Преминуо Горан Кроња, познати хирург и лични љекар Моамера ел Гадафија

ГС
Преминуо Горан Кроња, познати хирург и лични љекар Моамера ел Гадафија

БЕОГРАД - Професор Горан Кроња је дуго боловао а прије него што је у земљу ушла корона отпуштен је из болнице на бањско лијечење.

 Имао је упалу плућа и бројне друге болести. Није у оних 130 којима је окидач била корона.

Иако болестан, професор је ипак био уз своје колеге. Међу првима је још у марту позвао све који су у пензији да се прикључе на неки начин и помогну колегама у борби против корона вируса.

“Колегинице и колеге пензионисани лекари! Знамо сви колико је наших колега отишло из Србије у друге земље. Прети нам епидемија ЦОВИД 19. Ми, са нашим знањем и искуством још увек можемо и треба да помогнемо. Позивам вас да се организујемо и да се ставимо на располагање институцијама у којима смо радили или институтима за јавно здравље широм Србије. Не смемо се устручавати да јавно предложимо мере превенције од опасне заразе. Ми не зависимо ни од кога, нити треба да повлађујемо било коме. Зависимо само од наше професије, а нашим знањем можемо још увек спасити многе. Предложите начин на који можемо деловати(нпр. Кол центри и  томе слично)”, написао је проф. др Кроња 14. марта на свом Фејсбук профилу.

Професор Кроња, иначе рођен 1. јануара 1948. године, први је на ВМА извео операцију трансплантације бубрега, са колегом проф. др Дејаном Лаковићем.

Био је почасни члан Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије. Како у ИН МЕМОРИАМУ наводи ово удружење, он је дјетињство  провео у Сарајеву. Медицински факултет у Београду завршио је 1973.године, затим и Санитетску официрску школу, када постаје официр ЈНА, те као доктор Ратног ваздухопловства ЈНА службује на Батајничком аеродрому.

На захтјев предсједника СФРЈ, Јосипа Броза Тита, годину дана је био лични доктор Моамера ел Гадафија, предсједника Либије. По повратку из Либије (1978), завршава специјализацију из Опште хирургије (1982) под руководством професора др Исидора Папе и од тада ради на Клиници за општу и васкуларну хирургију ВМА, а затим на Клиници за васкуларну и ендоваскуларну хирургију.

Током радног вијека успоставио је већину стандардних и ванстандардних васкуларних операција на ВМА, у чему му је помогло и школовање у великим свјетским центрима, одакле је доносио драгоцјена знања и вјештине. Зачетник је трансплантационе хирургије на ВМА (250 трансплантација бубрега), а до самог краја каријере био је активан хирург.

До одласка у пензију 2006. године, урадио је око 16.000 операција.

Остаће упамћен по својој изузетној хируршкој техници по којој је био надалеко познат у Србији и региону. Као професор васкуларне хирургије на ВМА одшколовао је већину данашњих васкуларних хирурга средње генерације.

Пријатељи, колеге и родбина који се са њим, између осталог опраштају и на Фејсбуку. Наводе да се никада не може захвалити човјеку као што је он на свему што је учинио.

Кажу и да је из сале излазио са оптимизмом, да је до посљедњег дана био и остао велики човјек и љекар.

Професор Кроња биће сутра кремиран.

 

(Телеграф.рс)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана