Сексуални предатори и педофили врбују на интернету: Едукација и опрез родитеља мјере заштите

Данијела Бајић, Небојша Томашевић
Сексуални предатори и педофили врбују на интернету: Едукација и опрез родитеља мјере заштите

Развојем модерних технологија и масовнијом употребом интернета педофили све чешће из својих кућа и станова остварују комуникацију с дјецом и врбују их преко профила на друштвеним мрежама.

Обично ови предатори, који се на друштвеним мрежама крију иза лажних профила, комуникацију почињу невиним и безазленим питањима како би што прије добили повјерење малишана. Досадашња истраживања и детаљи из истрага хапшења поменутих манијака говоре да они прво лукаво испитују дјецу гдје се налази рачунар и ко га користи како би се увјерили да њихов разговор не надзиру одрасли. Полако дјецу испитују о уобичајеним стварима, како би задобили њихово повјерење, а затим их полако наводе на причу о сексу говорећи да је то нешто нормално и да би требало то да то пробају.

То су показале и недавне акције Полиције Републике Српске Систем”, “Карика” и “Инстинкт” у којој је откривено 11 особа који су путем друштвене мреже “Фејсбук” врбовали дјецу ради порнографије и наговарали их на сексуалне односе. Осумњичени су путем ове друштвене мреже врбовали дјецу, а затим их наводили на израду дјечије порнографије. Дјеци су, како би их придобили, нудили различите поклоне од чоколада, допуна за телефоне, новца па све до кућних љубимаца. Истрагом је утврђено да су предатори, како би жртве увјерили у сексуалне активности, дјеци детаљно описивали начин на који се то ради. Слали су им експлицитне фотографије и видео-снимке. Током акције “Систем” утврђено је да је један осумњичени чак ходао градом и фотографисао дјецу за своју болесну архиву.

Стручњаци упозоравају да, иако је интернет користан медиј и за учење и усвајање нових знања код дјеце, он често зна бити извор најгорих  девијација и проузрочити најгоре ноћне море родитељима, те им савјетују да се малишани не остављају без надзора, те да на неки начин, буду укључени и информисани о садржају којем дјеца приступају.

Социолог Ведран Француз сматра да су психичке посљедице педофилије трајније од физичких које могу зацијелити.

- Осјећај издаје ствара дубље посљедице, а посебно ако се ради о особи која је требало да се брине о том дјетету. Страх и кривица постају нешто што дијете носи у себи током свог живота. Због свега овога потребно је да се родитељи едукују и упознају шта је педофилија, сексуално злостављање и како га спријечити - казао је Француз.

Додао је и то да је педофилија табу тема и не смије се о њој говорити само кад се открије неки педофила у друштву, него стално у циљу превенције.

- Педофилија се не може искоријенити, али се може умањити број жртава ако о њој отворено разговарамо с дјецом. Заблуда је да само непознате особе злостављају дјецу, јер у посљедњим истраживањима у Хрватској и Србији више од 70 одсто случајева дијете је познавало злостављача и вјеровало му  - истакао је Француз.

Поред то што дјецу учимо како да буду пристојни са старијима, односе се са својим вршњацима и слично, родитељи своје малишане треба да, каже Француз, упозоре и на друге опасности у друштву.

- Посебан опрез родитеља свакако треба да буду друштвене мреже, јер често знају бити злоупотребљење од стране злостављача. Тактика да родитељ понекад прегледа дописивања свога дијетета наилази на разумијевање - казао је Француз.

Према ријечима психолога Јадранке Тодоровић Груловић педофили далеко чешће манипулишу дјецом на начин да они мисле да су сами пристали на сексуални однос или су иницирали, него што их физички злостављају. Због тога дјеца жртве педофила, каже она, осјећају огромну кривицу вјерујући да су они одговорни за оно што им се десило.

- Педофили тачно знају како да приђу дјетету одређеног узраста. Знају која су њихова интересовања и жаргони, које употребљавају да им се приближе. Обично се постављају као они који дијете разумију, воле и брину за њега, те нуде поклоне и разне уступке - објаснила је Тодоровић Груловић.

Додала је да је први сексуални контакт ријетко насилан, те да се обично послије фазе придобијања дјечијег повјерења, прелазе на фазу додиривања и те додире дјетету описију као нешто сасвим нормално, помјерајући лагано границе.

- Дјеца жртве сексуалног искориштавања носе страшан осјећај кривице, јер сматрају да су сами одговорни за оно што им се десило а све зато што им је нападач тако представио оно што је урадио. Кривица и збуњеност се још појачавају ако је дијете добило нешто заузврат, нпр. новац и телефон. Онда почињу да мрзе себе, јер су нешто жељели, па то добили на такав начин. У сваком случају, кривицу неминовно вежу за себе - рекла је Тодоровић Груловић и додала да се такође код жртава јавља осјећај гађења према себи и мржња, због чега долази  до самоповређивања и ризичног понашања, а често и до промискуитетности.

Родитељи се, према њеним ријечима увијек осјећају кривим када сазнају шта се дјетету десило, оптужујући себе да је требало то да  виде раније, да ураде нешто другачије.

- Родитељ зна да му је примарна улога да заштити дијете и када се тако нешто деси, он је подбацио у свом основном задатку. Некада су и родитељи преварени, када су напасници блиски породици или чланови породице, јер их “добро” познају и вјерују му, тако да су и они жртве педофилове манипулације - казала је Тодоровић Груловић.

Кривична дјела

Према подацима Министарства унутрашњих послова РС у току 2019. године евидентирано 16 кривичних дјела у вези са сексуалном експлоатацијом дјеце посредством интернета, од чега девет искориштавање за порнографију, а пет упознавање с порнографијом и два искориштавање компјутерске мреже или комуникације другим техничким средствима за сексуално злостављање или искориштавања дјетета.

- У току 2020. године евидентирано 14 кривична дијела у вези са сексуалном експлоатацијом дјеце посредством интернета. Од тога је седам искориштавање дјеце за порнографију, три упознавање с порнографијом и четири искориштавање компјутерске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење КД сексуалног злостављања или искориштавања дјетета - саопштено је из МУП-а РС.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана