Први пут у новијој историји: Србија испод седам милиона становника

Шантићева наводи да већ двије године траје лагани тренд раста броја новорођених беба – 2016. и 2017. око 160, а за 2018. се очекује и мало већи број.

"То је добро, али ње довољно, јер је број умрлих из године у годину све већи. Србија сваке године губи 37.000 становника", указује Шантићева.

Шантићева наводи да, према посљедњим подацима Завода за статистику, у Србији живи мање од седам милиона становника, што није забиљежено у новијој историји.

Прошле године рођено је 63.000 беба, док је 103.000 људи умрло, што је тренд у цијелом региону, каже Шантићева.

Прогнозе Уједињених нација говоре да ће се у најгорој ситуацији наћи Бугарска, која ће до 2040. изгубити 40 одсто станвништва.

Како истиче, процес старења је још један фактор, јер се живи дуже него прије.

"Друштва не знају шта ће са старим становништвом. Јапан је први пут у историји одлучио да отвори врата имигрантима - нема довољно новорођених беба и радно способних људи, а стопа смртности је висока", каже Шантићева.

Просјечна старост у Србији је 43 године и 1,48 деце просјек је по брачном пару.

Шантићева указује да је Србија једна од држава са најстаријим становништвом на свијету, новодећи као контраст примјер Африке, са просјечном старошћу становништва од 19 година.

Према њеним речима, Србији је потрабан просек од 2,1 рођеног дјетета да би се одржала проста репродукција, само да би се остало на тренутном нивоу.

"Ти проблеми су вишедеценијски – негативни природни прираштај у Војовдини траје од 1989. године. Београд је једини регион у Србији који бележи пораст броја становника само захваљујући досељавању, а ниједна београдска општина нема позитиван природни прираштај", наглашава Шантићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.