Сурфање интернетом и онлајн плаћање “ход по минском пољу”

Небојша Томашевић; Ведрана Кулага
Сурфање интернетом и онлајн плаћање “ход по минском пољу”

БАЊАЛУКА - Информације представљају валуту интернета на којима многи зарађују, а брз проток података омогућен данашњом модерном технологијом излаже грађане непрестаном ризику од различитих видова манипулација, превара, али и нарушавања приватности.

Стручњаци упозоравају да сви подаци које људи оставе на друштвеним мрежама као што су они о банковним картицама, име, презиме, мјесто становања, интересовања, фотографије и видео садржаји, али и коментари које пишу могу бити злоупотријебљени.

Према информацијама из полицијских агенција, али и Агенције за заштиту личних података у БиХ (АЗЛП БиХ) злоупотребе на Интернету све су чешће, нарочито путем друштвених мрежа.

Један од начина превара на коју су посљедње вријеме насјели бројни “лаковјерни” су лажне наградне игре на друштвеним мрежама. Вјешти преваранти успјели су да лажним наградама у своје мреже намаме више грађана и од њих узму личне податке неопходне за “чишћење” њихових рачуна. 

- Агенцији за заштиту личних података у посљедње двије године пријављено је 17 таквих случајева.  Више људи је пријавило да су путем “Фејсбука” преварени након што су добили  обавјештење да су освојили одређену награду. Након обавијести од њих је тражено да доставе личне податке, своју и фотографију личне карте као и број телефона. Тек када су то доставили схватили су да су преварени - рекли су у Агенцији за заштиту личних података БиХ.

Омбудсмен БиХ Љубинко Митровић казао је да криминалци и људи жељни брзе зараде лако могу да злоупотријебе туђе податке ради профита.  

- На основу вашег матичног броја, ако га се неко докопа уз коришћење других података, могуће је нпр. да вам се на терет стави кредит или да постанете некоме жирант. Имали смо забиљежене и такве случајеве - рекао је Митровић, који је додао и то да у већини случајева нико нема право да од вас тражи ЈМБГ.

Пресретање мејлова

Према подацима МУП-а Републике Српске прошле године забиљежена су четири случаја неовлашћеног коришћења личних података. 

Стручњаци у полицији појашњавају да су  честе технике онлајн преваре, захваљујући одавању или откривању личних података, пресретање имејл преписки фирми из Српске и њихових пословних партнера из иностранства. Превара се састоји из тога да нападачи измијене податке примаоца новчане трансакције. Обично је у питању једно слово у мејл адреси и тада жртва новац уплаћује на рачун нападача, који је углавном отворен путем Интернета у земљама ЕУ. 

 Заштита 

У АЗЛП БиХ упозоравају грађане да постоји више начина злоупотребе података на Интернету и да за то треба да пазе гдје их остављају и коме дају, те да свако може сам да се заштити на више начина.

- Одређени појединци или групе незаконито покушавају да зараде тако што мејлом контактирају људе и од њих траже личне податке у сврху добијања неке награде. Грађани могу бити преварени и приликом онлајн куповине ствари и услуга уколико не воде рачуна преко којих интернет страница или уређаја врше онлајн уплате. Зато морамо водити рачуна о томе како то радимо и коме дајемо податке -  навео је директор  АЗЛП БиХ Петар Ковачевић.

Појаснио је да људи могу брзо да буду преварени ако податке као што су  бројеви  кредитних или дебитних картица оставе на сумњивим Интернет страницама или непровјереним уређајима. То, тврди он, Интернет преваранти лако могу да искористе и украду новац с картица.

- Постоје и различити облици злоупотребе фотографија или видео и аудио записа који се путем Интернета стављају на друштвене мреже. Потребно је да људи воде рачуна коме се и који подаци просљеђују онлајн, те уколико се врши плаћање путем интернета потребно је провјеравати стање на банковној картици и износе који су уплаћени, као и водити рачуна одакле се врши  плаћање. Није препоручиво вршити онлајн уплате са непоузданих уређаја или мјеста - нагласио је Ковачевић.

Наглашава да грађани треба да воде рачуна о примљеним и прослијеђеним имејловима, пазе коме се и који подаци дају при разним  регистрацијама на интернету.

Недоумице

Грађани често нису сигурни или не знају коме и када треба да покажу лични документ, на којем је јединствени матични број или број личне карте. 

Шеф одсјека за инспекцијски надзор и приговоре у Агенцији за заштиту личних података у БиХ Радован Кешељ, појаснио је када и коме смо дужни показати идентификациони документ. 

- Морамо бити свјесни да заштита не значи и забрану обраде података. Постоје ситуације у којима је неопходно тражење личних докумената и када је оно оправдано. Када се ради о подизању већих сума новца наравно да је оправдано тражење личних података - казао је Кешељ.

Додао је да тражење јединственог матичног броја и копија личне карте ни у банкама није увијек оправдано.

- Било је случајева да се тражи лична карта када се врши уплата рачуна за воду или струју. У те сврхе тражење личних података није оправдано и за такве уплате није потребан јединствени матични број, јер као грађанин долазите да извршите своје обавезе - додао је он. 

Истакао је и то да су честе погрешке када људи у хотелима остављају идентификациони документ како би га особље задржало ради пријаве гостију.

- Задржавање личних  докумената није дозвољено никоме осим службеним лицима приликом вршења своје дужности у складу с законом. Свако друго задржавање докумената није законито - нагласио је шеф одсјека за инспекцијски надзор и приговоре у АЗЛП БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана