Стрипови из Лакташа омиљено штиво у Француској

Тако своју причу за “Глас Српске” почиње Милорад Вицановић из Лакташа, у свијету девете умјетности познат под надимком Маза. 
Каже да Французи воле да читају његове стрипове о авионима, Другом свјетском рату и алтернативној историји, а за непуних десет година, откад ради за француске издаваче, нацртао је више од тридесет стрип албума.

Колико је популаран на француском тржишту говори и податак да му се сваки стрип у просјеку прода у 15.000 примјерака. Ових дана је из штампе изашао његов стрип “Luftballons” преведен на српски језик, у издању бањалучке “Девете димензије”, изворно објављен у Француској прошле године.   

- Све приче које радим за француско тржиште су алтернативне историје које су, у принципу, повезане са авијацијом. Читаоцима је интересантан Други свјетски рат као тема, али и алтернативна историја, односно “шта би било кад би било” начин приповиједања - прича овај умјетник из Лакташа и на рачунару показује странице стрипа на којима су нацртане борбе авиона. 

Прича у стрипу “Luftballons” је, како каже, мало модернија, радња се дешава осамдесетих година прошлог вијека и у суштини је повезана са стварним догађајима, мада је сценариста, који је историчар по струци, мало промијешао карте. 

- Радња се одвија око војне вјежбе коју је НАТО изводио у Њемачкој, а која је код Руса изазвала велики опрез и замало довела до атомског рата. Прича је препуна шпијунаже, звучи “свјеже” и представља мој искорак од Другог свјетског рата који је био тематика мојих ранијих стрипова – додаје Вицановић.

Каже да је ритуал исти већ годинама. Углавном му из Француске у Лакташе пошаљу сценарио по ком ради.

Уз сценаристу, Маза има и уредника са којим се консултује током цртања. Када све нацрта, цртеж скенира и шаље назад у Француску на убацивање боје и текста у облачиће, након чега је стрип спреман за штампу. Иако све изгледа као компликован посао, Маза брзо црта – чак и екстремно брзо за француске стандарде.

- Посљедњи стрип албум сам урадио за два и по мјесеца. Нацртам седмично пет, мјесечно 20 страна, док је француски стандард за један мјесец пет нацртаних страница стрипа. Ако у Француској објавите два стрипа годишње они вам из поштовања скидају капу, ако објавите три стрипа годишње то већ не могу да схвате. Мој просјек је четири - истиче Вицановић. 

Откуд то да један стрип умјетник из Лакташа објављује у земљи у којој је стрип стил живота, земљи из које долазе класици као што су “Астерикс”, “Талични Том” и “Блубери”, земљи која има годишњу продукцију од око 5.000 наслова, Вицановић одговара да је то стицај срећних околности.

- Свако од нас да би дошао у прилику да ради тако нешто мора да оствари неке контакте и мора да посједује одређени квалитет. Колеге су ми дале контакт и препоручиле ме некоме и ја сам се јавио, урадио пробне странице, али било је 50 одсто рада и 50 одсто среће – објашњава Вицановић. 

С поносом истиче да је било понуда да ради и за, на овим просторима познату италијанску кућу “Серђо Бонели”, чак и за америчко тржиште.

- Међутим, тренутно сам презаузет и, ако могу нескромно да кажем, вјероватно сам један од најпродуктивнијих аутора на француском тржишту - испричао је Вицановић док је цртао посвету за читаоце “Гласа Српске”. 

Мотив је уобичајен: авион на писти, а поред њега пилот који “позира” маестру из Лакташа.

- Французи су углавном љубитељи фантастике. Они желе да, на примјер, виде неке стварне личности које, као епизодисти у тим причама, добијају потпуно другачије улоге. 

Према његовим ријечима често се деси да, ако су те личности у стварном животу биле позитивци, сценариста их претвори у негативце и француским читаоцима је јако интересантно да то прочитају у стрипу као медију.

- Тематски, овакве приче су јако занимљиве јер оно што се дешавало у правој историји углавном сви знамо, а у овим и оваквим стриповима има заиста интересантних преокрета – каже Вицановић.

Што се тиче продаје његових стрип албума у Француској, каже да је ово други серијал који ради за земљу умјетника.

- У оном првом који се зове “Wunderwaffen” сам нацртао 16 епизода. Мислим да, бар према информацијама које ја имам, је 15.000 просјек продаје по једној епизоди. Задовољан због саме чињенице да се моји стрипови објављују на француском, белгијском, холандском и њемачком тржишту. Иначе, неки од мојих стрипова преведени су и за америчке, јапанске, турске, пољске и индијске читаоце – с поносом истиче Вицановић.

Додаје је да ради нешто и за кинеско тржиште о чему ће тек да се чује, а у питању је, каже, једна велика прича.

На српском тржишту, а сличне тематике прије стрипа “Luftballons” објављен је серијал “Wunderwaffen”, а према Вицановићевим ријечима проблем је што код нас постоји јако мали број људи који читају стрипове због, између осталог, економских разлога.

- Сви тврдокоричени албуми су скупи, нису киоск издања од двије - три марке као, на примјер, у вријеме кад сам ја био клинац кад су били финансијски доступнији. Има, наравно, људи који код нас читају стрипове. Код нас је проблем што људи мисле да стрипови треба да се престају читати након завршетка школе. У Француској то није случај. Моји читаоци су углавном мојих година и старији од мене, свих нивоа образовања - прича Вицановић.

Додао је да Французи имају стрипове посебно за дјецу, чак и стрипове који се користе у наставном процесу. 

Кад је у питању техника цртања, Вицановић прича да неко црта стриктно на папиру, а да има људи који раде само дигитално, док је он нешто између.

- Дигитално радим сторибордове и онда то испринтам на папир, након чега финални цртеж цртам руком на папиру – открио је Вицановић.

Кроз удружење “Девета димензија” покушавају да популаризују стрип у Лакташима и Бањалуци са салонима стрипа и да привуку младе да се, између осталог, баве креативним радом. 

- Не желимо само да стварамо стрип цртаче, него и једну нову стрип публику и да приближимо стрип свакоме кога то интересује.

Оно што је интересантно је то што на салонима стрипа има пуно дјеце и међу њима је велики број њих изразито талентованих – објаснио је на крају Вицановић.
 

ХОНОРАР 

Вицановић каже да, прије него било шта уради, потписује уговор којим се обавезује да ће нацртати стрип одређеног броја страна, а договара се и цијена по страни.

- Оно што је најбитније у свему томе, кад радите овај посао је то да знате када ћете добити новац. Углавном ме питају да ли се може живјети од овог посла, јер већина има перцепцију да су сликање и цртање “неозбиљан” посао. Задовољан сам и за наше услове је то непојмљиво док, са друге стране, француски умјетници нису задовољни јер, са својом продукцијом од једног стрипа годишње, не могу да живе од рада у стрип индустрији. Стално се буне и траже веће хонораре - испричао је Вицановић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.