Шта откривају резултати пописа становништва у Хрватској: Србе чека судбина Мохиканаца

Вељко Зељковић
Шта откривају резултати пописа становништва у Хрватској: Србе чека судбина Мохиканаца

Посљедњи Мохиканац израз је који означава једног од ријетких представника неке групе или покрета. Настао је у животу, у стварности, потом прешао у књижевност и на филм, а онда поново у живот, у живу језичку праксу.

Историјски записи говоре да су Мохиканци некада били веома познато индијанско племе. У 17. вијеку у вријеме холандске, британске и француске колонизације данашњих подручја Канаде и сјеверних дијелова САД. Они су тада били још увијек бројни, али су их досељеници постепено потиснули са њихових вјековних станишта док коначно нису потпуно уништени. Посљедњи Мохиканци изумрли су у једном од индијанских резервата. Да ли се историја и данас понавља, али на просторима Хрватске. Резултати пописа становништва у овој земљи управо говоре да би једну такву неславну и трагичну судбину могла да доживи и српска национална мањина у овој земљи. За разлику од Мохиканаца који су се нашли под ударом досељеника Срби у Хрватској деценијама нестају с ових простора, што због економских разлога, то и због друштвених околности, те маћехинског односа државе према њима као грађанима нултог реда.

Нестанак

Иако још нису објављени детаљни резултати пописа становништва у Хрватској када је ријеч о националној структури, готово је сасвим јасно да Срба неће бити трећина ни у оним мјестима гдје су увијек били у већини. Процјене указују да би то могло задесити Србе широм ове земље, од Славоније, Лике до Баније и Кордуна, па и у самом Вуковару. Прве анализе говоре да је српска национална мањина у Хрватској за 20.000 мања него 2011. године, а чак 40.000 у односу на прву годину трећег миленијума.

До 1991. године у Хрватској је живјело око 580.000 Срба и они су чинили нешто више од 12 одсто од укупног броја грађана Хрватске. Све се промијенило након те године, те настављено и током новог миленијума. Према попису из 2001. године Срба у Хрватској је било 201.631, односно 4,5 одсто. Десет година касније тај бројка је пала на 186.633. Прелиминарни подаци пописа из 2021. указују да је овај негативни тренд “нестанка” Срба са ових простора настављен.

Саговорници “Гласа Српске” упозоравају како би овај нестанак, како физички тако и идентитетски, сигурно да убрза и чињеница да би Срби након овог пописа могли да изгубе и уставом загарантовано право на двојезичност, службено и уставом загарантовано право на писмо и српски језик, а што им је до сада било омогућено у оним срединама у којима су чинили једну трећину локалног становништва.

Сматрају како српска заједница у овој земљи тренутно проживљава нови егзодус, а који ће у наредној деценији сигурно само додатно продубити. Наводе како је пропао пројекат повратка и “опстанка” Срба у Хрватску, јер недостатак посла и стални притисци базирани на националној основи довели су до тога да не само да се Срби не могу вратити, већ да и оно мало преосталих одлази.

Уставни закон из 1991. године бар је у неким срединама омогућио да Срби учествују у власти и да имају равноправни положај да дођу до посла и користе своје писмо и језик, али сада ће и то бити доведено у питање.

Треба подсјетити да је усвајање уставног закона био предуслов за Хрватску да уђе у ЕУ, иако до сада није био у потпуности поштован у Вуковару, али и многим другим мјестима. Ако попис покаже, у што нема сумње, да у многим мјестима Срба више нема ни трећина, биће то нови притисак на српску заједницу. Како се из Хрватске исељавају и Срби и Хрвати тај негативни тренд свакако ће се задржати, али с већим посљедицама баш по српску заједницу.

Егзодус

Срђан Милаковић, одборник Демократског савјета Срба у Градском вијећу Вуковара и бивши замјеник градоначелника овог града, каже како је и прије овог пописа становништва било јасно да су демографски подаци генерално катастрофални, поготово за српску заједницу, а што је резултат, како је истакао, посљедица прије свега политичке и друштвене климе.

- Приче како Срби након овог пописа неће моћи користити и нека уставом загарантована права мене претјерано не забрињава, јер ми их ни до сада нисмо могли у пуном капацитету користити. Значи неће бити суштинских промјена, осим чињенице да нас је из године у годину на овим просторима све мање. Понекад се осјећам као Мохиканац - каже Милаковић.

Нажалост, негативна клима према Србима се деценијама не мијења. Уз све ове недаће, а посебно оне животне и егзистенцијалне, за припаднике српске заједнице то је још израженије кроз разне облике друштвене дискриминације.

- Одлазе млади, а стари остају. И то је велики проблем, јер постоје крајеви који се налазе пред изумирањем. Најгоре је у Лици и западној Славонији. Али и овдје на истоку Хрватске гдје Срба још увијек има у одређеном броју евидентни су негативни трендови, па је тако у посљедњих десет година у мјестима која гравитирају око Вуковара популација Срба се смањила за нешто мање од 30 одсто. Ту прије свега мислим на Борово, Негославце и Маркушевец. Наравно ту је и Вуковар, али тај пад је у овом граду нешто мањи. Стање у овом граду је и даље непромијењено. Политичке тензије су готово константно присутне. Поред тога Срби тешко имају могућност да се запосле у некој од јавних служби или установа. Једноставно у потпуности смо маргинализовани. У сваком погледу - истакао је Милаковић.

Мишљења је како ни будућност ништа доброг не доноси, а поготово што је тренд исељавања младих, а поготово након уласка Хрватске у Европску унију, сваким даном све већи.   

Црне прогнозе

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта каже да прелиминарни резултати пописа у вези са националном структуром у локалним самоуправама и на нивоу жупанија за њега не представљају никакво изненађење, те да су оне посљедица низа фактора.

- С једне стране дио локалних самоуправа гдје су Срби били апсолутна већина највјероватније ће пасти испод једне трећине Срба у укупном броју становништва општина и градова, а то је и кључни услов да Срби могу да користе двојезичност, односно да у службеној употреби имају српски језик и ћирилицу. С друге стране, у претходних десетак година имали смо формално број Срба, на примјер у Вуковару био је изнад једне трећине, односно нешто више од 34 одсто, али актуелна власт у Вуковару је фактички суспендовала статус града Вуковара и та одредба Уставног закона о правима националних мањина није се ни користила у случају Вуковара - наводи Линта.

И у највећем броју осталих локалних самоуправа Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године био је мртво слово на папиру, а сада ће, како истиче Линта, то бити и са формално правне стране.

- А шта су ту кључни разлози овако трагичног положаја преосталих Срба у Хрватској? С једне стране, Хрватска није ништа учинила на економском, друштвеном, инфраструктурном и социјалном развоју крајишког подручја одакле су Срби протјерани. Умјесто тога су вршили  опструкцију. А други разлог је једна антисрпска атмосфера која доминира у Хрватској, а посебно након уласка у ЕУ, гдје је присутна константна рехабилитација усташтва - каже Линта.

На веома мали степен повратка Срба у Хрватску утицале су, како додаје, и разне пријетње и застрашивања.

Када су у питању разни трендови исељавања и генерално старосна структура становништва, Линта каже да ни у овом погледу нису нимало оптимистичне прогнозе.

- Тенденције су веома лоше. Стратешки циљ одређених друштвених група је да за 20 година или 30 година кажу како у Хрватској фактички и није ни било Срба, осим у траговима - истиче Линта.

Ту ситуацију би, према његовом мишљењу, једино могла промијенити активна политика државе Србије, отварањем суштинског дијалога са Хрватском везаног за имовинска и стечена права, као и инсистирањем на поштовању владавине права, затим упућивањем протесних нота приликом хапшења Срба, инсистирањем на политици реципроцитета, пружањем помоћи Србима који буду ухапшени, као и конкретна помоћ српским повратницима.

- Да би се донекле зауставили сви ови негативни трендови потребна је једна активна српска политика. Да постоји посебна државна институција која би се бавила Србима у региону, са озбиљним буџетом и стручњацима. То би једино могло у одређеној мјери да смањи негативне трендове - поручио је Линта.

Нове олује

Политичка и људска права српског народа у Хрватској из године у годину анализира Напредни клуб из Београда, који предводи историчар Чедомир Антић. У посљедњем извјештају, у којем је сумирано стање у 2021. години, наглашено је да су Срби у Хрватској и даље предмет дискриминације по националној, вјерској и културној основи на свим нивоима тамошњег друштва и институција што је видљиво из податка да су предмет 50 одсто случајева злочина из мржње. И у том документу изражена је бојазан да ће нови попис показати да је број Срба опао за још 20.000.

Према попису становништва, одржаном у априлу 2011. године, у Хрватској је живјело 186.633 Срба. Наводећи те податке, оцијењено је да је пребројавање показало да је, упркос сталним увјеравањима хрватских власти да се ради на повратку српских прогнаника, те да је велики новац уложен у обнову имовине и поврат отетих непокретности, број припадника српског народа у Хрватској смањен за 14.998 у односу на 2001.

- Према хрватским пописима становништва, број Срба у Хрватској смањен је за бар 395.030 (66 одсто) у односу на 1991. годину. Од 2003. до данас, број Срба који напуштају Хрватску стално превазилази број повратника. Уз то, просечна старост Срба у Хрватској је 53,1 година, што је за 12 година више од просечне старости укупног становништва хрватске - пише у извјештају Напредног клуба, традиционалног објављеног почетком августа, у данима у којима се обиљежава прогон Срба током 1995. године у акцији “Олуја”. 

У прилог сумњи да ће најновији попис показати наставак тренда опадања српског становништва, али и укупног становништва у Хрватској, наведене су и поруке са онлајн трибине “Демографија: колико нас је још остало?” из  маја 2021. у организацији Српског привредног друштва “Привредник”. Филип Шкиљан из Института за миграције и народности у Загребу оцијенио је да ће по предстојећем попису у Хрватској бити 3,8 милиона становника или десет одсто мање него 2011, док ће Срба због великог морталитета и малог наталитета бити од 168.000 и 169.000, а ако се урачунају посљедице потреса, бројка би могла бити и 165.000.

Дат је осврт и на имовинско-правне и инфраструктурне проблеме с којима се Срби повратници суочавају, укључујући и тај да су поједина српска села и даље без струје. Проблем неједнаког инфраструктурног развоја је, наводи се, посебно очигледан у Сисачко-мославачкој жупанији у којој има много повратника, а која је једна од економски најзапуштенијих региона Хрватске.

- Срби и даље имају проблем с повратком имовине која им је отета или уништена у рату, а судски процеси су спори. Један позитиван помак огледа се у одлуци о продаји станова у власништву Хрватске чије је ступање на снагу било 16. јула 2021, а којом је, поред осталог, смањена откупна цена квадрата стана што би требало да омогући бившим носиоцима станарског права, и другим корисницима стамбеног збрињавања, да откупе станове и куће које је држава после рата доделила у најам етничким Хрватима - став је аутора и аналитичара.

Проблем јесте и то што се још ћирилица изједначава са “агресорским писмом” и употреба систематски сузбија, преко националистичких и фашистичких медијских кампања, тако и кроз непоступање државних органа. И Одбор министара Савјета Европе упозорио је Хрватску да српски језик и ћирилица нису довољно заступљени у јединицама локалне самоуправе и позвао државне власти да поднесу извјештај о препорукама за њихово спровођење до 1. марта 2023. године.

- Тако и данас у Вуковару и поред тога да су испуњени законски услови ћириличне табле и натписи и даље нису видљиви, односно прелепљени су хрватским заставама. Неке јединице које су обавезне да уведу српски језик јер Срби чини више од трећине становништва и даље нису ускладиле статут (Грачац) или су то учиниле, али двојезичност не примењују (Врбовско и Доњи Кукурузари), чак ни постављањем двојезичних плоча на зграду општине - наведено је у овој анализи.

Негативни трендови

Према прелиминарним резултатима пописа одржаног током прошле године у Хрватској живи 3.888.529 особа, а што је за око 10 одсто мање него прије десет година. Како је објашњено из Државног завода за статистику смањење броја становника посљедица је природног кретања становништва у раздобљу од 2011. до 2020. године, али и негативног природног прираштаја. Очигледно Хрватској није користио, бар када је ријеч о демографији, ни улазак у ЕУ јер је од тада изгубила чак 400.000 становника, а од осамостаљења 1991. године до данас - милион.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана