Креће обнова виле Карађорђевића код Хан Пијеска: Столицу краља Александра враћају кући

Чак су и аустроугарске власти имале намјеру да ову природну ваздушну бању експлоатишу као мјесто елитног туризма гдје су планирали градњу љетниковаца и осталих пратећих објеката. Према њиховим плановима, на овом простору требало је да бораве и сами чланови царске породице, али, на њихову жалост, Први свјетски рат и политички догађаји који су услиједили омели су планове.

Краљевска породица Карађорђевић о овом простору први пут је чула 1920. године приликом посјете регента Александра Сарајеву, када се изблиза упознао са локацијом и људима који ту живе као и истраживањима које су вршили Аустријанци. Тада је уједно и донесена одлука о градњи ловачког замка у којем је престолонасљедник становао за вријеме лова по босанским планинама.

Према ријечима директорице народне библиотеке “Бранко Чучак” Озренке Радуловић , за изградњу љетниковца или како је у овој локалној заједници зову, виле Карађорђевића, искориштена је документација Аустроугарске.

- Објекти романијског краљевског дворца Карађорђевића почели су се градити 1921. године, а усељени су 1924. Унутрашњост резиденције била је украшена предметима народног стваралаштва и примијењене умјетности. На првом мјесту се истичу слике са мотивима из природе и крајолика планинских предјела које је радио сликар Спиридон Боцарић - каже Радуловићева.

Према документима, до којих је библиотека дошла, љетна резиденција Карађорђевића у Хан Пијеску није обухватала само једну грађевину.

- Комплекс краљевског дворца обухватао је ограђени простор који су чинили главна зграда, вила за принчеве, вила за свиту, касарна за гарду и пратећи помоћни објекти као што су гаража, машинска зграда, кућа за машинисту те ловачке куће у Височнику и Врелима. Комплекс је такође тада имао и сопствене резервоаре за воду и био је повезан на тадашњи електрични и телеграфско-телефонски систем - истиче она.

Ово мјесто било је једно од посљедњих боравишних тачака краља Петра Другог и чланова краљевске владе у Априлском рату 1941. године. Сви објекти страдали су у Другом свјетском рату, али је комплекс поправљен и кориштен након сукоба. Године 2005. комплекс је скоро у потпуности изгорио, а реконструкција напуштеног и зараслог простора би, према плановима локалне заједнице, требало да почне ове године.

Посјете

Хан Пијесак од 1920. године посјећују све генерације краљевске породице Карађорђевић. Посљедња посјета краљевске породице овом мјесту била је у фебруару ове године када је дошао принц Филип, док су крајем 90-их Хан Пијесак посјетили принц Томислав и принцеза Јелисавета.

Начелник Одјељења за управљање развојем, привреду, финансије и друштвене дјелатности општине Хан Пијесак Славица Ашоња каже за “Глас” да се идеја о реконструкцији љетне резиденције Карађорђевића први пут јавила прије десетак година.

- Увијек смо знали да је то културно-историјски бисер на подручју општине Хан Пијесак, међутим свијест о важности тог објекта се појачава у посљедњих неколико година. На неки начин наше право сазнање о томе шта имамо и колико то вриједи датира из 1999. године када је на захтјев општине републички Завод за заштиту културно-историјског  и природног насљеђа извршио валоризацију - каже Ашоња.

Прва фаза реконструкције јединог објекта Карађорђевића на подручју БиХ требали би да почне у августу ове године, послије спроведене тендерске процедуре.

- Ми ове године радимо прву фазу, а то је груба градња до крова. Даља градња ће зависити од средстава и надамо се да ће важност овог пројекта привући потребна средства. И ове године имамо дио од Владе Републике Српске из програма јавних инвестиција и планирамо да ако будемо могли све завршимо у року од три године. Било би одлично да имамо средстава да то урадимо одједном, међутим вриједност и комплексност те грађевине као и захтјеви да се испоштују одређене процедуре захтијевају дужи временски период - каже она.

Изглед реконструисаног објекта биће налик на онај грађен 1921. године, а који је у току Другог свјетског рата срушен и он ће имати само мање измјене у смислу модерних приступа. Оно што је основни циљ јесте да тај објекат буде онакав какав је био у вријеме Карађорђевића у смислу материјала и габарита. Према студији изводљивости и урађеном бизнис плану објекат би требало да има комерцијалну, али и културно-историјску компоненту.

- Биће ту и смјештајне јединице тако да ће то бити објекат хотелско-угоститељско-ресторанског типа, туристички објекат, а још тражимо модалитет управљања. Отворени смо и за јавно-приватно партнерство, али и за преговоре са заинтересованим странама - нагласила је Ашоња.

Прије изградње љетне резиденције Карађорђевића Хан Пијесак је био само мало мјесто на путу Сарајево - Београд, а изградњом дворца постао је боемско мјесто.

- Када је краљ направио дворац елита је почела да долази овдје, а 20-их година смо имали три хотела, али су те зграде нажалост срушене. Поред тога било је пет пилана као и неколико банака - истиче Озренка Радуловић.

У библиотеци чувају оригиналне предмете из двора Карађорђевића.

- Витрине, двије комоде, сто и столица краља Александра налазе се у библиотеци. То се добило национализацијом 1948. године. Имамо и свједочанство са те лицитације на којој је директор тражио да се намјештај премјести у библиотеку - наглашава она.

Сви који желе могу да посјете библиотеку и виде ове експонате па чак и сједе у столици краља Александра.

Туризам

Реконструисана љетна резиденција Карађорђевића код Хан Пијеска биће носилац развоја туризма, не само ове локалне заједнице већ читаве регије па и Републике Српске, са поносом истиче начелник ове локалне заједнице Слободан Ђурић.

- Мислим да ће то бити културни центар ове регије и бићемо препознатљиви и шире, јер је то једини објекат краљевске породице Карађорђевић у БиХ. Сви су знали да искористе такве објекте и мислим да је Хан Пијесак у том смислу изгубио много времена што то до сада није урађено и ово је посљедњи моменат да кренемо у реконструкцију објекта, која би требало да  траје три године - наводи Ђурић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.