Пандемија пријетња и за напредак малишана

Психолози истичу да и најмлађи, баш као и одрасли, осјећај сигурности виде у предвидивости својих животних навика и распореда, а с обзиром на то да је глобална појава “ковида 19” отказала већину садржаја који су били уткани у њихову свакодневицу, појава негативних емоција потпуно је очекивана и нормална.

Тјескоба због неивјесности, туга усљед губитка живота који су раније водили, али и љутња јер, на примјер, не могу да прославе рођендан како су замислили, отићи на концерт, у кино или позориште само су неке од тих негативних емоција којима су посљедњих мјесеци изложени.

Психолог из Бањалуке Јадранка Тодоровић Груловић напомиње да су измијењени услови живота у периоду пандемије и те како утицали и на дјецу.

- И дјеци, као и одраслима потребан је период адаптације на новонасталу ситуацију. Немогућност одласка у школу, на игралишта, на концерте, у играонице, изостанак ваншколских активности и те како могу изазивати незадовољство и фрустрацију код дјеце. Код њих се у овом периоду показују знакови повишене анксиозности, напетости, фрустрације и махом се тешко носе с тим. Још ако су одрасли око њих и сами анксиозни и не могу се носити са менталном напетошћу, ситуација се погоршава јер нису у стању да адекватно помогну дјеци да прођу кроз конфузије, страх и напетости - наглашава Тодоровић Груловић и истиче да су дјеци потребни активност, истраживање и дружење да би се психофизички развијала и одржавала ментално здравље.

С тим се слаже и признати стручњак и психолог Александар Милић који упозорава да недостатак школских и ваншколских активности и те како успорава психофизички развој дјеце.

- Изостанак различитих активности увелико пасивизира дјецу, а пасивизација доприноси искључиво стагнацији и код дјеце уноси досаду, патњу, нерасположење. Посљедњих мјесеци видим да су дјеца изгубила већину свакодневних навика, а једина активност која им је остала а која је и прије појаве вируса била пренаглашена јесте употреба интернета - сматра Милић.

Он је истакао да би изостанак класичне наставе у наредној школској години  могао погоршати незадовољство дјеце и недостатак њиховог благостања.

- Дјеца желе да се врате у школске клупе, као и наставници. Свима је потребно да цијелим својим бићем учествују у том процесу, да се спреме, оду у школу, друже се, разговарају и уче. У здравом стилу живљења све је примарно, како учење тако и пропратне активности које доводе до те размјене информација, а и те како је примарно и садржајно слободно вријеме - истиче Милић и савјетује родитељима да дјеци омогуће што више активности које се могу реализовати у условима пандемије.

Психолог Валентина Ћук каже да новонастала ситуацију код млађе дјеце може изазвати јављање неких облика регресивног понашања која су већ прерасли или различите изливе бијеса, док се код школараца могу појавити тешкоће са концентрацијом и учењем.

- Велику улогу у томе како ће дијете одреаговати у овој ситуацији има реакција родитеља и осталих укућана. Дјеца немају довољно развијен капацитет за процјену ситуације те исту процјењују на основу понашања одраслих. Ако родитељи приступају ситуацији смирено и самоувјерено, на тај начин дјеци уливају повјерење и сигурност. У супротном долази до пораста анксиозности и неповјерења - наводи Ћук. Она савјетује родитељима да не искључују дјецу из дешавања, већ да разговарају с њима и пруже им информације прилагођење њиховом узрасту.

- Такође, маме и тате треба  да воде рачуна о томе да се код дјеце задржи одређена структура јер то малишанима даје осјећај сигурности. Дјеца треба да имају вријеме за учење, одмор, оброк, кућне обавезе, одлазак на спавање и слично. Једна од идеја за организовање времена може бити породични “састанак” на коме сви чланови породице заједно праве распоред дешавања. Родитељи треба да буду флексибилни и  дјеци дозволе  да равноправно учествују у креирању тог кућног распореда - препоручује Ћук.

Друштвене мреже

Психолог Јадранка Тодоровић Груловић каже да се прије пандемије као озбиљан проблем појавила претјерана употреба мобилних телефона и превелико битисање на друштвеним мрежама, али да су у кризи изазваној вирусом корона телефони и друштвене мреже добили своју вишу сврху.  

- То је прије свега она едукативна, будући да је наставни процес био организован онлајн, али и социјална јер су контакти са пријатељима једно вријеме били могући искључиво путем друштвених мрежа. И сада се, упркос ублажавању мјера, добар дио контаката одвија онлајн. Препорука  родитељима је да дозволе дјеци контакт са вршњацима и родбином на “Фејсбуку”, “Инстаграму”, “Твитеру”, “Виберу” и другим платформама и да подстичу одржавање веза - истакла је Тодоровић Груловић. 

Ограничити негативне информације

Стручњаци тврде да је за здрав живот изузетно важно ограничити информисање дјеце, али и одраслих о самој пандемији.

- Сви смо презасићени вијестима о вирусу а замислите како тек дјеца доживљавају бомбардовање информацијама о броју обољелих, умрлих, о завјерама и слично. Дјецу треба информисати и учити мјерама заштите, важности ношења маски, држања дистанце и треба бити упоран да се код њих развију те хигијенске навике. Треба их упутити да пријаве сваку здравствену промјену родитељима, док свих других информација о вирусу треба да буду поштеђени - казала је Тодоровић Груловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.