Психолог Саша Рисојевић о разговорима са самим собом: Важно развити реалан самоговор

Међутим ријетко ко обраћа пажњу какав је садржај тог унутрашњег говора? Шта смо себи управо изговорили или о себи помислили. Да ли је то нешто њежно, топло или осуђујуће и хладно. Колико је то истинито, а колико ми то прихватамо као истину, иако можда није?

Зашто је ово важно?

Начин на који се себи обраћа често даје прилику да боље разумијемо какву слику о себи имамо, какве захтјеве пред себе стављамо, те на који начин се понашамо према себи када нешто добро урадимо или када погријешимо. Ово често осликава квалитет односа који имамо према себи те да ли сами себи изазивамо патњу, која је сувишна.

Замислимо једну ситуацију. На послу сте током писања извјештаја направили неколико грешака због чега сте добили поруку од шефа да није очекивао од вас такве грешке и да то треба да исправите. Често се дешава да у раду с клијентима чујем да они себи, у оваквим и сличним ситуацијама, упуте многе нереалне критике. Најчешће то звучи као: "О глупане, како си то успио да погријешиш", "Имаш ли ти мозга?", "Не смијеш да погријешиш" "Концентриши се мало, што увијек ти мораш забрљати" и слично. Овакве поруке су праћене снажним осјећајима самољутње и самопрезира.

Управо све ове поруке представљају примјере негативног самоговора. Разлог због којег је негативан је у томе што он негативно карактерише цијелу нашу личност, да смо глупи, да немамо мозга и сл. Овдје се прави грешка у генерализованом закључивању, која звучи: "Ако сам погријешио, значи да сам погрешан као личност". Са друге стране оне такође постављају нереалне захтјеве и забране на грешку, која је саставни дио људи који раде, тражећи да будемо савршени.

Овакве поруке отежавају рјешавање проблема и изазова, јер како ће особа која за себе мисли да је глупа и неспособна успјети да постигне добар резултат. 
Замислите дијете које учи математику и када добије погрешно рјешење, а наставник или родитељ се на дијете изгалами и упути му све наведене реченице.

Мислим да се можемо усагласити да оне неће помоћи да дијете боље учи, већ прије учинити да се оно доживљава неспособно, осјећа уплашено, те да се још теже фокусира и више гријеши.

Управо људи себи исто чине користећи негативан самоговор, што даље води ка непријатним осјећањима и патњи.

Шта је рјешење?

Постоје одређени трендови који би рекли да је позитиван говор према себи оно што треба да користимо у разговорима са самим собом. Међутим и овај начин има један важан недостатак, а то је да се негативан самоговор држи се једне крајности и самим тим није реалан.

Дакле, важно да према себи развијамо реалан подржавајући самоговор. Овакав говор ће истакнути наше позитивне особине и вјештине, изразити вјеру да можемо нешто да научимо и савладамо, али ће исто тако, са друге стране, указати на грешке које смо направили.

Ово је веома битно, јер ће указивање на грешку код нас изазвати непријатност, која ће нас мотивисати да ју исправимо.

Како звучи овакав говор често чујем на сеансама када питам људе како би се они понашали према дјетету из примјера.

То су обично поруке: "Дешава се да погријешимо, али ти још можеш то да исправиш. Видиш како си раније задатке добро урадио, сигуран сам да можеш и овај да савладаш. Ако ти буде компликовано, имаш у књизи објашњења која ти могу помоћи или питај некога".

Овакве поруке су одличан примјер његујућег самоговора, који подстиче наш раст и развој, не изједначава наше понашаше са нашом личношћу и отвара различите могућности да проблем буде ријешен.

Поријекло унутрашњег самоговора

Уколико анализирамо садржај унутрашњег самоговора често долазимо до открића да особе користе оне реченице и поруке којима су биле изложене као дјеца директно или индиректно. То могу бити поруке родитеља и осталих важних одраслих личности из нашег окружења.

Кључно је да смо ми донијели одлуку да вјерујемо у те поруке и прихватимо их. Као дјеца нисмо имали развијене капацитете да процјењујемо да ли је то добро за нас. Међутим данас, када смо одрасли, можемо да преиспитамо ове одлуке и истинитост порука које смо прихватили те да донесемо нове одлуке и одбацим оне које нису функционалне и које нам наносе бол. 
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.