су сада стварни или који су у времену настанка били предмет критике. Један од твораца дистопија, критичара тоталитарне власти је писац, есејиста и новинар Џорџ Орвел.

Џорџ Орвел, чије право име је било Ерик Артур Блер, рођен је 25. јуна 1903. године, а у јануару ове године обиљежено је 70 година од његове смрти. Иза њега су остала дјела која су од времена настанка до данас била у фокусу пажње јавности, најчешће због тадашњих референци у фикцији које су данас стварност. 

Између осталих, као култна дјела која је створио издвајају се “1984”, “Животињска фарма”, те “Нико и ништа у Паризу и Лондону”. Прве двије су, по мишљењу многих критичара, историчара, теоретичара и обожавалаца дјела Џорџа Орвела умногоме оличење данашњице.

Роман “1984” објављен је у јуну прије 71 годину. У времену великих промјена у свијету, напретка технологије, економских, социолошких и културолошки промјена, све више се причало о издвојеним дијеловима овог романа који су тада фикција, а данас увелико стварност, па чак и гора од већине фиктивних дистопија. Од телевизије, снимача звука, супердржава које имају надмоћ над цијелим свијетом, ратова, контроле становништва и појединца, до посматрања, снимања и ограничавања слободе, Орвел је један од аутора који је на свој начин видио будућност у којој живимо.

Проблеми које је у својим дјелима приказао Џорџ Орвел су увијек присутни, само су на другачије начине уткани у живот једног времена.

На истој планети, у другом времену и на другачији начин људи су били предмет контроле, обмане, лажи и манипулације власти. И у другом времену људе су мучили, затварали, замајавали, игнорисали и ограничавали, продавали приче о слободи и разбацивали се причом о правима. У другом времену нису постојале технологија и могућности које имамо данас, али у овом времену, сва ограничења и кавези никад нису били очигледнији.

Када је објављена “1984”, Олдос Хаксли, творац дистопијског романа “Врли нови свијет”, писао је Орвелу, говорећи: “Судбина ноћне море '1984' је да се претвори у ноћну мору свијета који је више стваран него све што сам замислио у 'Врлом новом свијету'.” Неки су тада дјело сматрали нападом на социјализам, други су гледали на то као на превише песимистичан и узбуњујући поглед на будућност.

Алан Браун је својевремено говорио како поменуто Орвелово дјело читаоцима даје лажни осјећај приказане објективности.

- Увезаност моралности и објективности је направљена да би избацила смисао и тачку гледишта приликом читања Орвела - навео је тада Браун.

Реакције су тада биле различите, једни су сматрали да својом причом није успио да се приближи обичним људима, а Орвел је био мета феминистичке критике.

У садашњости се сматра да је Орвел увијек био актуелан и релевантан, у којем год времену живјели. Било да је само предвидио уређаје, камере на сваком ћошку и посматрање свакога или као аутор и умјетник оставио свој траг у времену, критикујући оно што га окружује, што може бити примијењено у било које доба новије историје - Орвел је својим писањем дао огроман допринос свјетској књижевности.

- Он је писац нашег времена зато што су проблеми које је издвојио и уочио тада свевремени - навео је професор енглеског језика на Улстер универзитету Ричард Брадфорд, осврћући се на увијек актуелног Орвела.

Слично је и са “Животињском фармом”, која је један од најбољих показатеља неједнакости која је стално замаскирана причом о једнакости и једнаким правима, која се данас крше на сваком кораку, уз прегршт добро замаскираних разлога.

Орвел је “Животињском фармом”, објављеном 1945. године, постао запажен од стране критике, иако је прије тога објавио много дјела.

Алегоријским романом о тоталитарном режиму, на шаљив начин, преко ликова животиња, критички се осврнуо и, како ће се у тумачењима наћи, приказао дјелић стварности.

Новинар Тоско Фајвел назвао је роман њежном сатиром о одређеној држави и илузијом о времену које је можда иза нас, док је Сајмон Вотсон Тејлор сматрао да “Животињска фарма” има веће значење него што јој се давало. Роман је данас класик књижевности, иако, према мишљењу сличном ономе које је износио теоретичар Рејмонд Вилијамс, он живи у сјени “1984”, погодан је за ниже нивое образовања и читања, а “1984” је више намијењен одраслима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана