Српски добровољци бранили Србију и основали град

„Врло је интересантно да су добровољци - оснивачи Банатског Карађорђева - углавном дошли са подручја бивше Аустроугарске и да су у рат за своју вољену Србију кренули, а да 90 одсто њих раније никада није било на њеном тлу”, напомиње Ћукова за Срну.

Међу њих 691, било је пет носилаца најсјајнијег одличја за храброст – „Карађорђеве звјезде”, 25 их је са српском војском прешло Албанију, а 168 су у добровољце ступили у Америци у организацији Михајла Пупина.

„Имали су изузетно осећај припадности и врло јак патриотизам у себи, невезано од тога што они нису били житељи Србије. Нису је можда ни видели. Њима је Србија била идеал у смислу припадности српском народу. И, једноставно, та жеља да се Србија ослободи и да српски народ, ако Бог да, живи у једној држави одредила је њихове животе”, овјашњава Ћукова.

Оснивачи Банатског Карађорђева, мјеста у срцу Баната, никада нису заборавили ни свој завичај и у њега су донијели своје обичаје, а поједини и дјелове својих напуштених домова.

„Прва кућа подигнута у Банатском Карађорђеву сазидана је у Босанској улици где су углавном живели људи из Босне. Доносили су своје предмете из завичаја. Када су почели градњу кућа, доносили су буквално своје куће брвнаре, расклапали су их и преносили или су се враћали тамо, правили грађу и преносили возовима”, објашњава Ћукова.

Она истиче да су оснивачи своје куће-брвнаре лијепили блатом, те да је емоција коју су оне чувале откривена тек деценијама касније, када су почеле да се урушавају.

„Ми млађи, из друге и треће генерације нисмо ни знали да има таквих кућа. Тек када су те дрвене оплате и греде кренуле да се руше сазнали смо какву жтајнуж крију. У нашем селу остала је сачувана једна таква кућа, једна је полусрушена, али се још виде те греде и блато”, наглашава Ћукова.

Добровољци из Првог свјетског рата били су као краљева војска потиснути новом идеологијом - 1947. године указом Александра Ранковића Удружење добровољаца Првог свјетског рата проглашено је „фашистичким”.

„Желели су да заборавимо. Да се свима нама наметне нека нова историја. Тако да је врло значајно да памтимо ко смо и шта смо, јер добровољно прићи у војску, ступити у рат представља највећи чин херојства - када више не размишљаш о свом животу него о својој отаџбини”, каже Ћукова за Срну.

Потомци сада исправљају грешке прошлости и и дух предака снажно живи у том мјесту.

„Ми смо подигли цркву, коју они нису стигли да ураде и око које се окупљамо на Видовдан - 28.јуна. Угаоно камење цркве донесено је из завичаја. Подигли смо спомен комплекс са именима свих добровољаца и колониста - 1026 имена је на тим плочама. Занимљиво је да имамо и Споменик добровољцу, Завичајну собу у којој су изложени писма, документи, предмети, монографије везане за настанак села”, напомиње Ћукова.

Централни дио манифестације „Карађорђева прела”, која се традиционално већ 22 године одржава у том мјесту од 10. до 27. јануара посвећен је добровољцима те су укључени сви - од предшколаца до грађана старије доби.

„На тај начин их чувамо и не дамо забораву. У Статуту Удружења пише да негујемо сећање на добровољаштво, на добровољце, осниваче Банатског Карађорђева, али и на Други светски рат”, наводи Ћукова.

Добровољци српске војске у Првом свјетском рату били су махом Срби, тада аустроугарски држављани или су до избијања рата као печалбари живјели у САД. По завршетку рата 1918. године дио српских добровољаца се вратио у САД, а већи дио их је остао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а тадашње власти су их населиле у областима граница према Мађарској и Румунији.

Они су формирали 201 насеље у којима је пред Други свјетски рат живјело око 100.000 људи.

Тако је у језгру Баната на периферији опшине Житиште двадесетих година прошлог вијека поникло и Банатско Карађорђево.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.