Прича о Србину Гаји и Хрвату Злаји: Одужићемо се Стојану Јанковићу VIDEO

ELTA TV
Прича о Србину Гаји и Хрвату Злаји: Одужићемо се Стојану Јанковићу VIDEO

Книн - Златко Перак из Лађеваца надомак Скрадина и Гајо Радмиловић из Жегара, нераздвојни су другари, пријатељи, побратими. И ту прича тек почиње. Златко је Хрват, Гајо Србин. Заједнички су покренули КУД „Доситеј Обрадовић”. Циљ је очување традиције и обичаја овог краја. Све је кренуло кажу сасвим случајно.

„Упознали смо се на једној фешти, ту је свирала хармоника, ту је било пјесме, и томе свему смо видјели да пашемо по пјесми, по свему, почели смо да пјевамо, у суво, под бас, грокталица...Након тога смо се суретали по сајмовима, па би се и ту запјевало. Онда сам ја њега позвао на славу, на Сви Свете, па он мене себи на Ђурђевдан, он је зеру задиплио, ја сам засвирао хармонику, и тако је кренуло. Баш случајно.” каже Златко Перак из Лађеваца.

Исто збори и Гајо Радмиловић из Жегара. И он каже да је све кренуло баш случајно, а данас управо њих двојица вриједно раде на оснивању КУД-а  „Достије Обрадовић”.  Циљ је, кажу,  да се обичаји  преносу с кољена на кољено.

„То бих ја рекао да је то судбина одредила. Златко је Хрват ја сам Србин, али смо, што се каже, из исте тећије потекли. Ми смо се упознали на једној слави код заједничког пријатеља, и ја сам се ту сасвим случајно затекао, чак штавише, он је одлазио ја сам долазио, једну смо пјесму запјевали, и од тада што се каже – пјесма нас је повезала.” вели Гајо Радмиловић.

И то је тек почетак. Заједнички су одлучили подићи спомен плочу Стојану Јанковићу, рођеном у Жегару, хероју одбране Равних котара од турске најезде. Зашто су се одлучили на овај подухват,  објашњава Гајо Радмиловић.

„Идеја се родила спонтано. Стојан Јанковић је рођен у Жегару. Он је ту живио, он се ту борио, послије је одселио за Ислам, тамо је добио имање, али ово је прво обиљежје у историји да је он ту, да је наш човјек, да се ту родио, да је ту воду са Зрмање пио.  Нас двојица смо дошли на идеју, да баш он и ја први у историји дигнемо тај споменик, да се зна ко је Стојан, шта је Стојан, да је то наш човјек, да га не препустимо забораву. Он је рођен на свега два и по километра одавде, његови су изумрли по мушкој али још има живих по женској линији а и зна се добро гдје му је кућа”, са сјетом збори Гајо Радмиловић из Каштела Жегарског.

На крају поновише нам Гајо и Злајо, да су  ово  тек први кораци. Сљедећи је организација манифестације „Дани Стојана Јанковића”, овдје у Жегару, чиме би се како нам рекоше, на достајанствен начин одужили поглавару  морлачке народне војске, сердару Равних котара, и великом борцу против турског зулума, а који је страдао на данашњи дан – 23. августа 1687.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана