Пошаст која је убила три пута више људи него Први свјетски рат

24sata.hr
Пошаст која је убила три пута више људи него Први свјетски рат

Највећа пошаст савременог доба био је шпански грип - који је како се процјењује убио 50 милиона особа, а заражено је било пола милијарде, што је трећина тадашње свјетске популације.

У Првом свјетском рату је погинуло, или на неки индиректан начин живот због рата изгубило око десет милиона војника и још, процјењује се, око седам милиона цивила. И таман кад је рат завршио, појавила се болест какву свијет дотад није видио.

Први талас вируса стигао је на прољеће 1918. године и прошао готово незапажено, с лакшим симптомима прехладе и грипа, али баш након завршетка рата, у јесен исте те године, кренула је незапамћена пандемија. Вирус Х1Н1, као подтип птичјег грипа, убијао је све пред собом, али прије свега, што је запањујуће, младе и здраве људе, труднице.

Потпуно супротно од данашњих вируса, који косе старије, и људе ослабљеног имунолошког система, шпански грип је убијао људе у пуном напону снаге. Разлог томе, и толикој смртности шпанског грипа, откривен је тек прије десетак година, кад је установљено да група три гена вирусу омогућава да толико ослаби жртвине бронхије и плућа, да отвори чист пут бактеријској упали плућа.

Имунолошки систем се окретао против организма, а што је био снажнији, то горе за зараженог. Све је почињало као прехлада, настављало се као грип, с боловима у мишићима, да би кулминирало ужасним симптомима - кожа би постајала љубичаста, а плућа су се испуњавала густом масом, која би болесника на крају угушила. Инкубација је трајала неколико дана или, чешће, само неколико сати.

Шпански грип се ширио невјероватном брзином, чему су погодовале послијератне (не)прилике, односно велике миграције становништва. Није заобишла ни најудаљеније крајеве. Одакле је стигао, никад није поуздано установљено, али истовремено се јавио на Далеком истоку и у САД, убрзо стигао и у Европу, претпоставља се преко сто хиљада кинеских радника доведених послије рата на рад у Француску.

Због рата је медицинског особља било на “капаљку”, лијека никаквог. Вирус је одједном нестао у љето 1919. године, а претпоставља се да су људи стекли имунитет, па је и зараза нагло успорила.

Вируси који су обиљежили историју

Ебола - 13 хиљада мртвих: Ебола је откривена 1976. године. Према подацима, заразила је 33.577 људи, а 13.567 је умрло. Смртност је била 40,40 одсто, а епидемија је захватила девет земаља свијета.

Птичји грип - 616 умрлих од грипа: Први пут се појавио 1997. године, а други подтип 2013., кад је забиљежено 1.568 заражених, а умрло је 616 људи. Смртност је износила 39,30 одсто. Болест се проширила на три земље.

САРС - 774 смртна случаја: Овај тип вируса корона појавио се 2002. године. Забиљежено је 8.096 случајева заразе. Умрло је 774 људи, а смртност је била 9,60 одсто. Болест се проширила на 29 земаља. Преносила се са човјека на човјека, чак и у здравственим установама због недостатка мјера опреза.

Свињски грип - 1,7 милиона заражених: Вирус је откривен 2009. године и изазвао је велику епидемију. Заражено је више од милион и по људи, а умрло је 284.500. Смртност је била 17,40 одсто, а епидемијом је било погођено 214 земаља свијета. Вирус се шири брзо и лагано. Годину дана је трајала епидемија.

МЕРС - 858 умрлих: Блискоисточни респираторни синдром који узрокује вирус корона појавио се 2012. године у Саудијској Арабији. Тад је забиљежено 2.494 заражених, а умрло је 858 људи. Стопа смртности је била 34,40 одсто. Епидемија се проширила на 28 земаља. За пренос је потребан блиски контакт.

Сезонски грип - 290 милиона смрти: Сезонски грип је озбиљан јавноздравствени проблем. Због већег ризика од развоја тежег облика болести или компликација у случају заразе, грип је посебно опасан за осјетљиве групе, попут старијих особа, хроничних болесника, трудница и дјеце у доби од шест мјесеци до пет година.

Хонг Конг грипа - 750 хиљада мртвих: Епидемија вируса типа А (Х3Н2) била је 1968. у јужним покрајинама Кине. Хонг Конг грип почиње осјећајем слабости и главобоље. Истог дана тјелесна температура нагло расте достижући 39 степени. Може доћи и до вртоглавице, болова у зглобовима и мишићима.

Руски грип - 1 милион мртвих: Из централне Русије се 1889. ширио великом брзином по свијету. То је прва свјетска епидемија грипа о којој се извјештавало и људи су је се бојали. Била је узрокована грипом који се јавља код птица, али мутираном варијантом која је омогућила преношење са човјека на човјека.

Азијски грип - 1,5 милиона мртвих: Из Кине се од 1957. до 1958. ширио Азијски грип који је почео као мутација птичјег грипа. Широм свијета узроковао је смрт између два и четири милиона људи, али у већини земаља није био превише драматичан јер му је манифестација била једнака као и код обичног сезонског грипа.

Туберкулоза - 100 милиона мртвих: У 19. вијеку туберкулоза је убила око четвртине одраслог становништва Еуропе. Она је и даље један од најважнијих здравствених проблема у свијету. Захвата плућа, а може захватити и друге дијелове тијела. Преноси се капљичним путем и ваздухом, односно кад заражени кише или кашље.

Маларија - милиони обољелих годишње: Распрострањена је у тропским и суптропским регијама, укључујући дијелове Америке, Азије и Африке. Сваке године забиљежи се од 350 до 500 милиона случајева маларије. Заразу преносе женски комарци који својом слином уносе узроик у крвожилни систем човјека.

Тифус - 30 милиона заражених: Тифус је заразна болест која се шири додиром, загађеном храном, пићем или водом. Симптоми су налик на симптоме грипа, али слиједи грозница с температуром око 40°Ц, све јача клонулост, пролив и бунцање. Неколико дана може се на стомаку појавити и ружичасти осип.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана