Први карантин у свијету је био управо у овом јадранском граду

Агенције
Први карантин у свијету је био управо у овом јадранском граду

Непосредно изван величанствених зидина средњовијековног Дубровника налази се низ малих камених кућа, дубровачких лазарета, најпознатијих као средиште умјетности и туристичка атракција.

Али док се коронавирус шири по цијелом свијету, “Њујорк тајмс” је пренио текст који је објавио АП, који подсјећа на њихову првобитну намјену изолационе зоне по доласку у лучки град. Први познати карантин у свијету због сузбијања ширења заразе био је управо у Дубровнику 1377. године, уведен због пандемије бубонске куге.

Ана Бакија Консуо рекла је да је Дубровник први град у Европи који је 1377. године успоставио карантински систем, као заштиту од губе, бактеријске болести која погађа нерве, кожу и дисајне органе. У почетку су се придошлице задржавале на оближњим острвима у дрвеним колибама, које су касније спаљене.

“Ово је било веома модерно у поређењу са Венецијом, на примјер, која је забранила апсолутно све бродове из своје луке, или миланским законима, који су наредили изградњу зидова око домова заражених”, рекла је она за АП. “Како се осјећају заражени, тешко је замислити у данашње вријеме.”

Историчар Иван Виђен рекао је да је комплекс лазарета изграђен у 17. вијеку када су власти одлучиле да поставе карантински простор ближе луци. Тада је тај комплекс био “највећа државна инвестиција у јавно здравство”, објаснио је за АП.

Предмети који су се сматрали посебно осјетљивим, укључујући текстил и писма, такође су били подвргнути дезинфекцији. Након обраде предмета, на њега се обично утискивала карактеристична плочица с воском, тако да је прималац пакета знао гдје и када је извршена дезинфекција.

Такве ознаке често представљају једини преостали доказ о налету и протоку болести. Спознаје о епидемији куге или тифуса у многим дијеловима средњовијековне Европе не би постојале без ових поштанских трагова, пише “Њујорк тајмс”.

Дубровник је био први град у свијету који је 1377. увео карантин без прекида трговине. Нико ко је долазио из заражених подручја није смио да уђе у град, а да не проведе 20 дана на острву Мркану или у Цавтату, наводи index.hr. Послије је изолација продужена на 40 дана, и тада је уведен назив карантин.

Виђен је рекао да је идеја била иста - да ће изолација спречити болест. Нажалост, рекао је, понекад је ефекат био управо супротан, јер је много људи било затворено на малом простору.

Карантински лазарети на дубровачком подручју су се усавршавали - у 15. вијеку изграђен је лазарет на Данчама, а током 17. вијека изграђен је савремени лазарет на Плочама.

Обично пуне туриста током цијеле године, дубровачке улице сада су напуштене, а иначе крцат аеродром Ћилипи је затворен. Широм Хрватске уведене су рестриктивне мјере којима се покушава ограничити утицај новог коронавируса.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана