Слатка прича која траје од античке Грчке оживјела у Бањалуци: Шарене крофне за осмијех на лицу

Ако су у давним временима имале једноставнију варијанту ове принцезе од тијеста доживјеле су потпуну промјену и просто маме на залогај, са својим јарким бојама и декорацијама.

Изгледа да су крофне биле хит у Енглеској, Њемачкој и Холандији још у 15. вијеку. Пошто је у Њемачкој у том добу било тешко доћи до шећера, тијесто се јело са месом или печуркама.

У Америку, која је касније створила прву савремену варијанту овог пецива, донијели су их холандски досељеници. Чак је и прва аутоматизована машина за крофне направљена у Америци 1920, а изумио ју је Адолф Левит, избјеглица из царске Русије.

Први прави рецепт за крофне може се пронаћи у енглеским куварима из 1803. године, у дијелу са “америчком храном”. Ријеч “крофна” води поријекло од њемачке ријечи “крафен”, са значењем колача печеног у тигању.

Постоји и легенда како су настале крофне са рупом. Хансон Грегори, Американац, тврдио је да је измислио рупу у крофни 1847. године. Грегори је био морнар и једном приликом је доживио олују на броду. Да би му руке биле слободне за управљање кормилом, крофне, које је понио на пут, пробушио је и ставио на кормило. Касније, своју технику пренио је и мајци. Наводно је његова мајка Елизабет наставила да прави крофне са рупом, а у њих је додавала цимет, мускатни орашчић и лимун, а у средину је стављала орах или бадем и она је наводно дала име самој крофни.

Модерне крофне са мирисом прошлих времена у Бањалуку је донио Предраг Тошић, захваљујући чијој идеји и умијећу 14 врста ове посластице може да се нађе у објекту “Закувај крофне”.

- Када ћеш отворити свој ресторан? То је питање које ми у посљедњих десет година стално постављају, како пријатељи тако и познаници из ресторана у којима сам кувао и припремао многа јела. Говоре ми да сам врхунски кувар, да ме много људи познаје и једва чекају да пробају специјалитете домаће и модерне гастрономије, али све у мојој режији. А ја сам много пута одговарао да нећу никада отворити ништа своје, рекао па сада порекао - почиње причу Тошић, који у понуди има и “но стрес” крофне, розе боје са шареним мрвицама, веома тражене због самог назива.

Идеја о крофнама родила се, каже, у септембру прошле године, послије разговора са пријатељем из Сплита, који је са радошћу причао како послије тренинга са клинцима иде на топле крофне.

- Крофне, крофне, крофне, сви их воле, па скоро сви, ја их волим, подсјећају ме на оне безбрижне дане када сам се као дијете мотао по кухињи маме и баке, када су из пекара излазили опојни мириси када год прођем крај њих. Да, то је прича коју желим испричати, сјећања која желим вратити, нека нова дјетињства која желим створити. Направићу модерне крофне са мирисом прошлих времена. Моја супруга, као и сваки пут до сада, стала је храбро уз мене и ову идеју - испричао је Тошић, који је од јануара ове године вриједно радио на припреми свог кулинарског подухвата.

Брижљиво је тражио брашно, фил, прелив, паковање, јер све треба да буде квалитетно и са укусом сложено.

- Одмах да вам кажем, тако једноставан десерт, а толико компликован за припрему, јер ипак је квасац живи организам који чини тијесто тако ваздушастим и да би дао оно најбоље од себе тражи најбоље од нас. Колико сам пута погријешио, пао, посрнуо, то знају само моји најближи, али одустајање није опција. Након осам мјесеци рада врхунска крофна је створена, врхунска по мојим стандардима, јер ипак не треба бити толико надобудан и рећи да ће се она свидјети свима - прича Тошић, напомињући да иако има пријатељских сугестија не жели да прави неке друге посластице него искључиво крофне.

Сјајан мали тим, наглашава, сву своју енергију, љубав и знање из дана у дан улаже у један једини врхунски производ, у крофну.

- Та екипа препознала је моју замисао и сада са сваком крофном коју направе стварају нови бренд Бањалуке. Хвала им на томе. Желим нагласити да приоритет дајемо хигијени и квалитету намирница, а то су наши посјетиоци препознали и већ имамо породице (са малом и великом дјецом) које нам се стално враћају на крофну више пута. Иако је у понуди 14 врста, имамо рецептуре за 35, остале крофне ћемо постепено уводити, јер нам је циљ да сваки мјесец у понуди буде нешто ново - рекао је Тошић.

Рецепт

- Рецептура није тајна, једина тајна је у проценту љубави коју уложите у припрему крофни. Састојци су: крофна микс ПиП 50 одсто, брашно тип 500 50 одсто, уље 8 одсто, квасац 4-5 одсто, вода 40 одсто. Мијесити 15-20 минута док се тијесто не ужилави, оставити да одстоји 20 минута, обликовати крофне, оставити да надођу 45-60 минута на 36 степени Целзијуса и влажности од 70 одсто. Затим оставити 10-15 минута да се створи корица са горње стране крофне и пржити по три минута са обје стране. Крофну охладити и пунити или прелити са топингом по жељи. Неко је некада рекао, велике ствари долазе у малом паковању, мислим да наше крофне то и доказују - каже Предраг Тошић.

Разни укуси широм свијета

Италијани једу крофне са пуњењем од ванилије посуте шећерним прахом. У Њемачкој су најпопуларније берлинер крофне, направљене од тијеста слатког квасца. Пуњене су џемом, а затим премазане глазуром уз шећерни прах.

Мексичке крофне немају класичан облик, популарни “ћурос” је дугуљастог облика и преливен врућим чоколадним сосом. У Израелу се крофне пуне желеом, а у новије вријеме све се више користи алва, еспресо крем и чоколадни тартуфи.

У Индији крофне су јастучасте, округле и натопљене слатким сирупом те имају влажан, сочни центар. На југу Африке их пуне медом, док им у Тунису додају сусам и сок од поморанџе. Већина азијских земаља има своје варијације крофни искомбинованих са традиционалном исхраном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.