Одрасли смо на погрешним идејама, мрачне тајне бајки које су нам уништиле дјетињство

Када се сада, као одрасли, осврнемо и загледамо у своје омиљене бајке, видимо своје јунаке и принцезе из потпуно другачије перспективе. Оне сада за нас имају много дубље и другачије поуке, него када смо били мали.

Љепотица и звијер, прича о злостављању и унутрашњој снази

Ову бајку написала је Францускиња, Габријела-Сузана де Вилнев још 1740. године. Данас се већина људи упознаје онлајн и дјевојке би, углавном, пошле за ликом попут Гастона (арогантним нарцисоидним фрајером који жели Бел за себе како би потврдио свој его) и окренуле би леђа Звијери, која испод грубе спољашњости крије златно срце.

"Поука ове бајке је добар подсетник на то да не судимо књизи по корицама. Морамо да пустимо да прође неко вријеме и добро упознамо некога, много дубље, како бисмо знали постоји ли нешто значајније између нас", каже Џојс Мартер, психотерапеуткиња.

Ова прича доказује и то да је унутрашња, а не спољашња љепота оно што нас води према непролазној љубави. С јунакињом која посједује велику снагу и интелигенцију и одбија да примитивна околина утиче на њу и не допушта јој да буде своја, Љепотица и звијер има заиста снажну јунакињу, вриједну дивљења.

Џојс Мартер наставља: "Ово је веома позитивна порука за све нас да посједујемо властиту снагу и удаљимо се од негативних порука других људи. Такође је позитивно и то што Бел није била глупа да себе обликује како би била привлачнија мушкарцима."

Наравно, ни ова бајка није апсолутно без мана. Прије свега, мана је то што приказује насиље као облик романтике јер, не заборавимо, Звијер држи Бел заробљену, против њене воље. Уз то, она се, временом, заљубљује у њега, као да није имала другог избора у ситуацији у којој се нашла.

"Ово је негативна порука, као када жртве почињу на насилно понашање мучитеља да гледају као знак љубави и пажње", каже Мартер.

Такође, понашање Звијери је непредвидиво и промијењиво од бијесног до љубазног, што га чини нестабилним и манипулативним.

Ми видимо Бел која је у стању да воли чак и тако нељубазно створење као племениту ствар (што, заправо, и јесте), али такође може послати и погрешну поруку млађим генерацијама.

Љепотица и звијер је, такође, бајка о жртвовању, но оно, иако је племенито, може отићи предалеко. Када се Бел жртвује за оца и одлучује да оде као затвореник Звијери уместо њега, сви смо вјеровали да је та њена одлука приказ њене снаге као јунакиње.

Ипак, Мартер каже да је ово "негативна порука о жртвовању на штету властитог здравља, сигурности и опште добробити".

Сњежана и седам патуљака, Трнова Ружица и питање пристанка и женских пријатељстава

И Сњежану и Трнову ружицу написала су 1812. године браћа Грим. Обије бајке говоре о чаробном пољупцу који принцезе враћа у живот.

И једна и друга јунакиња су у бесвијесном стању када их принц пољуби, што намеће многа питања у вези својевољног пристанка. То је посебно важно сада, када су разговори о сексуалном злостављању и насиљу доста актуелнији него раније. Велику популаризацију тога дао је покрет #MeToo.

"У вријеме #MeToo, када се људи едукују о важности пристанка на сексуалне односе, романтизовање сексуалних радњи без пристанка, с несвесном особом, негативна је порука", каже Мартер.

Ове двије приче, такође, говоре и о другој, старијој жени, која је љубоморна на љепоту млађе жене. То је врло лош стереотип, јер не само да приказује вриједност жене на основи тјелесног изгледа, већ баца лоше свијетло и на старије жене.

"Морамо више да показујемо како жене подржавају једна другу и вриједност жене која се темељи на многим другим стварима, а не само на љепоти", наставља Мартер.

Наравно, јунакиње ових бајки имају пријатеље као што су патуљци и животиње, али недостаје велика подршка која долази од блиске пријатељице.

"Многе бајке преносе поруку о томе како је важно да жену спаси принц с којим ће живјети срећно до краја живота, али ниједна не говори о томе како моћне жене саме праве свој пут", прича Мартер.

Као и увијек, и ове двије бајке имају срећан крај у којем љубав превладава све препреке и добро побијеђује зло.

Црвенкапа је добар примјер бајке с опоменом. Ову бајку написали су браћа Грим и Шарл Перо, али њено поријекло датира још из 10. вијека.

Главну јунакињу, дјевојчицу, мајка је замолила да однесе храну болесној баки, не скрећући са стазе која води до бакине куће. Међутим, дјевојчица није послушала и срела је злог вука који ју је преварио, претварао се да је њена бака и на крају их обе појео.

"Ова бајка је упозорење за жене да постоје лоши мушкарци око њих", каже Рене Соломон, психолог.

 Ово помаже у случају када сумњате да је неко опасан.

"Црвенкапа коментарише изглед вука, јер јој је чудан у поређењу с тим како је запамтила своју баку. Она показује одређену дозу сумње да нешто није у реду, што је веома важно за децу како би научили да вјерују својим инстинктима, ако им се неко учини опасним", каже Соломон.

Тужна истина црвенкапе је да је она потпуно релевантна и у данашње вријеме када многа недужна дјеца постају жртве предатора.

Пепељуга и борба с идентитетом и насиљем

Пепељуга приказује злостављање и трауме на занимљив начин. Главну јунакињу злостављају маћеха и њене кћери, али она не допушта да је сломи све што јој оне раде.

"Мислим да је добро приказати да неко љубоморан може да буде веома зао, као Пепељугине полусестре које нису добре према њој", каже Соломон.

Ово нам показује колико мотивације можемо да имамо, упркос томе шта насилници раде и учи нас томе да, заправо, не морамо да мијењамо ништа у свом карактеру, јер смо такви какви смо.

Као и обично, једини начин да се Пепељуга спаси зла и побјегне од насилника је принц који је одводи из куће. То, поново, намеће идеју да се жена мора ослонити на мушкарца како би пронашла спас.

"Не мислим да је добра идеја да говоримо дјевојчицама како ће, ако обују лијепе ципеле и сриједе се, одмах постати љепотице и мушкарци ће желети да буду с њима. Принц жели да ожени жену којој одговара ципела", прича Соломон.

Ово шаље поруку да морамо да изгледамо на одређени начин и да се морамо уклопити у одређени калуп, ако желимо бољу судбину.

Пепељуга је примјер модерних тинејџера и њиховог одрастања, тако да може помоћи родитељима да уоче насиље и пронађу ријешење за њега.

"Као млада особа, Пепељуга има проблем с идентитетом, као и већина тинејџера данас", каже Бри Мек Керол, социјална радница.

Пепељуга није вољела себе и своје порокекло. Кроз читаву причу исмијвају је вршњаци (полусестре), не подржава је ауторитет (маћеха) и налазила се у, наизглед, безнадежној ситуацији.

Прича симболично представља ситуације кроз које пролазе сви тинејџери развијајући односе с другима док, истовремено, траже себе.

Деструктивно родитељство у Ивици и Марици

"Ово видим као причу о сналажљивости", каже Мајкл Алеман, психолог.

Напуштени од оца који не може да се брине о њима, у отуђеном свијету, дјеца су у стању да побједе вјештицу (која може бити симбол родитеља који гуши), чиме постижу независност.

"Ова прича илуструје важност обостране бриге једних о другима. Без родитеља, дјеца су присиљена да "буду родитељи" једно другом и од њиховог односа зависи и њихов опстанак", каже Алеман.

И Ивицу и Марицу је могла да поједе вјештица, али то што су се држали заједно помогло им да је убију. Прича има срећан крај, али такође упозорава и на то колико је важно да дјеца одрастају у здравом породичном окружењу. Када су родитељи често одсутни или превише гуше дјецу својим присуством, могу само да успоре или спријече развој своје дјеце.

Усавршавање себе путем самосвијести у бајци Царево ново одијело

Многе бајке се темеље на усавршавању себе кроз лекције о моралу и етици. Једна од најмоћнијих таквих бајки долази из 19. вијека, а њен аутор је Данац, Ханс Кристијан Андерсен.

"Једна од Андерсенових бајки која нас учи о властитом усавршавању путем самосвијести је Царево ново одијело", каже Сам Гладинг, психолог.

Прича говори о цару који је опсједнут својом одјећом и тиме како ће изгледати у јавности, јер жели да буде најбоље обучени представник монархије у земљи. Када су дошла два преваранта и обећала му да ће га обући у најбољу тканину, он их није могао да одбије.

"Не само да су му преваранти рекли да ће тканина од које ће му они направити одјећу бити прелијепа, већ и невидљива за оне који су глупи или неподобни за положај који заузимају у краљевству", каже Гладинг.

Преваранти (који нису урадили никакав посао), наплатили су невидљиво одијело које су представили цару и уверили га да су му сашили ексклузивно одијело које је у моди.

Цар није хтио да призна да не види невидљиво и непостојеће одијело у које су га, наводно, обукли. Сви у краљевству су се правили да виде одијело, осим једног дјетета које је викнуло истину, да је цар, заправо, го.

Лекција о томе да требамо да будемо искрени према себи

Ова прича учи нас велику лекцију о поносу, сујету и слици. Како Гладинг каже: "Када смо претерано забринути око неважних ствари као што је наша одјећа, тада постајемо лаковјерни и изгледамо глупо."

Усавршавање себе постижемо прихватањем стварности, слушањем истине и истинском интеракцијом с другим људима.

"Јасно сагледавање чињеница помаже нам да избегнемо претенциозност и побољшамо своје животе, а исто тако и животе других људи у својој близини", каже Сам Гладинг.

Не знамо шта се даље догодило цару у Андерсеновој бајци, али знамо да нам је показао велику лекцију о самосвијести.

"Чињеница да се више није шетао у невидљивој одјећи на некој паради, вјероватно значи да је направио потребне промјене у свом животу", додаје Гладинг.

Али, самоусавршавање, како Андерсен показује, има везе како с оним што радимо, тако и с оним што избјегавамо. Ово дијете је помогло цару да се суочи с истином и својим поступцима, тако да ће његове будуће одлуке бити много промишљеније.

Што можемо да научимо из својих омиљених бајки?

Како Џојс Мартер истиче, већина бајки не укључује "приче о ЛГБТ заједници, пријатељству и инклузивне приче", што је актуелно питање. Такође се чини да постоји спор, али обећавајући напредак у начину на који су приказани односи, женски ликови и пријатељства.

На примјер, Дизнијево Сњежно краљевство показује снажан, блиски однос између двије сестре, који се налази испред романтичне приче и индиректно говори о животу с менталним болестима.

Слично њему, Малефицент (Грдана) је промијенила наш поглед на добро познату злоћу хуманизовањем овог лика и додавањем дубине иначе стереотипном лику љубоморне, старије жене у Трновој Ружици.

Мерида је прва принцеза код које се прича не врти око њеног брака и проналажења принца, што је нов и добар начин за уживање дјеце у овој причи.

Бајке су заиста важан дио детињства, што је само разлог више да обраћамо пажњу на њих и као одрасли. Оне садрже и позитивне лекције и проблематичне идеје, попут жртвовања.

Што их боље будемо разумијели, лакше ћемо преносити боље поруке млађим нараштајима и лакше ћемо се и сами суочавати с неким новим изазовима у животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.