Стана Бјелајац из Мајских Пољана: Да, Остајем овдје! И поред свега VIDEO
Мајске Пољане - Банија. Живот је овдје, у једном трену напросто стао. Земља се тресла, рушиле су се куће, потрес је овдје уништио све. Сцене које се и данас овдје могу видјети тјерају вас на плач, на тугу, јер ово што су мјештани Мајских Пољана доживјели крајем децембра и почетком јануара се ријечима не може описати, кажу нам то Зора и Милан Бјелан.
Кућа им је у разорном земљотресу срушена. Првих дана су у шатору провели. Било је хладно. Зиму су у контејнеру провели. Патња је то била. Сад је ту коначно кућица. И то захваљујући организацији Људи за људе. Само ријечи хвале имају за ове сјајне људе који су учинили све, да овдје стигну и контејнери, и кућице, и да се ураде мокри чворови, уведе струја и вода.
"Да нам није наше Бранке, не знам како бих. Морала бих узети штрик и објесити се. Она је за нас овдје гребала и рукама и ногама, и на томе је хвала до неба", каже Зора, док јој очи сузе. Њен супруг Милан присјећа се земљотреса. Вели да ја ударало на све стране. Најприје је кухињски сто буквално излетио из собе. А онда је почело. Да дрма, љуља и да се тресе. Да се руши кућа. Одмах ту преко пута десила се трагадија. Иако је кућа била и чврста и све, вели Бранка Бакшић Митић, замјеница градоначелника Глине, напомињући да је чак пет људи страдало у земљотресу, у Мајским Пољанама. Послије овог великог, на овом подручју десило се још неколико стотина тих "мањих" потреса, тако дас у неке куће које суи мале наранџасту, данас у таквом стању д аим се слободно може налијепити црвена наљепница, јер су сасвим дотрајале. И то је овдје данас проблем, каже Бакшићева.
"Опоравак је овдје почео. Али све иде јако споро", каже Зора Бјелан. Да није било добрих људи из организације "Људи за људе", тешко би се, збори, крај с крајем саставио.
Бранка Бакшић Митић нам рече да је истина да све иде доста споро, али да су они у организацији „Људи за људе", дали све од себе. Преко њих је угроженом становништву испоручено чак 230 контејнера. Изграђене су 32 дрвене кућице. Нема довољно радника, сада. И то је овдје проблем. Иначе мјештани овдје за све своје проблеме наприје зову Бранку. Кажу да њој највише вјерују. Њен телефон је, од земљотреса до данас, зазвонио равно 50 хиљада пута. И то све говори. Али баш све. И таман када смо мислили да се поздравимо са Миланом и Зором Бјелан, услиједио је још један -позив. Али био је то позив који ће баш нашим домаћинима овдје - пуно значити. Проблем пумпе за воду биће ријешен. И тако је то овдје. Једноставно мора тако, каже Бранка, док идемо даље. До породице Бјелајац. До наше Стане, каже Бранка. Пуно сам тога већ о Стани чуо, прочитао. Ипак није то то, јер тек када сам ју упознао схватио сам о каквој се људској громади ради. Стана је проживјела тешку породичну трагедију. Остала је без мужа и сина. Али, и даље је на ногама.
"Остала сам са снајком и са та два мала анђела. Нас четири у овој шуми. Саме. Да није било Бранке, ја не знам како бих даље. У ствари знате шта ћу вам рећи, такви као Бранка се рађају само једном. Цијеле Мајске Пољане пређите такву особу нећете наћи. Она је од самог почетка уз нас била. Знате, ово је све јако тешко. Саме смо овдје. Саме. И вјерујте, да ме не вежу ова моја два гроба можда бих и ја отишла" каже Стана Бјелајац, подсјећајући да је пуно људи након потреса спаковало ствари и отишло одавде.
"Али не, ја моја два гроба, оставити нећу. Ја их оставити не могу. И не желим. Остајем овдје. У Мајским Пољанама. Да. Остајем овдје. Да." Кроз сузе, стегнутог грла, и кроз плач, збори Стана Бјелајац из Мајских Пољана, хероина овог села у срцу Баније, преноси Елта ТВ
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
