Психолог Саша Рисојевић: Избјегавањем блискости неки избјегавају бол и патњу

Психотерапеут Ирвин Д. Јалом каже да је квалитетан однос тај који лијечи, а да смисао живота увијек има везе са другим људима, тј. како се понашамо једни према другима и какве односе остварујемо.

Међутим, ми односе чинимо прилично компликованим, што води ка разним непријатним емоцијама. Осјећати припадност, вољети, бити вољен и интиман са неким су основне људске потребе, исто као потреба за храном.

И баш као што осјећамо бол и непријатност када смо гладни, тако осјећамо празнину и патњу када немамо могућност да задовољимо потребу за блискошћу и љубављу. Ипак, често у пракси срећемо људе који "бране" блискост, доживљавајући оно што се може десити у блискости као опасно и ризично.

Два су разлога за то.

Замислите дијете које посматра родитеље у незадовољавајућем браку без размјене интимности, оца који често није код куће, а мајку која много времена проводи сама. Посматрајући то, дијете може закључити да није добро бити близак са другим, јер је то извор патње и незадовољства.

Оно може бити и директније изложено идеји да блискост није добра. Порукама попут "Све су жене курве", "Сви мушкарци су свиње" и "Једино себи можеш вјеровати и на себе се ослонити", дијете може усвојити идеју да се другима на може вјеровати.

Посљедица овога је да особа због потребе улази у односе, али ти односи нису прожети повјерењем и прихватањем. Они дозвољавају блискост до једне границе. То су најчешће краткотрајне, површне везе, тако да, када дође до раскида, нема интензивнијег туговања и бола.

У суштини, они избјегавањем блискости, у ствари, избјегавају бол и патњу, за које вјерују да се морају десити, јер су тако научили посматрајући незадовољавајуће односе људи око себе.

Други разлог за избјегавање блискости је код особа које за себе вјерују да нису довољно вриједне. Оне имају негативну слику о себи и сматрају да их други људи такве неће вољети и прихватити.

Због тога они покушавају да створе савршену слику себе и тако се представе другима, мислећи да је то једини начин да добију наклоност других. Избјегавање блискости у овом случају има функцију смањења шансе да друга особа у потпуности види особу онаквом каква она јесте, јер би то довело до одбацивања.

Зачарани круг

Додатни проблем је у томе што особе управо спречавањем блискости, отворености и повјерења спречавају и развој здравог односа. Често се дешава да улазе у зачарани круг у којем се понављају прекиди односа са другима, што онда потврђује ту идеју да није добро бити близак. То све даље води ка осјећају празнине и бола усљед незадовољења потребе.

Како себи пружити дозволу за блискост?

Услов за здраву блискост је да особа прихвати себе, вјерује у своје способности и вриједност, те развије здраву самољубав. На тај начин неће бити потребе да се блискост избјегава због страха од одбацивања или туге која настаје у случају прекида односа. Понекад је потребно да поново учимо како блискост треба да изгледа, најчешће посматрајући некога ко је отворен, искрен и спонтан у односу.

У томе може бити од користи и рад са психотерапеутом који ће клијенту помоћи да кроз терапијски однос научи све карактеристике квалитетне блискости и пренесе их у своје будуће односе, те тако омогући себи да води испуњенији живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.