Путујући циркус бошњачких мајстора скандала

Ведрана Кулага Симић
Путујући циркус бошњачких мајстора скандала

Од обилазака егзотичних дестинација широм планете, бодрења тенисера на најпрестижнијим турнирима до показаних мајсторија у домену скандала на пољу дипломатије - тако би се најсажетије могло описати понашање већине домаћих министара иностраних послова откако је БиХ прије четврт вијека добила у руке то моћно оружје које, међутим, за добро свих никад није знала, а вјероватније, што је још и горе, није нити хтјела да искористи на тај начин.

Министарство иностраних послова (МИП) БиХ је дио Савјета министара и важна карика у спољној политици али је, ипак, познатије као најслабија, а кривци за то су у првом реду функционери којима је у протеклим годинама повјерена та министарска фотеља. Из ње су радили за себе, ускостраначке интересе, а тек у ријетким приликама за све грађане у БиХ који су стајали иза њих и умјесто похвале те аплауза, хватали се за главу упорно питајући ко то говори у њихово име и, како побогу, увијек наопако.

 

Тандем за гаф до гафа

Први министар иностраних послова био је Јадранко Прлић, наслиједио га је Златко Лагумџија који је у два мандата био ше­ф дипломатије, а у тој фотељи је би­о и Свен Алкалај, а из реда српског народа у прошлости ту дужност су обављали кадрови ПДП-а Младен Иванић и Игор Црнадак.

Актуелна министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић је седми по реду шеф домаће дипломатије, али можда први на којег је јавност упозорена. У министарску фотељу је засјела захваљујући СДА и лидеру партије Бакиру Изетбеговићу који је у старту подвукао да се од ње могу очекивати гафови док се мало не ухода у повјерени посао као особи која, додуше, има­ иза себе искуства у дипломатији.

Турковићева је, према тврдњама званичника из Републике Српске, гдје год је стигла пољуљала ионако пољуљани имиџ БиХ у свјетским институцијама слушајући инструкције из централе СДА, при томе заобилазећи најважнију институцију БиХ у спољној политици - Предсједништво у којем су три члана, односно по један из сваког конститутивног народа. Она је, како су истицали, а ријечи поткрепљивали одредбама Устава и закона БиХ, дјеловала на своју руку, због чега је недавно и Милорад Додик, док је обављао функцију српског члана Предсједништва БиХ, против Турковићеве поднио кривичну пријаву због кршења Устава.

Турковићева је, наиме, небројено пута шокирала јавност. Тако је, на примјер, у вријеме једног од најјачих удара вируса корона донацију од 10.000 доза вакцина против “ковида”, које је Федерацији лично донио предсједник Србије Александар Вучић, назвала “поклоном за сиромашне”.

Остаће упамћена, између осталог, и по подршци коју је Сакибу Махмуљину, који је на осам година затвора осуђен због звјерских злочина почињеним над Србима на Возући и Озрену, а тражила је и да запослени у дипломатско-конзуларним представништвима (ДКП), односно амбасадама и конзулатима БиХ у свијету за вријеме државних и вјерских празника у земљи у којој се налазе морају да раде, што је понижење и земље домаћина.

Турковићева је и позивала на укидање Српске, Додика је знала да упореди и са Хитлером, а он ју је, с друге стране, једном описао као “ненавођену ракету за коју се не зна гдје ће ударити”.

У биографији ће јој остати и да је стриктно, од свих у ДКП-овима, тражила да обиљежавају 25. новембар као “дан државности БиХ” иако зна да БиХ нема закон о празницима и да исто тако Српска не признаје тај датум за празник. У свом раду је потпуно игнорисала Предсједништво, износила неусаглашене ставове у БиХ, нудила позиције у дипломатији носиоцима ратних признања “златни љиљани”, говорила током састанака на високом нивоу, односно са амбасадорима и дипломатама држава чланица ЕУ и шире да ће у Генералној скупштини УН подржати иницијативу за суспензију Русије из Савјета за људска права УН због кршења људских права у Украјини.

Била је мајстор скандала и док је била амбасадор БиХ у Катару те је остало запамћено када је 2019. спријечила КУДМ “Босиљак” из Дервенте да наступи на међународном фестивалу у тој земљи уцијенивши их да тамо наступе за 1. март, односно такозвани дан независности БиХ који се, такође, у Српској не признаје као званични празник.

Међутим, Турковићева је само наставила низ скандала који је започео Свен Алкалај, данас представник БиХ у УН, а њен претходник у тој министарској фотељи.

Алкалај је својевремено говорио да је одлука о евентуалном организовању референдума о уласку у НАТО на органима БиХ, а у готово свим извјештајима ревизије из времена његовог мандата упозоравано је на енормне трошкове у дијелу који се односи на путовања.

Неки су га звали путујући министар и туриста о трошку пореских обвезника БиХ, а виђан је на готово свим континентима. Једном приликом је службени боравак у Аустралији и Новом Зеланду искористио да присуствује и финалу тениског турнира Аустралијен опен у мушкој конкуренцији. Путовао је и у Азербејџан, Мароко, Малту, некад по неколико пута за веома кратко вријеме био у Њујорку, а знао је током љета посјетити Блед и Дубровник, а видио је и Брунеје и Малезију.

Критикован је и због телефонских рачуна, и то у Парламенту БиХ током једне расправе о ставкама из ревизорског извјештаја МИП-а у којем је наведено да је Алкалај као министар користио чак седам мобилних телефона, а спорна је била и куповина поклона чија је вриједност прелазила и неколико хиљада КМ.

Удар на Устав

Магистар међународних односа и економске дипломатије Лучиано Калужа подсјећа на ранију намјеру да МИП функционише на принципу договора када је ријеч о кадровима, али и консултацијама са Предсједништвом БиХ које је и надлежно за вођење спољне политике. То је мање-више, како је истакао, функционисало једно вријеме, али ситуација се мијењала у зависности од тога ко је био у фотељи министра јер се све преливало на цијели ресор. За то је, каже за “Глас”, један од типичних примјера управо Алкалај.

- И данас, када се прегледа историјат његовог рада, види се да није било ниједне године без скандала. То вјероватно говори о способностима у вези са организацијом рада министарства и непоштовању Предсједништва БиХ као колективног органа. На исти начин ради и Турковићева. Ставила је МИП у функцију само једне партије, оне којој и припада, и једног ентитета, односно само једног народа. То није БиХ и МИП је најочигледнији примјер за то како су приватизоване заједничке институције - истакао је Калужа.

Турковићева ће остати упамћена по непоштовању одлука Предсједништва, неуважавању ставова и непридржавању принципа.

- Актуелна министарка је потпуно девастирала и интерну структуру, али и у очима међународних званичника оголила институције БиХ. Сви су увидјели да се ради о једној потпуно неуређеној земљи - истакао је Калужа.

Актуелно министарство, радећи у интересу само једног народа, потпуно је занемарило Предсједништво, отело му ингеренције.

- То је чињено толико бескрупулозно и без икаквих консултација. И они који говоре о функционалној БиХ, о јаким институцијама, потпуно су их разорили - рекао је Калужа који је и бивши генерални конзул БиХ у Франкфурту.

Из перспективе Републике Српске, с друге стране, потребно је искористити шансу и афирмисати њене кадрове да би промовисали политику Српске кроз МИП јер за то постоји могућност.

- Можемо афирмисати стратешке интересе, политичке, економске и сваке друге и мислим да у мандату Предсједништва уз Жељку Цвијановић као члана, која апсолутно разумије односе према међународним факторима и размишљања међународних представника, можемо то и успјети - истакао је и нагласио да, ипак, и штета зна бити шанса.

- Нико не спори, нити ико може да забрани Републици Српској да афирмише своју спољну политику кроз то министарство. Ничим није забрањено да ми промовишемо наше стратешке интересе и то треба да буде свима јасно. Ти интереси су првенствено економски, односно промоција привредних као и туристичких потенцијала, а с друге стране, и политички. Дакле, оно што је растурено од стране актуелног министра је шанса за Републику Српску да ојача своје унутрашње капацитете, сагледа своје снаге и да на тај начин све то промовишемо кроз МИП - истакао је Калужа који не крије да је потребно далеко више радити на едукацији кадрова из Српске у дипломатско-конзуралној мрежи.

На помолу је, додаје, добра прилика и шанса јер би Турковићеву требало да замијени кадар из Српске.

- Једина мјера о раду министара у МИП-у, која је изгледа присутна, јесте да ли је било скандала или не. У Иванићево вријеме није било скандала тог типа као што су правили Турковићева и Алкалај, али мислим да је било далеко више могућности и прилика за промоцију Републике Српске кроз МИП БиХ - рекао је Калужа.

Потези које су повлачили Алкалај и Турковићева нису само скандали већ су и озбиљни удари на Устав и узурпација спољне политике БиХ. Професор међународних односа на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Жељко Будимир подвлачи да они нису имали право да воде спољну политику БиХ, јер је требало да буду само извршиоци политике коју дефинише Предсједништво БиХ.

- Оно што се десило са Алкалајем и Турковићевом јесте да је политика БиХ, када је ријеч о дефинисању спољне политике и њене међународне позиције, дефинисана кроз политику СДА - нагласио је Будимир за “Глас” додајући да се нада да ће то бити прекинуто избором новом сазива Савјета министара и шефа дипломатије.

На питање да ли је могуће и у којој мјери вратити дипломатију у нормалне и законске оквире, сматра да све зависи од политичког Сарајева.

- Ако министар буде из реда српског народа, будите убијеђени да ће МИП и функционисати како је Уставом дефинисано - закључио је Будимир.

Осим рада министара иностраних послова, у доста наврата је покушано, махом од кадрова из Републике Српске на нивоу БиХ, да се отвори расправа и о стању у ДКП мрежи, односно биографијама амбасадора и конзула. Једном је и формирана парламентарна истражна комисија за вријеме мандата Игора Црнатка на челу МИП-а. Међутим, епилог је, с обзиром на неколико штурих закључака, према многим мишљењима, био “тресла се гора, родио се миш”.

БиХ има 56 ДКП-ова - амбасада, конзулата и мисија при међународним организацијама, а да ће један од задатака новог сазива Предсједништва БиХ бити довођење у ред спољне политике, најавила је недавно за “Глас Српске” Жељка Цвијановић, члан из Републике Српске која је и прва у новом сазиву на мјесту предсједавајућег у систему ротације на сваких осам мјесеци.

Српска је имала и доста замјерки на рачун дјеловања члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа Жељка Комшића те ранијих кадрова из СДА у фотељи представника Бошњака у тој институцији јер су неријетко покушали да своје говоре, које претходно нису, како налажу процедуре, усаглашавали са осталим члановима, представе као званичне ставове БиХ у европским и другим, прекоокеанским институцијама.

Закон у магли

Лучиано Калужа је, говорећи о чињеници да БиХ још нема закон о спољним пословима, оцијенио да је добродошла свака иницијатива, под условом да у коначници резултира рјешењем која ће уважавати интересе свих народа и ентитета.

- Али ако говоримо о закону само да би постојао закон на нивоу БиХ, то нам не треба - истакао је Калужа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана