Срби у Гњилану - живот у импровизованој кафани

Срна
Срби у Гњилану - живот у импровизованој кафани

ГЊИЛАНЕ - У урбаном дијелу Гњилана, гдје је до повлачења српске војске и полиције јуна мјесеца 1999. године живјело 14.783 Срба, сада живи само 16 лица српске националности, међу којима и петоро дјеце.

У такозваној "српској улици", сокаку ослоњеном на цркву Светог Николе, једином мјесту гдје се Срби окупљају о пијачном дану /они из околних српских села Шилова, Коретишта и Кусца/ и продају пољопривредне производе, изузев породица двојице гњиланских прота, више нема Срба. 

Остала је "кафана" смјештена у импровизованој шупи у којој преостали Гњиланци, старосједеоци, траће вријеме ког ионако имају на претек. 

САВ ЖИВОТ ТЕЧЕ У "КАФАНИ" 

Посљедње године и дане живота они "троше" у вјероватно јединој "кафани" на свијету у којој је самопослуживање дозвољено. 

У овај "кафаници", рачун за дан боравка не прелази један евро и сви га плаћају по савјести вођени рачуницома - ако данас не платиш сутра нећеш имати да сам себи скуваш кафу или наточиш чашицу домаће ракије. 

Живот неколико преосталих Срба у Гњилану своди на одбројавање дана и причање прича, наводи за Ранђел Бушатовић. Он прича да Срби ходају по Гњиланима погнуте главе, "глуви ко црна земља". У цик зоре дођу од својих кућа до свратишта, омиљене кафане, и пред вече у смирај дана врате се својим домовима. 

"Не знамо ни о чему ни с ким да проговоримо већ једино о ждавнимж временима када је у овом, пре рата, најлепшем и најуређенијем граду живело 15.000 Срба", каже Ранђел. 

Он и његов вршњак Власта Ђорђевић, до прије двије године звонар у цркви Светог Николе, набрајају поименично преостале "заборављене" Србе: у некадашњој Улици краља Петра - шесторо Бушатовића, у некадашњој Улици Стојадина Трајића - осморо Максимовића, Цуцкића, Стоиљковића и једна Ристићка, и у Бачевини двојица Ђорђевића - Власта и његов син. 

Кажу да их "Свети Никола једини чува" и њему су захвални што се још чује српска ријеч у Лазаревом граду. 

ЦРКВА ПОЛАКО НЕСТАЈЕ, КАО И СРБИ 

Црква Светог Николе подигнута је 1861. године на темељима старије, омање цркве, и данас представља непокретно културно добро, споменик српске културне и вјерске баштине, која, како у одсуству прота рекоше Власта и Ранђел, "уколико се хитно не реконструише може доживјети судбину Срба". 

"Дотрајала је, прокишњава, иконе и фреске пропадају, као и ми - живи Срби", упозоравају Ранђел и Власта. 

САМО ЈОШ ЗМИЈЕ СМЕТАЈУ АЛБАНЦИМА ДА УЗМУ СВА ИМАЊА 

Уз цркву, остала је по нека српска кућица непродата у Гњилану, али су углавном све до једне порушене, а дворишта зарасла и пуна змија, што, како напомиње Власта, одвраћа Албанце од куповине јер се надају да ће им напуштена српска домаћинства бити дата на коришћење. 

"Чули смо да општина спрема одлуку о давању на коришћење запуштених плацева и напуштених кућа чиме ће и то неколико жуџерицаж, чији су власници рачунали да се врате, отићи у руке истих оних због којих су наши оставили очински праг", објашњава Власта.  

ЖИВИ САХРАЊЕНИ 

Сретни што се у истуреном одјељењу Основне школе "Вук Караџић", у објекту ослоњеном на цркву, још увијек чује смијех српске дјеце и што бар о светим данима звоне црквена звона, Власта и Ранђел жале се да су их све српске власти од 1999. године - оставиле. 

"Живи смо сахрањени - ако неко хоће да утврди има ли нас или не, нека погледа списак жпомоћи државе Србијеж на коме смо се потписали и на коме смо прецизно навели адресе становања и увериће се да нас још има живих у Лазаревом граду", наводи Ранђел. 

Он тврди да од 2008. године до данас ниједан од функционера Србије није ушао у Гњилане. 

ГЊИЛАНЦИ НАПРАСНО ПОСТАJУ БЕОГРАЂАНИ И НИШЛИЈЕ 

Власта и Ранђел наводе да продаја српске земље и имања узима маха, а како и не би кад људи који су до рата радили у фабрикама, за хектар земље узимају од 500.000 до 700.000 евра. 

"Одједном чујеш како су постали Београђани или Нишлије. Убиће нас и затрти трагове трчање за тим проклетим еврима", закључује Власта и каже да ће, како старији Срби "одлазе на онај свијет", све мање њихових насљедника знати да цијени насљедство које су очеви и дједови муком стицали. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана