Становници Српске насљедницима остављају куће, накит и креденце

Данијела Бајић
Становници Српске насљедницима остављају куће, накит и креденце

Док је у свијету тестамент уобичајен начин расподјеле имовине, становници Републике Српске се и даље нерадо одлучују да завјештају своју имовину, како из сујевјерја тако и због “лаког” обарања овог документа на суду.

 

Људи обично доносе одлуку да напишу тестамент када се тешко разболе и зађу у позну старост или када нагло стекну већу суму новца. У посљедње вријеме, према ријечима адвоката, тестамент остављају и млађе особе.

Адвокат Његош Петровић из Бањалуке каже да је немогуће дати тачан и прецизан податак о број сачињених тестамената у Српској, јер Закон о насљеђивању РС познаје његових неколико врста. Такође, не постоји регистар нити неки други облик евидентирања сачињених тестамената.

- Из личног искуства могу закључити да се у посљедње вријеме смањује број лица која се обраћају адвокату и одлучују да сачине тестамент. Разлоге треба тражити и у чињеници да велики број тестамената буде поништен пред судом и то најчешће због недостатка прописане форме, чињенице да је фалсификован потпис оставиоца или да је повријеђено право насљедника на нужни насљедни дио - рекао је Петровић.

Додаје да не постоји неко опште правило кад је ријеч о годинама у којима се сачињава тестамент па тако имамо и особе млађег животног доба које располажу својом имовином на тај начин.

- Прије неколико година јавила ми се особа од 38 година са жељом да сачини тестамент. То је моја најмлађа странка, када је ријеч о тестаментима - казао је Петровић.

Тестаментом се, подсјећа, најчешће располаже са стварима веће вриједности, посебно некретнинама, као што су станови и куће.

- Мада предмет  врло често буду и покретне ствари веће вриједности, нпр. аутомобили, накит, трофејно оружје, као и новац. Као тестаментарни насљедници обично се појављују чланови уже или шире породице оставиоца. Такође, као насљедници јављају се и друга лица која нису у родбинској вези са оставиоцем, а којима је он желио да остави дио своје имовине - прича Петровић.

Кад су у питању необични захтјеви, Петровић каже да људима буду представљене законске могућности, након чега обично одустану од тих планова.

- Један колега је имао странку која је тестаментом оставила креденац и аван - казао је Петровић, додајући да тестамент може сачинити свако лице способно за расуђивање које је навршило 15 година.

Његов колега Борислав Јамина из Источног Сарајева каже да до сада није имао странке које желе да на неки начин завјештају своју имовину.

Код нотара Горана Голића из Бањалуке ситуација је мало другачија. Он каже да се број тестамената, као и других насљедно-правних аката из године у годину повећава.

- Са странкама прво обавимо разговор, упозоримо их на статус, значај и опозивост тестамента. И људима кажемо шта је најбоље - објаснио је Голић.

Људи у Српској, каже Голић, на тестамент се одлучују углавном у позним годинама.

Његов колега Ђорда Самојко из Источног Сарајева истиче да се становници из овог дијела Српске ријетко одлучују на тестамент.

- Прошле године нисмо имали ниједан тестамент. Он се у пракси показао као један несигуран докуменат. Да би тестамент био на снази, сви насљедници морају да га прихвате. Међутим, увијек се нађе неко коме тај тестамент не одговара, ко може изразити сумњу, након чега буде оборен у судским поступцима - рекао је Самојко.

Ништа боља ситуација није ни на подручју Херцеговине. Нотар Миланка Жуљевић из Требиња каже да становници на југу Српске ријетко остављају тестамент.

- Мало становника се одлучи да имовину остави и путем уговора о доживотном издржавању. Шта је разлог, ни сама не знам - казала је Жуљевићева.

Мастер правник и асистент на Правном факултету Универзитета у Бањалуци Босиљка Чубриловић објашњава да се у пракси тестамент, као правни основ за позивање на насљеђе, најчешће појављује у два облика, као судски и својеручни тестамент.

- Када говоримо о судском тестаменту, сам начин његовог сачињавања указује на висок ниво правне сигурности, док је својеручни, олографски тестамент актуелан с обзиром на то да не захтијева много формалности, довољно је само да буде написан и потписан од стране оставиоца, са назначењем датума када је сачињен - каже Чубриловићева.

Додаје да тестамент није примаран основ за позивање на насљеђе, из неколико разлога.

- Главни разлог због којег грађани избјегавају сачињавање тестамента лежи у чињеници да су могуће махинације са овом врстом правног посла те да је веома често предмет утврђивања ништавости пред судом. Природно да се посљедња изјава воље сачињава у познијим годинама, када свако од нас подвлачи црту у разним аспектима живота па, између осталог, и у материјалном - казала је Чубриловићева.

Уговор

Осим тестамента, људи се све чешће одлучују да својом имовином располажу и на други начин, посебно уговором о доживотном издржавању, за који је предвиђена посебна форма, мора бити нотарски обрађен.

Адвокати и нотари кажу да уговор о доживотном издржавању даје већи степен сигурности да тај документ неће бити поништен пред судом, што није случај са тестаментом. Углавном овај уговор потписују људи који немају породицу ни ближу родбину па на овај начин обавезују некога да им помаже док су живи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана