Сјећање на новинара Доброту Лошића: Духовити професионалац и посвећени учитељ

По дипломирању опредијелио се за новинарство, а прве текстове објављивао је у бањалучком “Гласу” и нешто касније на Радио Бањалуци. Средином шездесетих био је, међу првима, запослен на тадашњем јавном сервису ТВ Сарајево. Био је шеф дописништва ТВ Сарајево наредних неколико година, а остаће упамћен по ексклузивним и професионално обрађеним темама и извјештајима за вријеме катастрофалног земљотреса крајем октобра 1969. године.

Многе свјетске ТВ станице су преузимале прилоге из порушене Бањалуке и околних мјеста и захваљујући њима свјетска јавност се упознала са огромним размјерама катаклизме која је задесила крајишку љепотицу.

Имао је сјајну и професионалну екипу: сниматеља Ивицу Куртовића, тонце Миленка Марића и асистента Милоша Паликовића.

Поред професионалног новинарства Доброта се истицао и друштвеним радом у новинарском удружењу БиХ. Био је предсједник бањалучке подружнице и остаће упамћен као борац за повољнији социјални статус оних који промовишу јавну ријеч из тог периода. Сјећам се да се снажно залагао да општинска администрација Бањалуке из стамбеног фонда годишње додијели удружењу стан - два за своје најугроженије чланове са вишечланим породицама. Тако се то некада радило.

Доброта је био изузетно духовит и добар човјек. Шалио се на туђи, али и свој рачун. Када је 1973. године по налогу редакције прешао у Сарајево, у Бањалуци га је замијенио Хамид Хусеџиновић. Ниједан се није истицао физичким растом, али је Доброта био срећан што га је у Бањалуци замијенио Хусеџиновић, који је - званично измјерено - био нижи за два центиметра.

А када је 1975. године почео уређивати и водити ТВ дневник онако “зелен” и као почетник у новом изазову остаће упамћен по учесталом замуцкивању и гутању слогова па је хумориста и књижевник Енко Мехмедбашић у сарајевском “Свијету” записао сљедеће: “Доброта Лошић. Име му је дично, ТВ дневник води презимену слично”. Тој пошалици највише се насмијао управо главни јунак дичног имена.

Након информативног програма Доброта је почетком осамдесетих прешао у Спољно-политичку редакцију, гдје је уређивао и водио гледану емисију “Седам дана у свијету”. Остаће упамћено и то да је као уредник образовао многе млађе колеге, који су касније постали признати и афирмисани новинари и свјетски путници, а то је објашњавао дугом што су и њему у Бањалуци помагали старије и искусније колеге и новинарски бардови.

Како је болест узимала маха, Доброта је пред крај живота био смјештен у једну сарајевску установу за старије особе. Колеге које су га посјећивале свједочиле су да је, упркос можданом удару, и даље био спреман на шалу и за ведрије теме. Са супругом Надом у Бањалуци добио је сина Сашу, касније познатог фронтмена “Плавог оркестра”, који је посљедњих година бринуо о оцу. На њега је Доброта био, с правом, поносан.

Колегама Ђури Козару, Гојку Берићу и другима са којима се дружио рекао је да је новинарски животни вијек кратак и то што је знатно премашио тај просјек - није му криво.

Е, такав је био наш добри Доброта!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.