Пиши као што треба, не заборављај на повратне глаголе

ГС
Foto: Илустрација

Ових дана све чешће се објављују топ-листе правописних, граматичких, лексичких грешака. Организују су дискусије о тој теми, а један лингвиста је закључио да више не треба примјењивати максиму "пиши као што говориш" већ "пиши као што треба".

"Одмарамо", сигурно су вам говорили током празничних дана. А, шта одмарају – душу, главу, тијело? Заборавили су на повратни глагол, иначе би тачно изразили шта желе. Крену ли да објашњавају шта треба да раде упадају у једну од највећих језичких замки, промјену глагола "треба" по лицима.

"Имамо врло често грешке као што су 'ја би да радим' односно требало би рећи 'ја бих да радим'. 'Ми би дошли код вас на кафу', а треба да кажу 'ми бисмо дошли'", каже др Марина Николић са Института за српски језик САНУ.

Постоји много разлога због којих гријешимо у говору, а неких нисмо ни свјесни. Рецимо зашто је упитно "јел" буквално протјерало узрочни везник "јер".

"То је из разлога лакоће изговора, зато се дешава због палаталних сугласника, ова грешка.  Интересантна врста грешака, која није очигледна у првом плану, али користи се као врло важно прагматично средство, за уверавање – када политичари кажу 'Србија ће да ради', то има много већу тежину него када кажу – 'Србија ће радити'", рекла је др Марина Николић са Института за српски језик САНУ.

Прст кривице често се упире у медије и одсуство лектора. Колико су потребни, најбоље говоре њихова искуства.

"Мука са бројевима, то ми страховито смета, не могу да разумијем да неко не зна да је – два су дошла, двадесет два су дошла, двадесет два милиона двеста двадесет два су дошла. Не, како одете од два, двадесет два је дошло", рекла је Јелена Дубајић Пантић, лекторка у РТС-у.

Разлог грешака је и утицај страних језика, бирократског ријечника. Биљежимо и праву језичку епидемију приједлога "за".

Др Марина Николић одговара на питање како види рјешење.

"Више учења у основној школи језичке културе, мање граматичких садржаја, више практичног садржаја како бисмо се вјешто сналазили у сопственом језику и да се осјећамо сигурно у сопственом језику", каже Николићева.

Са телевизијских екрана сви очекују правилан говор који ће отклонити језичке недоумице, а колико је тих недоумица најбоље свједоче екрани компјутера и телефона на којима су често укуцана имена сајтова који нуде рјешења.

Примјера ради, само једна Инстаграм страница која се бави језичким дилемама има више од 200.000 пратилаца, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана