“Орао с Влашића” припремао скакаоницу за Никенена

 Милош Васиљевић
“Орао с Влашића” припремао скакаоницу за Никенена

Као дјечак имао је само дрвене скије и јаку вољу да научи скијати, а панцерице и остала опрема биле су само појам, како за њега тако и његове вршњаке.

Међутим, то га није спријечило да учествује на Зимским олимпијским играма 1984. године у Сарајеву, те да скаче са истог мјеста као и “господар скакаоница” Мати Никенен. На родном Влашићу заволио је скијање, посебно ски-скокове па је прије стао на скије него кренуо у школу и научио прва слова.

Давно је то било, прича за “Глас Српске” Јован Радовановић, за многе познатији као предсједник бањалучког Удружења породица са четворо и више дјеце “Четири плус”. “Орао са Влашића” досањао је сан коме тежи сваки спортиста. Осјетио је пламен олимпијске бакље. Сјећања не блиједе.

-  Битно је било почети, када крене стрмина да не паднем. Са пет година сам стао на скије. Први пут озбиљно са шест, тада сам већ добио добре скије, што је било непроцјењиво - рекао је  Радовановић

Смучарски клуб “Травник”, чији је био члан, мало је улагао у скокове и у трчање, јер је и тада, алпско скијање било популарније.

- Скакали смо и на алпским скијама и то већ са седам - осам година. Имали смо жељу и вољу, а тренери су видјели да имам талента. Основали су секцију трчање и скокови и одмах сам се јавио за секцију скокова. Тада сам имао 12 година, а те 1975. године с нама је радио и познати словеначки тренер Миро Оман који нас је пуно тога научио - рекао је Радовановић.

Наглашава да су с њим вјежбали на суво и тек тада су видјели шта су праве припреме.

- Знао сам основне покрете, чучањ и одраз, а научио сам и скок у телемарку. Скијашки скокови су за мене били страст, а све сам то усавршавао чим се појавила новогодишња турнеја “Четири скакаонице” на малим екранима - рекао је Радовановић.

Припремајући се за ОИ тренирали су на Влашићу и Игману, а касније и у Словенији и Пољској. Ипак, каже Радовановић, пут до ЗОИ је пун успона, али и падова. На Влашић су 1975. године долазили и Словенци, али и странци на Европски куп.

- Први пут сам 1976. добио златну медаљу, диплому и одијело као награду, то је било такмичење “Покал Влашића”, мени једно од омиљених - истиче Радовановић.

Присјећа се и да су 1978. године ишли на припреме у Словенију, а ове земље се сјећа и по паду на словеначкој Планиници.

- Мој лични рекорд је 69,5 метара, а на тренинзима сам скакао и више од 80 метара, док сам на ОИ скочио 65 метара - рекао је Радовановић.

Пољски тренер их је припремао за Олимпијаду, већ 1980. године одмах су на Влашићу скакали на великој скакаоници, гдје су се суочили са правим ударима вјетра.

- Ми смо правили 500 скокова током године, а Примож Улага рецимо 5000 љети. Пластика је најважнија за скокове, а зими само потврђујемо оно што радимо преко љета - рекао је Радовановић.

На једном такмичењу, непосредно прије ЗОИ, имао је тежак пад гдје је у питање дошло и само учешће у Сарајеву.

- Остварио ми се сан, јер сам имао срећу да је то било овдје код нас, а упасти у репрезентацију Југославије међу Словенце није било нимало  лако. Кад су нас прозвали најежио сам се, ево и сада се јежим када причам - додаје  Радовановић

Хиљаде људи и догађај за који се годинама спремао остаће у трајном сјећању.

-  Кад сте у лету имате осјећај као да сте птица. Тешко је то описати, то се само може доживјети - рекао је Радовановић.

Након ОИ ишао је на служење редовног војног рока, што је и значило крај скијашке каријере.

- Послије ОИ престао сам скакати јер је дошла и операција менискуса, и то озбиљна тако да сам скије морао оставити по страни - рекао је Радовановић.

Он сада жали што су скакаонице у околини Сарајева руиниране.

- Гдје је била скакаоница сад је хотел, а немамо ни неке резултате - рекао је Радовановић.

По њему, ако већ нису сачували скакаоницу за спортисте, онда би је требало претворити у музеј да остане као свједок једног времена и непролазности.

Фудбал

Поред скијања, велика љубав и страст Јована Радовановића био је и фудбал, а имао је позив из Вележа да појача њихове редове. Ипак, ОИ су биле приоритет.

- Добио сам позив од Вележа да пређем у њихове редове 1983. године, ипак, скијашки скокови су за мене били на првом мјесту - рекао је Радовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана