Путин није дозволио да се Русија претвори у америчког вазала

Наравно, ријеч је о харизматичном Владимиру Путину који је сплетом неких чудних околности након своје вишегодишње шпијунске каријере у Источној Њемачкој дошао до фотеље у Кремљу, те  из коријена препородио ову посрнулу земљу, вратио јој понос, али и снагу коју је некада имала.

Судећи према посљедњим изборима за државну Думу, одржаним током прошле седмице, Путин и његова Јединствена Русија владаће и даље суверено овом огромном и ресурсима богатом земљом, јер је ова партија освојила готово 50 одсто гласова, два и по пута више од свог најљућег политичког противника - комуниста.

Ако се овоме дода да је он у априлу ове године потписао и закон који му омогућава да још двапут буде биран за предсједника државе, то значи, ако се поново кандидује на изборима 2024. и 2030. године и буде изабран, да би владао све до 2036. године, чиме би постао најдуговјечнији владар у историји савремене Русије.

Путин, који је, иначе, носилац црног појаса у џуду, те за многе представља симбол двију суштинских карактеристика ове борилачке вјештине - лукавства и снаге, већ је “надживио” тројицу папа, али и исто толико америчких предсједника, те пет премијера Велике Британије.

Актуелни руски предсједник никада није крио своју намјеру да поново успостави руску моћ након година понижења које је ова земља претрпјела од стране САД и НАТО савезника. Памти се његова чувена изјава из 2005. да је пропаст Совјетског Савеза “једна од највећих геополитичких катастрофа у 20. вијеку”.

А како је уопште изгледао овај политички успон бившег КГБ-овца? Рођен је 7. октобра 1952. Студирао је право, а послије завршетка факултета приступио је КГБ-у. Након “стажирања” у Дрездену враћа се у земљу и деведесетих почиње да ради у родном граду као помоћник градоначелника Анатолија Собчака, који му је предавао право на факултету. Током владавине Бориса Јељцина 1997. године долази у Кремљ, те убрзо постаје шеф Федералне службе безбједности, а затим годину дана касније и премијер. Нова година 1999. - Јељцин подноси оставку и именује овог радохоличара, како га је описала супруга Људмила, за вршиоца дужности предсједника. Глатко је побиједио на предсједничким изборима у марту 2000. Од тада па до данас он суверено и чврстом руком влада овом земљом. Током свих ових година успио је земљу отети из руку олигарха наредивши им да капитал који чувају широм свијета врате и уложе у Русију. Није подносио нерад, бахатост и просјечност, те је оживио вјероватно и најмоћније руско економско и политичко оружје, компанију “Гаспром”, постављајући на чело ове најмоћније гасне компаније у свијету људе од повјерења.

Успио је да земљу и духовно издигне и војно је ојача. За већину Руса животни стандард се поправио, и то драстично. У друштву се осјетила стабилност. Али цијена тога, по мишљењу западних медија, била је урушавање руске крхке демократије. Додуше, има и оних који другачије мисле, попут познатог америчког редитеља Оливера Стоуна који је истакао како је Владимир Путин, у ствари, спријечио да се Русија претвори у америчког “вазала”.- Да није било њега, Русија би била уништена - рекао је Стоун једном приликом и истакао како то не би било добро за цијели свијет, па и саме САД, јер би постајале све “моћније и све би се претворило у тиранију”.

Реално сагледавајући ствари, Путин је, у ствари, успио да поврати значајан дио утицаја који је нестао након распада СССР-а, а што је резултовало и јачањем веза са Кином, прикључењем Крима Русији, промјеном ситуације у Сирији, али и продајом оружја Турској, која улази у НАТО.

Ипак, као главно достигнуће руског предсједника аналитичари сматрају његову способност да повећа геополитички утицај Русије са, за америчке услове, скромним буџетом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.