Прва Српкиња која је савладала “Трку дивова”: “10 година сам ово сањала”

Агенције
Прва Српкиња која је савладала “Трку дивова”: “10 година сам ово сањала”

Замислите Алпе, планинску стазу дугу чак 356 километара и укупан успон од 27.000 метара надоморске висине, што је негдје као да сте се попели три пута на Монт Еверест и то за пет дана - управо то је ултрамаратонска “Трка дивова” коју је Јелена Филиповић из Горњег Милановца прешла као једина Српкиња.

“Десет година сам сањала да се нађем на тој трци, јер ту учествују само најбољи. Помишљала сам да ће бити тешко, али на крају није било толико колико сам очекивала. У припремним тркама сам прешла неколико пута руте од 100 километра, тако да сам знала да ћу првих 200 километра издржати, а после сам мислила да ћу да пузим, али то се није десило јер сам све време држала тај добар темпо, који у самом старту није био пребрз”, прича Јелена за РИНУ.

Прије поласка дуго је размишљала о проблемима који је на Алпима могу снаћи и оно што је предвидјела то ју је и задесило - један дан температура је на планиском врху била десет степени испод нуле, а дан касније чак тридесет у плусу.

“Температурни екстреми су ми најтеже падали. Пењемо се на врх, а тамо је већ 15 центиметара снега, животиње су се узнимириле и изашле су са нама на стазу. И почиње све оно чега сам се плашила, са врха планине не знате како ћете доле, снег, камен, клизаво је, али немате куд и онда полако крећете”, каже Јелена и присећа се да је на тој дивовској трци спавање било мисаона именица.

“Спавали смо на местима где никад пре не бих ни замислила да ћу преноћити, било је хладно и неудобно, али ти тренуци одмора су нам значили како би скупили снагу за даље. Мада, како би заспали тако су нас тркаче будили и на крају за шест дана трке спавала сам укупно шест сати”, рекла је ова храбра жена.

На “Трку дивова” кренуло је око хиљаду тркача, али само је половина стигла до циља. Јелена је није једина жена из Србије која је учествовала, али је једина која је трку издржала до краја и прешла ту невиђено тешку маршуту за пет дана, 15 сати и 21 минут.

“Свака трка је превазилажење сопствених граница. Ја сам кренула са толико страхова, а вратила сам се без иједног. Јер тамо сте ви и природа и имате времена да се суочите сами са собом и решите неке своје унутрашње дилеме”, каже Јелена и потврђује да је јака психа главни покретач у свему.

“Ја увек кажем да трчим главом, јер да ми се питају ноге нигде не бих стигла. Све тешкоће преживите јер испред себе имате циљ који вас води”, наглашава ова ултрамаратонка.

Поред тога што је љубитељ екстремних спортова ова горњомилановчанка предаје енглески у основној школи и њени ђаци поносни су на своју наставницу, а Јелена је већ започела приреме за слиједећу трку јер тек сад не одустаје него наставља даље да остварује своје циљеве и помјера личне границе.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана