Психолог Саша Рисојевић: Умјесто ишчекивања циља уживајмо у искуствима која нас воде до њега

Саша Рисојевић
Психолог Саша Рисојевић: Умјесто ишчекивања циља уживајмо у искуствима која нас воде до њега
Психолог Саша Рисојевић: Умјесто ишчекивања циља уживајмо у искуствима која нас воде до њега

Свједоци смо различитих трендова и филозофија које нам говоре како живот треба да изгледа или како треба да живимо животе и на које ствари да се усмјеравамо.

Окружени смо порукама да будемо најбољи што можемо или да поставимо јасне циљеве у животу и ка њима стремимо. Иако овакав начин неким људима одговара и води ка испуњавању неких циљева, чини ми се да ту постоје проблеми који неће довести до дуготрајнијег осјећаја личне испуњености, задовољства и добробити.

Зашто?

Разлог је што се у тим ситуацијама фокусирамо само на циљ. Као да себи кажемо: “Биће ми добро или бићу срећан кад положим испит, завршим пројекат, нађем дјевојку/момка, вјенчам се, добијем дијете” и слично. Постављамо себи јасне циљеве и стремимо ка њима очекујући срећу, испуњеност и понос као награду за постигнуто.

Међутим, иако осјећамо и срећу и испуњеност, питање је колико они трају?

Нажалост, та испуњеност није дугорочна, не можемо увијек са истим жаром славити то што смо положили један испит, завршили неки важан посао или добили унапређење. Нисмо једнако задовољни годину дана након дипломирања као првог дана. С временом интензитет осјећања опада, а ми постављамо нове циљеве ка којима поново идемо да бисмо досегнули неку нову идеју бољег себе и били бољи. Осим тога, ти циљеви често нису једноставни, тако да смо суочени са различитим препрекама, жртвама, фрустрацијама и непријатностима које треба да поднесемо за крајњу награду. Када сагледамо коначну рачуницу, дјелује да овај начин подразумијева много муке, зарад крајњег задовољства, чији интензитет брзо опада.

Сликовитије речено, као да смо ушли у воз, путујемо и само размишљамо и питамо се када ћемо стићи на одредиште и нервирамо се што још нисмо. Идеју испуњенијег и бољег живота градимо на некој идеји будућег, бољег себе, али шта је са нама садашњим, оним што смо овдје и сада, имамо ли као такви право на испуњеност, понос и срећу?

Наравно да имамо, а један од могућих начина је живјети живот у складу са собом и властитим вриједностима.

Овакав живот подразумијева добро упознавање самог себе, гдје дајемо себи одговоре на питања ко сам ја, шта волим, а шта не, шта ми је важно и из којих разлога, те тако постепено упознајемо властити систем вриједности.

Рецимо да дођете до тога да су вам у животу важна: дјеца и родитељство према њима, блиски односи са породицом и пријатељима, важно вам је усвајање нових чињенице и сазнања из науке којом се бавите, ваше здравље, квалитетно слободно вријеме и слично. Да бисмо имали испуњен живот важно је да се активно посветимо испуњавању ових наших вриједности, да осмишљавамо стратегије и радње којима ћемо његовати неку вриједност.

Уколико су нам важни блиски односи, онда можемо преузети иницијативу и позвати пријатеље, договорити се о дружењу или направити план са партнером како да што боље испунимо заједничко вријеме. Даље, важна вриједност може бити и каријера, међутим уколико смо оријентисани на вриједност, можемо црпити задовољство из саме прилике да учимо и професионално се развијамо, сама диплома постаје мање важна, а тако ћемо бити спремнији и лакше прихватати сазнање да нам је потребно додатно вријеме да нешто савладамо. То нећемо доживљавати као препреку, већ као дио пута. С времена на вријеме постизаћемо различите циљеве, осјећати задовољство и понос, али они сами по себи неће бити смисао, већ смисао дајемо томе што његујемо одређену вриједност која нам је важна.

Враћајући се на аналогију са возом, можемо рећи да шине представљају неку нашу вриједност, али овај пут нисмо усмјерени на одредиште него на само путовање. Умјесто ишчекивања циља, уживамо у погледу, запажањима и догађајима који обогаћују наше искуство. Наравно и на овим путовањима можемо наићи на препреке, тунеле или маглу, због којих ће наше путовање бити отежено, али на крају биће нам много лакше превазићи их уколико схватамо да смо на правом путу, да нас те препреке чине мудријима и да живимо живот који је у складу са нама, на наш начин, онако како ми желимо.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана