Српска Хирошима: Експлозија у Смедереву била јача од бејрутске VIDEO
Само два мјесеца након бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, Смедерево је доживјело своју највећу катастрофу, због које га многи често називају Српском Хирошимом.
Наиме, 5. јуна 1941. године у 14 часова и 14 минута у Смедеревској тврђави је одјекнула велика експлозија, која је била толико јака да је направила кратер дугачак 50 метара и дубок 9 метара и притом порушила скоро цијели град. Стакла на прозорима су пуцала и у насељима на ободу Смедерева, а подрхтавање земље, налик на земљотрес, осјетио се у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду.
Несрећа је била још већа, јер је то био пијачни дан, тако да је било још више људи него обично, а и тог дана су се дијелила свједочанства ђацима у школама. Погинуло је од више стотина до 2.500 људи. Био је четвртак, пијачни дан, град пун сељака који су се враћали с пијаце, ђака који су тога дана подизали свједочанства, у Смедереву је гостовало Новосадско позориште, у посјети граду је био син јединац тадашњег предсједника српске Владе Милана Недића са трудном супругом, воз је из непознатих разлога каснио 2 минута, записано је међу бројним свједочењима о Петојунској трагедији.
Наредбом окупационих власти, смедеревска тврђава је одређена за депоновање остатака војне силе Краљевине Југославије. Дунавом, са истока и запада, возовима од Скопља, Ниша и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довозено је на тоне одбачених сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте...
Неко је касније прорачунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи. Као атомска бомба, само су нека од свједочења о Петојунској трагедији. Из тврђаве гдје су Нијемци складиштили муницију 5. јуна 1941. године у 14 часова и 14 минута одјекнула је снажна експлозија, која је захватила цијели град и сва насеља десетак километара у пречнику. Древне зидине овога пута нису могле да заштите град.
Жељезничка станица препуна људи и композиција воза у трену су збрисани а највећи дио објеката у ширем подручју града претворено је у рушевине. У простору захваћеном експлозијом погинуло је око 2.500 људи, а сваки други становник је био повријеђен или рањен. Тачан број жртава, међутим, никада није прецизније утврђен”, пише на сајту града Смедерева.
Споменик жртвама Петојунске трагедије постављен је на мјесту близу Жељезничке станице и Смедеревске тврђаве, као спомен на погинуле у експлозији депоноване муниције у Тврђави 5. јуна 1941. године.
Вајар Селимир Селе Јовановић који је уједно и аутор споменика жртвама Петојунске трагедије изјавио је једном приликом: “Експолозију сам доживео као свјетлост и мрак, необјашњиви прасак и виђење крова зграде, гдје се налазила кафана 'Корзо' у центру Смедерева, како лети кроз ваздух. На необјашњив начин сам се нашао сам се у близини Цркве. Можда ме је први ваздушни талас експлозије, коју као такву нисам ни осјетио, понио дуж улице? Постао сам присебан тек кад сам стигао до Зелене пијаце у улици Димитрија Давидовића.”, пренио је Курир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
