Шта се крије иза потеза НАТО да и свемир прогласи војним простором: Замка за Русију и Кину

Након првих свемирских шамара из Москве, Пентагон се осјетио угрожено и осрамоћено, а част су колико-толико успјели повратити слијетањем прве људске посаде на Мјесец, иако има и оних који сматрају како је све то изрежирано у једном од многобројних филмских студија.

Та својеврсна свемирска борба настављена је и касније и дигнута је на један нови и виши ниво када је 1983. године тадашњи амерички предсједник и холивудски глумац у пензији Роналд Реган одлучио да покрене војно-истраживачки програм “Стратешка одбрамбена иницијатива”, који је тада у медијима симболично назван “Ратови звијезда” према популарном научно-фантастичном филму Џорџа Лукаса. Концепција овог више него амбициозног програма темељила се на развоју земаљских и свемирских система за заштиту САД од напада стратешких нуклеарних балистичких ракета. Замисао је била да се у свемиру, али и на копну, размјесте ласери, а о којима је пред своју смрт причао и српски научник Никола Тесла, али и оружја која би, наводно, била базирана на електромагнетним таласима.

Радило се у то вријеме о готово утопијском пројекту, чији су трошкови били процијењени од 100 до 1.000 милијарди  америчких долара. Овај програм никада није до краја спроведен, бар не званично, а касније се могло чути како је једна од намјера Вашингтона у ствари била да увуче Москву у ову причу и још једну бесмислену и дуготрајну трку са наоружањем те да на тај начин економски упропасти Русију, која је у то вријеме за одбрану издвајала готово трећину БДП-а.

Пета димензија

Услиједио је састанак Регана и Горбачова и преговори око елиминације свих стратешких нуклеарних пројектила, односно потпуној денуклеаризацији, али и евентуалног америчког одустајања од “Ратова звијезда”. Све је пропало. Од тада па до данас траје та престижна, скупа и на моменте бесмислена свемирска трка, без договорених правила.

Ширење тих војних операција у свемиру вратило је свијет у ново хладноратовско надметање, а технолошки напредак Америке и Русије, а онда и Кине која им се прикључила, промијенио је слику свемира као мирног уточишта. Примјера ради, Кина годишње за “свемирску стратегију” издвоји 10 милијарди евра, а САД чак 50. За Русију нема званичних података. Један дио земаља, међу којима су Кина и Индија, већ располажу са средствима да са Земље униште сателите, а Руси и Американци су отишли корак даље, тестирајући оружје које може да се употријеби и у свемиру.

Због свега тога многи се питају да ли Реганова прича о “Ратовима звијезда”, полако, али сигурно од научне фантастике постаје нека наша блиска реалност, а поготово након што је средином прошле седмице на самиту НАТО у Бриселу, а на иницијативу Америке, проширен члан 5. оснивачког уговора ове војне организације и на нападе у свемиру.

Након што су у децембру 2019. године лидери НАТО прво свемир прогласили “петим доменом операција Алијансе”, овог пута тај простор је означен и легитимним за војно дјеловање уколико дође до угрожавања интереса, имовине и безбједности чланица овог војног савеза.

На тај начин је у неку руку тежиште са класичног и сајбер ратовања, пребачено у свемир, а што је онда само по себи отворило низ питања. Да ли је Џорџ Лукас уистину био толики визионар? Зашто је амерички предсједник Џо Бајден одлучио да крене Регановим стопама, те кога се и због чега Америка толико боји да је и свемир прогласила евентуалном ратном зоном? Или све ово опет има везе са показивањем моћи и мишића?

И на крају кључно питање, најбитније, у ком правцу велике силе могу одвести овај свијет уколико још жешће наставе са овом војном трком, а која полако постаје све сличнија оној која се водила између Русије и Америке око нуклеарног наоружања, када су у појединим случајевима секунде одлучивале да ли ће црвено дугме бити притиснуто?

Показивање моћи

Сагледавајући све ово из политичког угла, научни савјетник за међународне односе из Београда Драган Петровић каже како сву ову проблематику треба се сагледа из неколико углова. Као прво, истакао је, не треба да заборавимо на чињеницу да су САД увијек у кризним временима вукле драстичне потезе, како би у домаћој јавности скренули пажњу са битних економских или политичких тема, али и када би процијенили да је њиховој војној индустрији неопходна хитна државна помоћ.

- Мени све ово личи на један декоративни потез САД и НАТО, који је само делимично изводљив у пракси. Мислим да још дуго неће бити могуће да нека велика сила оствари стратешку доминацију у свемиру. Све ме то неодољиво подсећа на некадашњу нуклеарну трку и звецкање оружјем на релацији Москве и Вашингтона, из доба хладнога рата, када се огроман новац из државних каса издвајао за парирање другима. Али, како је и тада тај нуклеарни рат био немогућ, јер би он ставио тачку и угасио светло на планети, мислим да је исто тако и сада немогуће да свемир постане неко ново место обрачуна великих сила. Бар не у некој блиској будућности. Немогуће је извршити удар, а да друга страна не одговори и то читаву ову причу чини суманутом. Нажалост, англоамеричка коалиција је навикла да прети и ратује, због чега је и њихово становништво навикнуто на те неке свете крсташке ратове. Ствари су се, међутим, промениле. Вашингтон више не може тако олако гурати прст у око Москви или рецимо Пекингу. Верујем како ће Бајден и поред тога ипак наставити са чачкањем Русије, а поготово Кине, и мамузањем остатка света, јер је он марионета којом управља империјалистичка политика и интереси крупног капитала - сматра Петровић. 

Орвеловска реторика

Генерал у пензији и професор на београдском Факултету безбедности Божидар Форца сматра како је проширење члана о колективној безбједности НАТО, а због наводног страха од Русије и Кине, у ствари америчка маска, јер су САД још за мандата предсједника Доналда Трампа прошириле своје космичке снаге.

- На све ово треба да гледамо тек као на трку у наоружању са Русијом, након што је Бајден продужио уговор “Старт”. Они дакле желе да Русе мало натерају у ту трку, односно у финансијско изнуривање, јер је реч о огромним средствима, а у суштини је све то замка за Кину, која има највећи степен напретка у свемирској технологији. Међутим, иако се игра наизглед “закувава” у космосу, права ће се играти доле, на Земљи, пре свега на Балкану и у Јужном кинеском мору - увјерен је Форца.

Према ријечима његовог колеге, такође официра у пензији, Илије Кајтеза све ово помало личи на једну “орвеловску реторику”.

Историја ратовања, како каже, показује да се све најновије технологије и сва научна открића прво употребљавају у сврху војног надметања, односно демонстрације војне моћи.

- Поражавајући су подаци да око 80 одсто научних потенцијала служи за војну индустрију и ту креће то надметање које сада добија потпуно ирационалну размеру. Док у свету милиони деце гладују, а огроман број људи не може да дође до вакцине против “ковида 19”, они који управљају светом и наводно се залажу за хуманизам, говоре о некаквим космичким ратовима - истакао је Кајтез појашњавајући како НАТО у свемиру, у смислу развоја свемирске технологије, евентуално могу да припријете само Руси и Кинези.

Као и за Петровића, и за њега је прича о “Ратовима звијезда” фантазија, која би у некој перспективи, не тако далекој, ипак могла постати и сурова реалност

- НАТО се стално “брани” од Русије, а константно се приближава руским границама. Дакле, имамо заиста једно ново поимање истине и демонстрацију онога што је Орвел рекао: “Истина је лаж, рат је мир, слобода је ропство”. Овде се заправо ради о покушају Америке и НАТО да на све могуће начине спрече ту мултиполарност, да спрече пристизање других великих сила, јер осећају да ће космичко оружје врло брзо доћи у посед Кине, Русије, али и Индије и данас-сутра Бразила, можда Ирана. У том смислу, они желе да спрече губљење своје апсолутне супремације, а у данашњем свету оно што имате, морате пре свега сачувати у смислу војне моћи - оцијенио је Кајтез.

Машта и романтика

Војни аналитичар и уредник портала “Балканска безбедоносна мрежа” Александар Радић наводи како сва ова прича око космоса има један романтичан призвук.

- Од “Спутњика” и Гагарина до слетања на Месец. Све је то био дио једног војног и државног плана, који је онда експлоатисан у пропагандне сврхе. На срећу или несрећу свет још није дошао до такве тачке технолошког развоја, који би великим силама омогућио да воде некакве свемирске ратове. Вашингтон је формирао Посебне космичке снаге, а што је наишло на подсмевање код других, а поготово након што је Трампова жена Иванка рекла како би волела да дизајнира свемирске униформе - каже Радић.

Објашњава како су их Руси у свему томе пратили, те су формирали Ваздушно-космичке снаге, а онда су им се прикључили и непревидљиви и упорни Кинези. Сматра како је све то још на неком ниском нивоу, а вјероватно ће тако остати и даље, јер “свемирска истраживања” много коштају. 

- Мислим да политичари нису спремни за неку такву авантуру. Не постоји више ни амбијент из неког ранијег периода, када су људи страшени са комунизмом или капитализмом. Јавно мњење то више не прихвата. Људи су окренути ка прагматичном. Свесни су тога и у Сједињеним Америчким Државама, па је тако све више случајева да НАСА потписује уговоре са приватним компанијама, попут онога са Елоном Маском. Једноставно свемир се не може изузети из поља деловања великих сила. Ни неки данашњи ратови се не би могли водити без помоћи сателита, који су попут паукове мреже прекрили Земљу - каже Радић додајући како све те приче свакодневно распаљују људску машту, а што читаву ову причу о “Ратовима звијезда” чине толико реалистичном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.