Српски научник дио највеће свјетске баштине
БИЈЕЉИНА - Српски проналазач Никола Тесла (1856-1943), један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац “новог техничког поретка”, чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку, рођен је 10. јула 1856.
Изуми који су промијенили свијет
Тесла је пронашао обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце, те патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.
Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре.
Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјене струје - центар Теслине заоставштине
Након Теслине смрти, његова заоставштина стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног насљедника проглашен његов нећак Сава Косановић.
Према Теслиној жељи, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренио у Београд 1951. године.
Теслин музеј посједује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска “Памћење свијета”.
Међународни аеродром у Београду назван је “Никола Тесла”. Његово име носе Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, Електротехничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, двије термоелектране у Србији...
Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.
Датум Теслиног рођења, 10. јул, обиљежава се у Србији као Дан науке.
Град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванији прогласио је његов рођендан за званични празник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
