Шпијуни на Балкану: "Државе и царства долазе и пролазе, али шпијунажа остаје"

Методи и технике су напредовали, али агенти широм свијета су и даље активни по страним земљама и дају све од себе да не буду ухваћени.
Ипак, нико није као легендарни агент 007, а мало их је и као Попов.
Све су чешће на мети истражних органа широм Европе, па и на Балкану, појединци који се сумњиче да "раде за Москву".
"Тога је било и биће. Државе и царства долазе и пролазе, али шпијунажа остаје", оцјењује за ББЦ на српском новинар Времена Милош Васић.

Шта се сад догодило?

Министарство спољних послова Бугарске затражило је крајем октобра од руског амбасадора у Софији да опозове дипломату оптуженог за шпијунажу и депортује га за Русију.
Дан раније, 28. октобра, Пољска безбједносна агенција саопштила је да је ухапшен један службеник Министарства одбране због сумње да је шпијунирао за Русе.
Бугарска, најближи савезник Москве током Хладног рата, приступила је Европској унији и НАТО-у у посљедњих 15 година, али је и даље готово у потпуности зависна од руских енергената, преноси агенција Ројтерс.
Захтеву Министарства спољних послова претходило је саопштење бугарског тужилаштва које је водило истрагу о овом дипломати, првом секретару у амбасади Русије у Софији.
Од септембра 2018. године, овај дипломата је имао редовне састанке с Бугарима, укључујући високог званичника који има приступ повјерљивим подацима о Бугарској, ЕУ и НАТО, а нудио им је надокнаду у замену за информације, тврди тужилаштво.
Слично се догодило и месец и по дана раније, када је бугарски тужилац оптужио Николаја Малинова, челника једне проруске невладине организације, да је радио у интересу Москве.
Званичници Русије нису коментарисали ове случајеве.
Малинов је, међутим, почетком новембра у Москви примио награду - од руског предсједника Владимира Путина лично - "за допринос у сарадњи двије земље", пренела је агенција Блумберг.

Мека шпијунажа

"Мека шпијунажа" све је важнији сегмент руских обавештајних активности, истиче за ББЦ Гжегорж Кузински, експерт пољске невладине организације Варшавски институт.
"Ова стратегија не укључује прикривене дипломате, који су обично под будним оком локалних контраобавештајаца, већ подразумијева ангажовање утицајних агената - који некада својевољно, некад јер су изманипулисани, а некада и несвјесно, раде за интересе страних држава", објашњава Кузински.
Русија шири утицај у иностранству користећи русофилске кругове - као и покретање бизниса и медијске пројекте, наводи Кузински, аутор публикације Руски хибридни рат на Западном Балкану.
"Руски олигарси блиски Кремљу често финансирају овакве потезе", истиче.
На тај начин, Москва обезбјеђује већи степен безбједности, јер је локалним властима теже да открију овакве активности.
"Лакше је осудити класичног шпијуна за конкретно кривично дјело, него доказати малициозне поступке новинара или активиста цивилног сектора", подвлачи Кузински.

Зашто им је Балкан важан?

Руски агенти појачали су активности на Балкану после 2014. године, оцјењује Кузински.
"Данас је Балкан прво и основно бојно поље између Русије и Запада", истиче.
САД су, подсјећа, постигле успјех у Црној Гори, када су тамошње власти недавно наредиле протјеривање и хапшење групе руских шпијуна.
"У Софији је Москва све јача, јер националистичка и социјалистичка опозиција земље као и владајућа странка ГЕРБ не крију проруске симпатије", додаје пољски аналитичар.

Турска и Кина улазе у регион претежно кроз економска улагања.

"У одмјеравању снага, чини се да Пекинг и Анкара играју у истом тиму са Русијом", оцењује.

Недавно одбијање ЕУ да отвори преговоре о приступању са Сјеверном Македонијом и Албанијом учинило је Америку јединим ефикасним западним актером у региону, сматра Кузински.

"Ако Запад не жели да изгуби овај дио Европе - којег је још Винстон Черчил сматрао стратешки кључним када су савезници разговарали о мјесту инвазије - мора чврсто да се одупире руском, као и кинеском и турском утицају", напомиње он.

Гдје су упоришта руских агената на Балкану?

Србија и Република Српска сматрају се се виталним балканским метама за руске обавјештајне операције, истиче овај аналитичар.
"Београд је дом неформалног сједишта руске цивилне обавјештајне агенције која стоји иза обавештајних операција у сусједним земљама".
Он сматра да Москви иде на руку прећутно одобравање српских власти и проруско расположење дијела локалних власти.
"Наравно, у настојању да одржи такво стање, Русија додатно подстиче анти-западне стаовове у Београду, темељећи свој наратив на паду Југославије, ваздушним нападима на Србију (1999. године), губитком Косова и отцјепљењем Црне Горе", наводи Кузински.
Друга кључна земља за Русију на Балкану је Бугарска, напомиње он.
"Што је још важније, она (Бугарска) је чланица и НАТО-а и Европске уније. Тамо је смјештено сједиште Руске војне обавјештајне агенције", тврди Кузински, додајући да се одатле координирају активности Москве у региону.
Ове наводе није било могуће провјерити из других извора.

Шта раде овдје?

Новинар Времена Милош Васић истиче да "Русија под Путином обнавља своју империјалну величину и ту је шпијунажа потпуно неодвојива".
Васић као примјере наводи покушаје утицаја на разне унутрашње политике, прикупљање, али још више пласирање информација.
"Што би рекао Матија Бећковић, у списак тужних ствари спадају и државне тајне малих народа", каже он.
Васић иронично поручује да страни агенти великих сила немају много тога да сазнају у државама попут балканских.
"Не знам шта ће да прошпијају, њима је много више стало да утичу.
"Тај утицај се могао видети у Македонији, као и у Црној Гори - у тој крајње незграпној и мусавој операцији званој државни удар", истиче Васић.

Државни удар са 13 особа

Прољетос је пред судом у Подгорици завршено такозвано "суђење вијека" за аферу државни удар.

Тринаест особа осуђено је на вишегодишње казне затвора за "покушај да у државном удару сруше црногорску власт на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године".

На вишегодишње казне затвора осуђени су лидери црногорске опозиције Андрија Мандић и Милан Кнежевић, још један црногорски држављанин, осморо Срба, као и двојица Руса - припадници обавјештајне службе ГРУ.

Руски држављанин Едуард Шишмаков осуђен је на 15, а Владимир Попов на 12 година затвора за помагање и стварање криминалне организације.

Шишмаков и Попов се, колико је познато, не налазе у црногорском затвору, јер су Балкан напустили десетак дана послије избора 2016.

У то вријеме, у посјети Београду био је руски секретар Савјета за безбједност Николај Патрушев.

Британски Гардијан је убрзо објавио да је Београд тихо протјерао групу руских држављана осумњичених да су умјешани у покушај пуча у Црној Гори, цитирајући неименоване изворе да је услиједило извињење Патрушева због "руских националиста који су намјеравали да убију црногорског премијера."

"Ради се о класичној провокацији са циљем да се свјесно шире лажне информације," реаговала је Марија Захарова, представница за штампу руског Министарства иностраних послова.

Москва, Собрање, Лазански

Само неколико мјесеци касније, у априлу 2017. демонстранти су упали у зграду македонског парламента, противећи се избору Талата Џаферија из Демократске уније Албанаца за предсједника Собрања.

Дошло је до сукоба у којима је повређено неколико чланова странке Социјалдемократског савеза Македоније Зорана Заева и он лично.

"Руски утицај већ се осјећа преко повећаног кадровског присуства и изјава руског министра за спољне послове, као и преко активности Амбасаде Русије у земљи", рекао је тада Заев у интервјуу за Јуроњуз.

Заев је касније као премијер Северену Македонију окренуо европским и НАТО интеграцијама, а заслужан је и за постизање договора око имена са Грчком које је скоро 30 година кочило Скопље на путу ка Бриселу.

У упаду у Собрање учествовао је бивши савјетник за безбједност у Амбасади Србије у Скопљу и официр Безбједносно-информативне агенције (БИА) Горан Живаљевић.

Живаљевић је дугогодишњи обавјештајац, а од јануара 2003. до марта 2004. био је и замјеник директора БИА. Од 2005. је у дипломатској служби.

Он је селфијем овјековечио своје присуство у македонском парламенту, пренио је Крик.

Крик је, позивајући се на документе македонских обавјештајаца, објавили да је у Собрању тада био и предсједник Демократске партије Срба Иван Стоилковић, који је наводно имао честе сусрете са руским дипломатама, као и и посланик СНС-а и новинар Мирослав Лазански.

Лазански је сада на позицији амбасадора Србије у Москви.

Дипломате склоне обавештајном раду нису ретке на овим просторима.

Раде Булатовић је на место шефа БИА 2004. дошао после вишегодишњег искуства у дипломатији.

Том позиву се вратио убрзо после смјене у БИА 2008. године и доскоро је обављао дужност амбасадора Србије у Украјини.

И Небојши Родићу, првом човеку БИА у периоду од 2012. до 2013. године, сада тече други амбасадорски мандат.

Са мјеста представника званичног Београда у Азербејџану 2018. премјештен је на позицију амбасадора Србије у Бечу.

Ко су дипломате, а ко шпијуни?

Душко Попов радио је за британску обавјештајну агенцију МИ5 и сматра се претечом Џејмса Бонда. Кодно име Трицикл добио је, наводи ББЦ, јер је уживао у такозваним тројкама у кревету.

Испреплетаност дипломатије и обавјештајног рада објаснио је професор Ентони Глис, директор Центра за безбједносне и обавјештајне студије при Универзитету у Бакингему.

"У свакој амбасади на свијету има шпијуна", рекао је Глис за ББЦ када је британска премијерка Тереза Меј 25 протераних руских дипломата назвала "прикривеним шпијунима". .

Пошто све државе то раде, постоји "неписано правило" да се не завирује превише у оно што се дешава унутар амбасада, објашњавао је Глис.

Тај прећутни споразум, ипак, има границе и престаје да важи када дође до очигледног кршења закона.

"Зато је тровање бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке толики проблем", каже професор Глис.

Васић каже да се "искусне државе јако добро труде да обичне дипломате буду ван контакта са обавјештајним радницима."

"Између њих се вјероватно добро зна ко је ко, али они о томе не причају", истиче новинар Времена.

Сличног става је и Глис, који каже да се "шпијунирањем се, у ствари, баве агенти који то раде за новац, зато што су уцијењени или из идеолошких разлога."

"Обавјештајци у амбасадама управљају тим агентима. Тако не морају сами да прљају руке," каже професор.

Шпијун Чедо

Агенти Безбедносне информативне агенције (БИА) су 2. септембра 2016. у Београду ухапсили 57-годишњег мушкарца под сумњом да се ради о "хрватском шпијуну", који има српско и хравтско држављанство.

Наредног дана, тадашњи хрватски премијер Тихомир Орешковић изјавио је да, према информацијама тамошње Сигурносно-обавјештајне агенције (СОА), та особа није хрватски шпијун.

Експедитивну акцију хапшења пратило је и муњевито суђење - четири дана касније, је Виши суд у Београду саопштио је да је ухапшени Чедо Чоловић признао да је радио за хрватску обавјештајну службу.

Осуђен је на три године затвора, и казна је недавно истекле.

Јулија и Сергеј Скрипаљ били су централни део највеће шпијунске афере у Европи у последњих неколико година. Ово двоје бивших руских обавештајаца отровани су у марту 2018. нервним гасом новичок у Солсберију, а британске власти су за то оптужиле руск

Одјеци афере Скрипаљ

Након прошлогодишњег напада на бившег руског агента Сергеја Скрипаља у Солсберију, за који Велика Британија сумњичи Москву, до марта ове године више од 25 земаља је протјерало руске дипломате.

На другој страни, руски предсједник Владимир Путин тврди да је само током 2018. у Русији откивено више од 600 страних шпијуна.

"Нисмо достигли ниво Хладног рата. кад су протериване на десетине шпијуна, али не би ме изненадило да дође до тога", истиче Васић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.