Шта би било кад не би било “Фејсбука”

Драгана Орловић, Ведрана Кулага Симић
Шта би било кад не би било “Фејсбука”

Неко не може дан без цигарета, други без кафе, слаткиша, игрица, али само ријетки могу да преживе без друштвених мрежа и прегледа наших “онлајн” живота у којима приватност (не)постоји.

Интернет је, почевши од настанка 1969, свијету показао моћ, добре и лоше стране, позиционирао се на мјесто кључног стуба данашњег и модерног доба, гдје има све мање мјеста за приватност, али и жеље за њом, јер маса жели тај прозор у свакодневицу појединца, а по истом рецепту, без притужби, и она у њихове. Јер данас је “ин” бити “онлајн” - од буђења до новог сна.

Листа корисника најпопуларнијих медија интернета - друштвених мрежа је све дужа из године у годину, а највише вјерних сљедбеника има “Фејсбук”. Према званичним подацима глобалних агенција, “Фејсбук” је била прва друштвена мрежа која је премашила милијарду регистрованих рачуна, а тренутно, како показују истраживања, броји готово 2,45 милијарди активних корисника мјесечно. Уз “Инстаграм” и друге платформе друштвеног типа креиране за дијељење фотографија, видеа и мисли чине пакет гдје је већина ствари, што би народ рекао, на извол'те. Тамо, с друге стране екрана, гдје су углавном сви лијепи, срећни и успјешни, гдје складиштимо све успомене и гдје се мало ко запита колико смо сигурни у том окружењу, да ли су приватни профили стварно приватни те како би многи поднијели да, без тог “живота”, остану дан, два, три, мјесец па и дуже.

На то питања најизвјеснија су два одговора - никако или тешко, а у прилог томе најбоље говори хистерија која је наступила почетком ове седмице кад милиони корисника “Фејсбука” и “Инстаграма” нису могли да отворе омиљене “зидове” и “сторије”, а која се појачавала како су пролазили сати у неизвјесности и ишчекивању вијести шта се десило и када ће “оживјети”.

“Улицу смо довели у кућу”

Све што се отисне на интернет, ту и остаје заувијек, а не можемо сакрити да живимо у времену гдје важи правило да се није ни догодило ако није било на друштвеним мрежама.

Глобални пад “Фејсбука” и “Инстаграма” услиједио је, случајно или не, након што је Френсис Хауген, бивша радница у “Фејсбуку” и “узбуњивачица”, на једној америчкој телевизији отворено објавила да челни људи знају како њихови производи потпирују ширење мржње те да имају лош утицај на ментално здравље дјеце. “Волстрит журнал” је извијестио раније да су истраживачи на “Фејсбуку” у посљедње три године спроводили студије о томе како “Инстаграм” утиче на милионе младих корисника, а резултати су показали да може да оштети ментално здравље и имиџ, посебно међу тинејџеркама.

Документа које је Хаугенова доставила америчком Конгресу указују, тврди, да је “Фејсбук” више пута обмањивао јавност о томе шта његова властита истраживања откривају о безбједности дјеце, ефикасности његових система вјештачке интелигенције и улози у ширењу раздорних порука.

И у ранијим периодима били смо свједоци афера и оптужби о томе да ли и ко, те у које сврхе, користи личне податке људи од Аустралије до Америке, а које свјесно остављамо на друштвеним мрежама и другим онлајн адресама. Овај посљедњи случај је, ипак, дефинитивно потврдио само једно, а то је да без друштвених мрежа тешко можемо да уживамо у реалном животу.

Стручњаци су сагласни у оцјенама да је у вријеме након спознаје моћи интернета и почела његова комерцијализација те формирање новог виртуелног свијета, у којем је довољан само један клик до одређене особе. Истраживања показују да се претјеривањем у коришћењу мрежа временом губи контрола у времену и понашању и ствара зависност од њих. Стручњаци упозоравају да је велики проблем што корисници друштвених мрежа не знају кога заиста имају у “пријатељима”, јер је немогуће поуздано утврдити стварни идентитет особе са друге стране “линије”. Осим тога, велики број корисника за пријатеље прихватају особе које и не познају, а уз силна упозорења, наши лични подаци, које поставимо на друштвене мреже, доступни су људима широм свијета те је нужно водити рачуна шта заиста објављујемо.

Психолог Александар Милић подвлачи да, генерално на интернету, влада и примарна потреба за експонирањем, која је јача од потребе за заштитом.

- На друштвеним мрежама се посматрају људи који се у стварном животу не познају, али жеља да се допадну другима јача је од материјалне и животне безбједности па чак и када су дјеца у питању - истакао је Милић, који ову појаву оцјењује као нижи ниво еманципације и малограђанштине, јер, каже, здрави људи који су задовољни квалитетним животом неће свакодневно имати потребу да објављују своје фотографије на друштвеним мрежама.

Подсјетио је и на ситуацију када је прије неколико дана накратко дошло до прекида рада појединих друштвених мрежа и прави метеж који је настао међу многима, јер нису успјели да задовоље уобичајене дневне потребе.

- Многи су постали узнемирени, јер су зависни од мрежа. Зато се од прекомјерног коришћења интернета треба чувати, а посебно под надзором треба да буду најмлађи - упозорава Милић и додаје да се веома лако постаје зависник од “Фејсбука”, видео-игрица те дио виртуелног насиља, манипулација или члан неких лоших група.

Свијет се захваљујући интернету отворио свима, али и, како истиче, донио низ опасности.

- Људи су масовно добили потребу да се јавно промовишу, а разлог за то увијек лежи у неком личном недостатку - сматра Милић и као примјер за то наводи недостатак постигнућа, емоција, социјалне комуникације или генерално слике о себи па се интернет појављује као пут за доказивање.

Искривљену слику о себи, путем интернета, стварају и многи одрасли.

- То није добро и од тога треба сачувати дјецу. Улицу смо довели у кућу, а да то и не знамо. Дијете сједи у кући, мислимо да је безбједно, а оно испред рачунара зна често бити на мети разних насилника - истиче Милић и додаје да све друштвене мреже треба у разумним дозама користити.

Додатак социјалном контакту

Бројна истраживања су показала колико смо несигурни на интернету, али ни једно од њих још није довело до тога да скратимо боравак у виртуелном свијету и да технолошка и техничка достигнућа користимо онолико колико су нам стварно потребна. Садашње стање, према ријечима стручњака, једно име има, а то је зависност и питање је да ли ће популација успјети да се од тога излијечи или ће наступити још неко модерније доба.

Осим што су сагласни у оцјени да нема више ниједног аргумента који може да демантује глобалну зависност од друштвених мрежа, па чак у одређеним стањима и узрастима примат виртуелног над реалним свијетом и животом, једним гласом упозоравају и на све лоше што неминовно може доћи с друге стране дисплеја. Ипак, не крију да са жељом да што прије објавимо фотографије јутарњег сунца, доручка, кафе, ужине, шетње, ручка, љетовања те зимовања, рођења, рођендана, свадби, ноћних провода и селфије током досадног кишног или хладног дана, нема времена да се размишља о томе да ли је то све у реду, јер је неписано правило управо оно да се ништа није ни десило ако није нашло мјесто на друштвеним мрежама, донијело “лајкове”, који се пребројавају из минута у минут.

Осим тога, став струке је и да су, уз промоцију себе и свега свог, друштвене мреже параван иза којег се многи крију. Социолог Ведран Француз сматра да су донијеле нове облике насиља са каквим се раније, човјечанство, није суочавало.

- Мреже су постале неизоставан начин комуникације. Међутим, као такве оне никако не треба и не смију да замијене социјални контакт, већ само да буду додатак - наводи Француз и додаје да су оне све више потврда како живимо у добу бијеса.

Друштвене мреже су начином на који функционишу разоткриле пуно тога, од расизма, корупције, криминала, многе позвале на одговорност те дале глас онима чији пут ка правди је био блокиран.

- Многи су сагласни да су мреже медиј који је изњедрио хиперсензитивну културу бијеса и незадовољства појединаца. Сигурно је да данас нико није сигуран. Друштвене мреже, као нови облик медија, доказ су да и велики и мали зликовци не могу проћи некажњено, јер на овом медију не можете утицати на уређивачку политику и цензурисати информације. Та отвореност и доступност може утицати негативно, како на њене кориснике тако и на оне који нису присутни на њима. Присутне су разне злоупотребе података, сајбер злостављања, малтретирања или исмијавања. Захваљујући мрежама дат је допринос демократизацији моралног и етичког бијеса, јер су оснажени ставови и гласови обесправљених категорија, мањина и жртава сексуалног насиља - сматра Француз.

Дезинформације су, каже, свакако највећа препрека за нечију безбједност и могућу заштиту, и како каже, утичу снажно на жртву и њене емоције.

- Евидентно је да су сви јаки за тастатуром и понашају се тако, како не би у разговору лицем у лице - наглашава Француз.

Грешке и ризици

Психолог Маја Ковачевић истиче да приликом коришћења друштвених мрежа, већина нас свјесно или несвјесно прави одређене грешке које могу да утичу на нашу безбједност.

- Мислим да доста корисника заборавља да све оно што објавимо на друштвеним мрежама и интернету уопште, тамо остаје заувијек и не може се уклонити. Чак и када смо нешто обрисали, то остаје на интернетском серверу и може да се пронађе. Многи корисници, како би на примјер, упознали нове пријатеље који имају слична интересовања као и они, остављају своје личне податке и повјерљиве информације. Затим дијеле приватне фотографије, видео-садржаје и локације гдје се тренутно налазе. Све ово може да представља безбједоносни ризик уколико дође до појединаца који то могу да злоупотребе - истиче Ковачевићева.

Према њеним ријечима, ми смо ти који одређујемо у којој мјери ће наши животи бити изложени на друштвеним мрежама.

- Уколико дијелимо наше приватне и пословне информације, оне постају доступне и свим другим корисницима, чак и ако су наши профили приватни. Постоји могућност да неко од наших пријатеља подијели оно што смо ми објавили, што ће довести до тога да то постане доступно пуно већем броју људи него што смо ми очекивали - нагласила је Ковачевићева.

Наглашава да прекомјерена употреба друштвених мрежа може да буде опасна, поготово онда када почне негативно да утиче на свакодневни живот особе и када почну да се јављају психички, социјални и соматски проблеми.

- Уколико особа константно размишља о употреби друштвених мрежа, о томе како ће се приказати, колико ће лајкова и коментара добити, плаши се да ће нешто пропустити, осјећа потребу да све више времена проводи на друштвеним мрежама, неуспјешно покушава да смањи боравак на интернету, све ово може да указује на то да особа има проблем у коришћењу интернета и да је потребно да потражи стручну помоћ - закључила је Ковачевићева.

Ипак, ма колико друштвене мреже краду наше слободно, али и радно вријеме, многима су донијеле и низ погодности, од зарада, склапања послова, промоција и усавршавања, па до свакодневног “ћаскања” са драгим особама, које су удаљене чак и хиљаде километара.

Превенција

Ако користите прекомјерно друштвене мреже, покушајте:

• Остављање телефона по страни приликом обављања одређених активности, као што су једење, вјежбање, одлазак на спавање,

• Јасно дефинисање времена које ће проводити на друштвеним мрежама,

• Искључивање нотификација о пристизању порука или обавјештења.

* Није срамота ни затражити стручну помоћ

Посљедице

Прекомјерно коришћење друштвених мрежа може довести до занемаривања свакодневних обавеза, као што су одласци на посао, школу, факултет. Затим слабљење пажње и концентрације, јер стална потреба да се буде у току са дешавањима на друштвеним мрежама дјелује преплављујуће на мозак те особа не може да се концентрише на друге активности. Такође, може довести и до слабије способности за организацију и планирање времена, до осјећаја усамљености, јер особа проводи мање времена са породицом и пријатељима. Особа може да има проблема и са физичким здрављем, затим проблеме са спавањем и исхраном, могу да се јаве честе промјене расположења и већи ниво стреса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана