Посљедице куге из 14. вијека имају утицај на људе и данас

Срна
Foto: Илустрација

БИЈЕЛЈИНА - Посљедице куге (црна смрт) која је харала свијетом у 14. вијеку осјећају се и данас у људској популацији - наводе научници.

Прва студија која је анализирала ДНК костију старих више вијекова пронашла је мутације које су помогле људима да преживе кугу.

Црна куга је један од најважнијих, најсмртоноснијих и најгорих тренутака у људској историји. Процјењује се да је та болест усмртила 200 милиона људи.

Научници претпостављају да је утицај куге био тако велики да је могао да обликује људску еволуцију.

Зато су анализирали ДНК из зуба 206 древних костура како би прецизно датирали људске остатке прије куге, током пандемије те након ње.

Анализа је обухватила и кости из масовне гробнице Ист Смитфилд у Лондону у којој су сахрањене жртве куге.

Резултати студије објављени у часопису “Природа” показују мутације гена званог “ЕРАП2”.

Особе које су имале срећу да имају праве мутације тог гена имале су 40 одсто изгледа да преживе кугу.

Професор Луис Бареиро са Универзитета у Чикагу објашњава да је “посао” гена да производи протеине који “сјецкају” инвазивне микробе,а његове ђелиће показују имунолошком систему како би га припремио да препозна и неутралише “непријатеља”.

Тај ген долази у различитим верзијама - неке од њих ђелују добро, а друге не, а појединац насљеђује копију од сваког родитеља.

“Преживљавање од 40 одсто најјача је селективна посљедица до данас пронађена у људској врсти”, истиче професор Бареиро.

Они који су преживјели кугу пренијели су на ђецу те корисне мутације па су оне тако постајале све учесталије.

“Видимо повећање од десет одсто кроз двије до три генерације, ријеч је о најснажнијој селекцији у људској врсти до данас”, истиче еволутивни генетичар Хендрик Поинар са Универзитета “Мекмастер”.

Резултати су потврђени савременим експериментима уз кориштење бактерије куге “Јерсиниа пестис”. Узорци крви људи са корисним мутацијама били су способни да се одупру инфекцији за разлику од узорака оних који нису имали ту мутацију.

Проблем ових спасоносних мутација гена је тај што су повезане са аутоимуним болестима каква је на примјер Кронова болест /упала цријева/ - па оно што је помогло прецима да преживе прије 700 година може да штети здрављу данашњег човјека.

И друге историјске силе остављају трагове на ДНК.

Отприлике један до четири одсто модерног људског ДНК долази од предака који су се мијешали са неандерталцима и то наслијеђе утиче на способност човјека да одговори на разне болести - наводе научници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана