Шта се крије иза бојкота руске културе у Европи: Солидарност постала лов на вјештице

Вељко Зељковић
Шта се крије иза бојкота руске културе у Европи: Солидарност постала лов на вјештице

Руска војна акција у Украјини изазвала је до сада бројне политичке забране, тешке и незапамћене економске, финансијске и спортске санкције, али и културне као и бојкоте.

Та антируска осјећања, која се правдају “солидарношћу” са украјинским народом, међутим, понекад дају и трагикомичне резултате, попут отказивања концерата музичких група и то само због тога што користе “руске” музичке инструменте, као што је балалајка. Концерт једне фолк групе у шведском граду Упсала недавно је отказан пошто се његов организатор нашао под великим притиском јавности, јер су “критичари” и “борци” за правду сматрали да је балалајка национални симбол Русије.

- Људи су писали да је балалајка руски симбол, а свирати за Украјину на балалајци је онда велико светогрђе. Упоредили су је са кукастим крстом - рекао је Јонас Нџберг, један од чланова овог бенда.

Све ово нас доводи до питања да ли је “љубав” према Украјинцима, која се разлива ових дана по Европи, искрена или лажна и извјештачена? Одговор на ово питање није једноставан. Како ствари стоје, једино што би могло бити сигурно јесте да је мржња према Русима искрена.

Уцјене и притисци

Од почетка руске специјалне операције бројне културне институције широм свијета покушавају да се “дистанцирају” од Русије у сваком погледу, па чак бојкотују руске држављане, што живе, што мртве, и њихов досадашњи рад упркос старим тврдњама да је умјетност одвојена од политике. Они сматрају како сада није вријеме за руски балет, а да не спомињемо хор “Александров”. Није сезона ни за Чехова, па чак ни за Пушкина или, рецимо, Достојевског. Руска култура мора нестати из јавног простора. “Образоване” и “умјетнички наклоњене” душе прозивају по медијима оперске куће које већ нису освијетлиле своје фасаде у бојама украјинске заставе, музеје који данима оклијевају да то ураде, да прилагоде лого и издају саопштења страшна као војске под заставама.

На ту “игру” пристао је Берлински филмски фестивал који је недавно одлучио да бојкотује филмове које је финансирала руска држава. Сличан потез повукли су и у Шведској. Британска Национална галерија је, пак, промијенила наслов Дегаове слике “Руски плесачи” у “Украјински плесачи”, с образложењем да тиме наслов слике чини ближим њеној теми. Галерија је, наиме, услишила “захтјеве”, или боље рећи пријетње, које су јој неки Украјинци упутили на друштвеним мрежама и промијенила наслов дјела француског импресионисте с почетка 20. вијека. Након тога Британци су отказали гостопримство руском Државном балету Сибира који је имао заказану турнеју у тој земљи, као и долазак московског Бољшој балета.

- Руска култура, када се користи као пропаганда, је отров. Не будите саучесници - гласило је објашњење ових “бојкоташа”.

Њима слични затражили су и отказивање учешћа Русије на изложбама као што су Бијенале у Венецији, Документа и Арт Базел, на међународним филмским фестивалима у Берлину, Кану, Венецији, као и на позоришним и музичким фестивалима, као што су Салцбург, Авињон, Верона, те међународним сајмовима књига у Франкфурту и Лондону.

И балетска трупа “Украјински класични балет” приликом своје турнеје по Италији нашла се на “удару”. Њени чланови добили су пријетње отказима због најављеног извођења балета Петра Чајковског “Лабудово језеро”.

Слично је прошао и један од највећих диригената данашњице Валериј Гергијев који је добио отказ на мјесту главног диригента Минхенске филхармоније јер није јавно осудио рат у Украјини. Затворена су му и врата “Карнеги хола” у Њујорку, а извиждан је у миланској “Скали”. У немилости се нашла и оперска дива Ана Нетрепко, која је одустала од наступа у миланској “Скали”, а потом јој је Метрополитен опера дала отказ, поручујући јој да је неће ангажовати ни кад се све ово заврши. Нетрепко је прије тога на “Инстаграму” објавила како она воли Русију, али да има и драге пријатеље у Украјини, да је то све њој јако тешко, те да умјетницима треба допустити да раде у политички неутралном простору. Није помогло.

Шовинизам

Овом неразумном бојкоту и “кансел култури” придружила се и Хрватска. Друштво ликовних умјетника издало је саопштење како својим члановима неће издавати потврде о сарадњи док не потпишу изјаву да осуђују агресију на Украјину. Загребачка филхармонија је отишла и корак даље те скинула с репертоара концерата двије од три композиције Чајковског. На црну листу је стављен и концерт назван “Руска серенада”, али и премијера “Евгенија Оњегина”, у режији руског тима. Парадокс у овом случају јесте у томе што је Чајковски поријеклом запорошки Козак, слично као и Николај Гогољ, који се такође нашао на удару Запада као непожељан аутор.

Овај вирус захватио је и Пољску у којој је забрањено извођења опере “Борис Годунов” Модеста Мусоргског. И у Француској је слично. Руски диригент Туган Сохијев напустио је оркестар, јер је од њега тражено да осуди Путина.

Попут пандемије, вирус је озбиљно захватио и Грчку која је одлучила да откаже директан пренос “Лабудовог језера”, уз наредбу да престану са радом све руске културне организације у тој земљи.

Хистерија је захватила и Међународну асоцијацију писаца ПЕН, која је одаслала поруку да се не купују књиге руских аутора или постављају позоришне представе драматурга који говоре руски.

Међу малобројнима који су осудили ово налази се италијански филозоф Донатела ди Ћезаре, називајући све ово “ловом на вјештице”.

- Ако политички лидери стављају шљемове на главу, онда их ми нисмо дужни послушати. Једино што је заиста важно је остати људско биће, и то цивилизовано. Дискриминисати некога због мјеста рођења, држављанства или етничке припадности увијек је био чин расизма и дискриминације. Не желимо да наша позоришта, стадиони, универзитети, тргови постану мјеста на којима се води рат - поручила је она.

Овај безумни бојкот осудила је и Фрида Шарар, хрватска колумнисткиња, поручивши да је “свако ко је у стању да за нешто оптужи цијели један народ, заправо шовиниста”. Како је недавно написала на свом блогу, “идеализовање, као и сатанизовање завађених страна у неком рату или сукобу наивно је и дегутантно, јер је рат комплексна ствар, ситно густо ткање политичких нити, које ријетко ко умије да распетља”.

Опасно лудило

Слично мишљење дијели Горан Врховац, власник агенције “Вентуро” из Бањалуке, која се бави организовањем разних културних манифестација у Српској. Он сматра како је апсолутна лудост, али и невиђена глупост показивати “солидарност” са украјинским народом на овај, како га је назвао, трагикомичан начин.

- Све ово нам говори колико смо дубоко глобално заглибили. Створена је једна “затрована” атмосфера. Какве везе има руска култура са оним што се дешава у Украјини? Какве везе имају Чајковски, Пушкин или Гогољ? Тај начин показивања солидарности неприхватљив је и опасан, јер води ка стварању једног тоталитарног свијета - поручио је Врховац.

Како је рекао, српски глумац Милош Тимотијевић му је недавно испричао једну неугодну ситуацију коју је доживио приликом своје посљедње радне посјете Италији, гдје су му тражили да “открије” да ли можда ради неке филмске пројекте у Русији.

- Рекли су му да, уколико је ангажован у Русији, не може радити и снимати у Италији. Милош је био затечен - каже Врховац додајући да ова врста солидарности прераста у један вид дискриминације. 

Професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Душко Певуља каже како је, након трауматичног искуства које су Срби проживјели у неком претходном периоду, мислио да се тако нешто не може поновити неким другим народима, а поготово не тако великој култури као што је руска.

- Не могу се сјетити да је у некој новијој историји било оваквих културних бојкота једне земље. Европска култура је незамислива без руске. Оно што се овдје очитује јесте један западни концепт који се изгледа потрошио и излизао. И у језгру тог концепта јесте да све оно што противрјечи њему не смије постојати. Тако је сада и са руском културом. Украјина је само изговор. Можда би то било и подношљиво и “разумљиво” у домену политике и геополитике, али уводити некакве бојкоте и санкције једној култури, потпуно је сумануто. Према неком мом скромном мишљењу, све то је одраз једне класичне инфериорности тих који бојкотују овакве ствари. Шта је Достојевски крив? Или Чајковски? То је бесмислено. Људи би требало да почну мислити својом главом. Западни свијет је навикао на једну истину, ону коју му пласирају центри моћи - навео је Певуља додајући како је увођењем разних бојкота Европа саму себе издала.

Према његовим ријечима, десило се нешто потпуно незамисливо, јер ови бојкоти представљају директни атак на неке од најуниверзалнијих људских вриједности. Запад, који је највећи заговорник тих вриједности, сада отворено гази по њима. Оно што га, како каже, највише брине јесте што код њих нема гриже савјести, а ни осјећаја одговорности, а што је у супротности са свим западним културолошким концептима. Мишљења је и како су све европске вриједности сахрањене у Европској унији и да је живот у свијету до те мјере затрован и контаминиран да се помало боји куда нас све то у коначници може одвести.

- Можда је ово крај једног циклуса и идемо у правцу који се на крају рачва. Први је потпуни крах, а други духовно изљечење. Желим вјеровати да идемо овим другим путем, јер супротстављање тој неспорној супремацији и том бандитизму представља и наговјештај стварања можда неког новог и друкчијег свијета - истакао је Певуља.

Изопштавање

И кустос Музеја савремене умјетности Републике Српске Младен Бањац каже како је оваква врста бојкота непотребна и непожељна, јер је култура нешто што је наднационално и универзално, нешто што не познаје ни етницитете, ни границе или државе.

- Због тога и прогањање руских умјетника представља велику глупост и све то никако не може служити на част онима који то раде, примјењују и пропагирају једну “кансел културу”. Изопштавање културе и умјетности је апсурд. Недавно је то сјајно опсаио Миљенко Јерговић у једној од својих колумни анализирајући сличан случај у Хрватској. Све то нема везе са разумом. Погледајте само куда то иде, да се и неки руски умјетници и писци попут Гогоља напрасно и преко ноћи проглашавају украјинским. Неке од америчких држава из својих уџбеника су избациле Џорџа Орвела. “Прогони” се све што није у складу са тренутном политиком. Овакве и сличне забране и бојкоти руске културе заправо најбоље говоре о онима који их уводе и примјењују. Али, не желим да будем толики песимиста. Вјерујем како је све ово привремено, јер, показало се до сада небројено пута, умјетност на крају надживи све кризе, па ће вјероватно и овај историјски контекст - сматра Бањац поручујући да Украјини неће бити ништа боље тако што ће се уводити забране и бојкоти руске културе.

Социолог Иван Шијаковић сматра да све то што се у посљедње вријеме дешава у вези са разним бојкотима руске културе, музике, филмова и уопште умјетности, није никако добро, а поготово јер се ради о једној хистерији која га, како је истакао, подсјећа на период сличан оном из тридесетих година прошлог вијека, пред сами Други свјетски рат.

- Ради се о бојкотима који нису у складу са вредностима које Запад декларативно пропагира. То нема везе са демократијом и толеранцијом. Зашто би неко забрањивао уметност неке земље? Погледајте само апсурд око балалајке. Не знам како бих то назвао него као један пузајући неофашизам, који је приметан последњих двадесетак година. Он се полако и капиларно шири. Оно што је посебно интересантно јесте што су овакви бојкоти карактеристични за средине у којима је у мањој или већох мери некада био присутан неофашизам и разни облици теократије - каже он.

Како је додао, јављају му се људи и говоре му да у неким европским земљама мобингују и прогоне чак и предшколску и школску дјецу и људе запослене по предузећима. И то само зато што имају руско поријекло.

- То су за мене неофашистичке тенденције. Не постоји другу назив - поручује Шијаковић.

То што ови бојкоти полазе од “обичних људи” само, каже, говори колико је тај западни свијет у суштини нетолерантан и милитантан, те да он не може да поднесе ништа што је другачије.

- У свему овоме видим једно озбиљно повампирење фашизма. Мислио сам да ће се с њим завршити почетком 21. века, али изгледа да сам се преварио у процени. Очигледно да један идилични живот људи на овој планети некоме не одговара - поручио је овај социолог.

Вјетар промјена

Група “Скорпионс” је због солидарности са Украјинцима промијенила текст своје легендарне пјесме “Вјетар промјена”, која је прије више од 30 година постала симбол пада Берлинског зида и комунистичког блока на истоку Европе. Умјесто дијела у којем се спомиње Москва: “Иди Москвом до Парка Горког...”, постало је: “Сад слушај моје срце, Украјина чека вјетар промјене”.

Смета и амбалажа

Шведска компанија “Арла” недавно је одлучила да уклони и кефир, ферментисани млијечни напитак који се повезује с Русијом, јер амбалажа наводно подсјећа на свјетски познату катедралу Василија Блаженог у Москви, што је “неприкладно”.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана