Пет милијарди људи би умрло од глади у нуклеарном рату, а неке земље би прошле „боље“ од осталих

Хирошима и Нагасаки су вјечити примјер деструктивности нуклеарног наоружања и упозорење човјечанству да никада не посегне за њим. Упркос томе, у кризним ситуацијама често се звецка нуклеарним арсеналима, а сценарио који би послије тога услиједио тешко је предвидјети.

Стручњаци и научници још од Хладног рата обављају прорачуне о томе колику деструкцију би донијела нуклеарна зима и то није ништа ново, али посљедње истраживање фокусирало се на оне секундарне посљедице свеопштег нуклеарног рата.

Користећи најновије податке о количинама узгојених усјева и уловљене рибе, група научника из читавог свијета предложила је шест сценарија о томе шта можемо да очекујемо на пољу снабдијевања храном након ескалације нуклеарног конфликта.

Експлозије и радијација нису највећи проблем

Изузимајући губитке живота од непосредних посљедица напада, који би се мјерили у стотинама милиона, стопа смртности од мањка калорија могла би да збрише скоро читаву свјетску популацију.

У новој студији, објављеној у часопису Нејчер (Nature), стручњаци су помоћу модела покушали да предвиде како би се климатски патерни мијењали под утицајем огромне количине прашине и чађи коју би атмосферу подигле нуклеарне експлозије.

Модели су коришћени како би се процијенило како би усјеви и залихе рибе у морима реаговале на промјене у температури, количини падавина и количини свјетлости која би се пробијала до тла.

Од горег...

Резултати никако нису обећавајући. Релативно „мањи" нуклеарни сукоб који би укључивао 100 детонација, подигао би у атмосферу 5 милиона тона честица прашине и чађи.

Поређења ради, катастрофални пожари у Калифорнији 2017. године и у Аустралији 2019. године избацили су у атмосферу милион тона партикулата.

Посљедице би биле да би већина човјечанства имала приступ осам одсто мање калорија, што би у наредним годинама довело до смрти 255 милиона људи од глади.

... до најгорег

Свеопшти рат у којем би били употријебљени амерички и руски нуклеарни арсенали са хиљадама бомби у атмосферу би подигли 150 милиона тона гарежи и прашине и лишили би човјечанство од три четвртине калорија.

Хитне мјере и штедња би у мањој мјери допринијеле ублажавању ситуације, која би значиласпору смрт од глади за пет милијарди људи у наредних двије године.

Колико би грађани широм свијета били погођени зависило би од тога гдје живе. У сценарију у којем 250 нуклеарних експлозија у атмосферу подигне 27 милиона тона честица у атмосферу, сјеверна хемисфера искусила би 50 одсто мањих приноса усјева и 20 до 30 одсто пад рибљих резерви у морима.

За нације ближе екватору, посљедице би биле блаже. Као што се сада види на примјеру рата у Украјини, трговина хране би свакако била прекинута. Земље зависне од увоза хране биле би веома рањиве.

Ко би „најбоље" прошао

За неке дијелове света, међутим, апокалиптични сценарио од посљедица глади био би много блажи. Аустралијска популација би тако чак и у тим условима могла да најмање половину својих калорија добије од прољећне пшенице.

Симулације су показале да би та сорта претрпила минимални пад у приносима.

Иако би становници Аустралије свакако морали да стегну каишеве, стопа смрти од глади била би много мања. Исто тако, и комшијски Нови Зеланд претрпио би блаже посљедице у односу на земље чије становништво зависи од усјева попут пиринча.

Ипак, научници објашњавају да ове налазе треба узети са дозом резерве, јер би на њих свакако утицала друштвено-политичка дешавања која научно не могу тек тако да се предвиде.

(РТС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.