Парада аматера у ишчашеној дипломатији

Дипломатско-конзуларна мрежа постала је арена за преплитање идеологија и надгорњавање различитих политика, а умјесто некаквих успјеха, дипломате, али и министри, много више су познати по скандалима, пропустима и неправилностима у раду.

За шта и чије интересе служи дипломатија и може ли се БиХ, поред свих осталих проблема, уопште сматрати озбиљном државом, ако се узме у обзир да ни министри, а ни дипломате немају никакву одговорност за своје поступке? Критеријум за избор представника у дипломатско-конзуларним представништвима, уз националну структуру, јесу партијска припадност или лојалност, док је образованог или каријерног дипломату теже пронаћи него поштеног политичара.

За “Глас плус” говоре бивши амбасадори и људи који су били дио дипломатије БиХ, а као кључни проблем истичу одсуство увезаног система, координације и недостатак заједничког дјеловања, због чега су се унутрашње политике и сталне подјеле прелиле и на ово поље. Свако вуче на своју страну, а нико не ради за општи интерес.

Годинама кроз амбасаде и министарство артикулишу људи који имају више слабости него предности. С обзиром на то да су дипломате одговорне онима ко их је именовао, а не вишим заједничким интересима, не треба да изненађује оваква ситуација. То је једноставно савршена слика наше тмурне реалности, с којом ваља још дуго живјети чекајући нека друга времена и људе. 

Скандал-министри

Посебну пажњу посљедњих година изазивали су министри иностраних послова БиХ, који су својим поступцима, излетима и скандалима нанијели више штете него што су допринијели порасту угледа БиХ у свијету дипломатије, а унутар земље најчешће су се бавили вануставним дјеловањем и били предмет критика.

Све бољке, недостаци и проблеми у БиХ вјероватно се нису ни на шта одразили тако као што су на спољну политику, а још од министровања Свена Алкалаја на том плану чешће су се помињали скандали него било какви успјеси.

Он је био један од миљеника медија, али не због квалитета рада, него због бројних инцидената за вријеме мандата од 2007. до 2012. године, а култна реченица о његовим мандату је да је “проводио више времена на тениским турнирима него у канцеларији”. Један од најтежих инцидената било је изазивање саобраћајке у Сарајеву, и том приликом је повријеђена једна особа, а сарајевска полиција утврдила је да је Алкалај био у алкохолисаном стању.

Образ дипломатије “освјетлали” су и Алкалајеви насљедници, па је познат “упад” Златка Лагумџије у дворану приликом говора америчког предсједника Барака Обаме пред Генералном скупштином УН.

Ипак, у посљедње двије године љествицу на виши ниво подигла је Бисера Турковић. Од првог дана оштрим ставовима, бахатим понашањем, у којем није поштовала никакве процедуре, заобилазећи правила изазивала је револт Парламента, али и унутар самог министарства. Од националистичких и србофобних изјава, преко незаконитих лобирања, до запошљавања чланова породице у дипломатске институције, Турковићева је за кратко вријеме пажњу јавности много више привлачила скандалима него дипломатским вјештинама.

Оно што је посебно изазвало револт је то што се Турковићева ни не труди да се оправда, а наставила је праксу и да не полаже рачуне Парламенту и јавности. Због тога је делегат у Дому народа Душанка Мајкић покренула иницијативу да се расправља о раду и дјеловању МИП-а. Она у изјави за “Глас Српске” каже да је то министарство мјесто гдје влада највећи хаос и бројне неправилности, због чега сви морају нешто да учине.

Штету сносе држава и друштво

Дугогодишњи дипломата и бивши амбасадор БиХ у Француској и Египту Слободан Шоја каже за “Глас плус” да је најтрагичније да проблеми код нас увијек настају на приватној основи, а штету никад не носе приватна лица, већ искључиво држава и друштво.

- Недостатак свијести да треба радити за опште интересе узрок је овој појави, коју ће бити тешко превладати. С једне стране број моћних “приватника” стално се повећава, док правих државника никад нисмо ни имали од избора 1990. године. С друге стране, тешко је или немогуће пронаћи особу која би била спремна да уведе мало реда у нашу дипломатију - каже Шоја.

На питање да ли се БиХ може уопште сматрати колико-толико озбиљном државом, Шоја каже да дипломатија није једини проблем и да је њих, нажалост, превише. Ипак, он истиче чињеницу да БиХ још нема закон о спољним пословима, а да је стратегија спољне политике усвојена тек 2018. године.

- Како се може озбиљном државом сматрати земља која никад није имала стратегију спољне политике до 2018. године, док Општи правци и приоритети за спровођење спољне политике БиХ, усвојени у Предсједништву 2003. године, и даље стоје на веб-страници Министарства спољних послова, иако су неке ставке одавно превазиђене или више нису актуелне. А закон о спољним пословима никако да буде донесен, нити се ико због тога брине. Међутим, све то је мањи проблем јер су и стратегија и закон обичне ријечи које усамљено стоје на папиру који никог не занима. Главни проблем су људи и њихова савјест и свијест о послу који обављају, те свијест о великој одговорности коју имају. Код нас нема ни свијести ни одговорности, па самим тим нема ни резултата ни угледа - истиче он.

Како истиче, и сам је за вријеме своје дипломатске каријере имао проблема, због, како каже, професионализма и одговорности којом је од првог дана сметао онима који нису посједовали исте вриједности и који су своје функције доживљавали као идеалне стратешке базе за нерад и богаћење.

- Покушали су ме чак и смијенити у првој години мандата. Понављам да су једини разлози за смјену били моје знање и озбиљност, ентузијазам и успјешност. То што нису успјели 2000. године, учинили су десетак година касније, а разлози се нису мијењали. Ово не говорим у намјери да се жалим, нити да било кога прозивам, већ да само хладно поручим онима који ће сутра, на све три стране, ући у потенцијално чаробни свијет дипломатије да је цијена властите слободе, знања и професионализма изразито висока, те да тај погибељни спорт није препоручив слабићима. Они га стога и не практикују. Зато имамо, част врло ријетким и све рјеђим појединцима, ишчашену тродијелну дипломатију и параду аматеризма, осредњости и беспоговорне послушности - истиче Шоја.

Збуњени страни државници

Због самовоље и некоординисаног дјеловања појединих дипломата и министара, понекад су чланови Предсједништва БиХ морали да се обраћају и упозоравају стране дипломате да оно што каже представник БиХ није званични став, а посљедња два примјера су самоиницијативна обраћања министарке иностраних послова Бисере Турковић и амбасадора БиХ у УН Свена Алкалаја пред Савјетом безбједности, а за шта нису имали сагласност Предсједништва БиХ. Може ли се таквим писмима значајније утицати на представнике других држава, да ли је паметнији блажи или агресивнији приступ. Шоја истиче да смо ми једна од ријетких земаља са оваквом праксом.

- Зато су страни државници и институције збуњени, а по дефиницији они воле увијек остати неутрални и не стављати се ни на чију страну. Зато радије дипломатски ћуте, иако сваку ријеч или свако писмо они негдје прибиљеже. Основно питање није да ли треба одабрати лијеп или агресиван приступ јер дипломатија почива на суптилностима и не трпи агресивност и грубост које су увијек контрапродуктивне. Важније је питање зашто је за један говор у Уједињеним нацијама тако тешко срочити један неутралан текст кад дипломатија располаже савршеним лингвистичким оружјем у ту сврху? Управо су УН мјесто гдје се чују углавном неутралне фразе које ништа не значе. На мјесту члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, ја бих прије било чијег наступа стално писмено предлагао неки неутралан а прецизан текст који би био свима прихватљив и који би се од ријечи до ријечи прочитао. На тај начин кривица за мањак добре воље да се дође до компромиса и изађе са заједничким ставом никад се неће приписати предлагачу компромиса. А онај ко треба да зна сигурно ће сазнати ко се залагао за добро рјешење - истиче Шоја.

Дестинација за ислужене кадрове

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја сматра да БиХ у суштини готово и нема дипломатију.

- Можда је и било неких људи који су обећавали и могли урадити нешто на том питању, али политичке партије су се потрудиле да их растјерају - наводи Шолаја.

Према његовим ријечима, дипломатија БиХ претворила се, у ствари, у једну дестинацију за смјештање ислужених кадрова и попуњавање страначких квота, а не област за озбиљна дјеловања.

- Проблем је и што БиХ нема никакво јасно опредјељење када је у питању спољна политика. Ако немате консеквентну спољну политику, не можете имати ни дипломатију, јер нико не зна у ком правцу дјеловати - истиче Шолаја и додаје да је цјелокупна ова област један зачарани круг, јер БиХ нема никакав спољнополитички механизам који се може досљедно примијенити.

Шолаја сматра да то што БиХ нема закон о спољним пословима и није толико проблем, јер су присутне много озбиљније потешкоће.

- Било би добро да имамо тај закон, али он сам по себи не би ријешио недостатак општег опредјељења у спољној политици, нити стратешке правце - наглашава Шолаја.

Најбоље рјешење за проблеме у дипломатији БиХ, према Шолајином мишљењу, лежи у томе да кључни политички актери дискутују и процијене шта је то што би требало да буде стратешки концептуални приступ у спољној политици, а затим и да пронађу механизме да све то озбиљно и спроведу.

Срби најмање лобирају

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, након инцидента са Свеном Алкалајем пред СБУН, позвао је српске амбасадоре из БиХ да не поступају по налозима министарке Бисере Турковић. Слободан Шоја каже да је савјет изнуђен и неуобичајен, а нарочито непрактичан, са могућим ефектом бумеранга.

- Проблем је што би сваки дипломата у некој дипломатској мисији, уколико не представља цијелу државу и њене интересе, био аутоматски игнорисан и маргинализован од стране земље пријема. Више важних страних дипломата ми је казало да су имали искуство са нашим дипломатама, на све три стране, који лобирају искључиво за “своју” страну и да је то редовно лоше оцијењено. Колико сам разабрао, Срби најрјеђе практикују ту врсту лобија - казао је Шоја и додао да је ријеч о лобијима и лобистима који су дебело плаћени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.